SKANDALOZNI "VELIKI PROJEKAT" USTAŠKOG REŽIMA I MEDIJA! Hrvati posle Tesle otimaju Andrića, Šantića i Ruđera Boškovića!

U "Večernjem listu" u tekstu pod nazivom "12 Hrvata koji su menjali svet", pored srpskih velikana, kao najveće Hrvate ubrajaju i Marka Pola i Svetog Jeronima. Na spisku nema pravih Hrvata Josipa Broza Tita, Ante Pavelića ni Andrije Artukovića

Hrvati, posle Nikole Tesle, od Srba otimaju i Ruđera Boškovića, Ivu Andrića i Aleksu Šantića! Iako su se ovi velikani celog života deklarisali kao Srbi, hrvatski mediji su ih bez srama prisvojili i predstavili kao svoje najveće naučnike i pisce. Samo zato što su rođeni na tlu današnje Hrvatske ili kako kažu u "hrvatskoj dijaspori", misleći na Mostar, rodno mesto pesnika Alekse Šantića. Pa tako, pored pomenutih Srba, kao najveće Hrvate izdvojili su čak i Marka Pola, rođenog u Veneciji (Mletačka republika), zatim Svetog Jeronima, Rimljanina rođenog u tadašnjoj rimskoj provinciji Dalmaciji. Običnog čitaoca iznenađuje ogromna greška da među dvanaestoricom nema cara Dioklecijana, koji se šetao splitskom rivom, ali ni Josipa Broza Tita, Andrije Artukovića ili Ante Pavelića, osvedočenih Hrvata.

Skandalozni "veliki projekat" osvanuo je prvog dana 2020. u hrvatskom "Večernjem listu", u tekstu pod nazivom "12 Hrvata koji su menjali svet". I ne čudi što je projekat tempiran istog dana kada je Hrvatska započela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom, sve sa željom da se predstave kao zemlja koja je mnogo dala Evropi i svetu.

Foto: Privatna arhiva

Sve same laži

Kako "Večernjak" najavljuje, sve do 30. juna, svakodnevno će objavljivati tekstove o srpskim velikanima kao velikim Hrvatima. U prvom nastavku koji je objavljen ove nedelje pišu o naučniku Ruđeru Bošković, ne otkrivajući njegovo poreklo - da mu je otac Srbin iz sela Orahova u Popovom Polju.

Pomenuti medij je izdao i specijalno izdanje na 132 strane koje se bavi Ivom Andrićem, kao najvećem hrvatskom piscu, iako je ovom nobelovcu iz Travnika majka Srpkinja i ceo život se deklarisao kao Srbin i Jugosloven. Dokle ide hrvatsko ludilo najbolje svedoči i to da su pod poznate Hrvate podveli i čuvenog Marka Pola, rodom iz Venecije, što bi bilo ravno tome da mi kažemo da su 17 rimskih imperatora bili Srbi (!?) samo zato što su rođeni ili živeli na teritoriji sadašnje Srbije.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je ponašanje Hrvata u potpunosti šizofreno, jer "otimaju" čuvene naučnike i pisce od naroda koji najviše mrze.

- Ne treba zaboraviti da je svojatanje srpskih naučnika, pisaca i drugih velikana deo hrvatskog velikodržavnog projekta. Pa, još je Ante Starčević pisao da su i Nemanjići Hrvati i da se Hrvatska prostire od Makedonije do Slovenije. To vam govori koliko su oni duboko frustrirani i koliko veliku krizu identiteta imaju. U svemu tome su dodatno licemerni, pa su u stanju da mrze sve Srbe, a svojataju srpske velikane, da se trude da zatru pravoslavlje u Hrvatskoj, a onda pravoslavce predstavljaju kao svoje naučnike i pisce. Mislim da će im se ceo svet smejati zbog toga što rade - rekao je Anđelković, i dodao da to ima veze i s tim što Hrvatska od 1. januara predsedava Evropskom unijom.

Foto: Privatna arhiva

- Mnogi u Evropskoj uniji ne znaju baš detaljno stvari na ovim prostorima. Znaju da je neko sa Balkana ili iz bivše Jugoslavije, ali ne i odakle tačno. To sada Hrvati, za šest meseci koliko će predsedavati EU, pokušavaju da iskoriste i da sve naše što vredi predstave kao svoje. Verujem da im to neće poći za rukom, a ni mi to ne bismo smeli da dozvolimo - jasan je naš sagovornik.

Genocidna prošlost

Miodrag Linta, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, kaže da je sve ovo posledica toga što se Hrvatska nije suočila sa svojom genocidnom i zločinačkom prošlošću.

- U Hrvatskoj vlada atmosfera mržnje prema svemu što je srpsko, ali sa druge strane imaju tendenciju da krivotvore istoriju, da otimaju srpske naučnike i pretvaraju ih u Hrvate. Međutim, to nije ništa novo. U Hrvatskoj to traje više od jednog veka. Ono što je važno jeste da naše institucije moraju osuditi pokušaj otimanja istorije - smatra Linta.

Foto: Privatna arhiva

Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", navodi za Informer da Hrvati uzimaju srpske velikane samo zato što su rođeni ili su živeli na području današnje Hrvatske.

- Kada je Tesla tamo rođen, nije bilo ni "H" od Hrvatske, on jednostavno nije rođen u toj državi, ali oni ga po tome gde je rođen svojataju. To isto rade i sa Ruđerom Boškovićem, dok Ivu Andrića smatraju Hrvatom jer mu je otac bio Hrvat. Oni su vrlo pragmatični, kada im neko odgovara onda je njihov, ali im zato nije smetalo da mu ustaše pale kuću, da ubijaju Tesle i u Drugom svetskom ratu i u ovom poslednjem, kao ni da sruše Teslin spomenik u Gospiću - objašnjava Štrbac.

Foto: Privatna arhiva

Gde su čakavci

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj rekao je za naš list da su Hrvati svesni da su pokatoličeni Srbi i da su nastali od Srba i da zbog toga naše velikane predstavljaju kao svoje.

- Oni to rade jer nemaju svoje naučnike i istaknute ljude, pa onda veštački svojataju Srbe katolike, a sada su tako počeli i Srbe pravoslavce. Razlog za to je što su svi današnji Hrvati svesni da su oni, zapravo, pokatoličeni Srbi i da su postali od Srba. Pravi Hrvati su čakavci koji su nažalost nestali za vreme turske vladavine i sada ih ima samo još malo na nekim dalmatinskim ostrvima, u delu Mađarske, jednom mestu u Austriji i u dva italijanska sela. I oni su bili fini ljudi i nisu mrzeli Srbe - rekao je Šešelj, i dodao:

- Što se tiče ovog sada njihovog spiska "Hrvata koji su promenili svet" tu je i više nego jasno da su svi Srbi. I Tesla, i Ruđer Bošković, kome je otac Srbin iz sela Orahova u Popovom Polju, a majka Italijanka, i Ivo Andrić iz Travnika kome je majka bila Srpkinja, a on Srbin katolik, i Aleksa Šantić iz Mostara kome su i roditelji i on sam Srbi pravoslavci... Tako da tu nema nikakvih nedoumica, pogotovo što su se svi ovi velikani jasno deklarisali kao Srbi.

Foto: Privatna arhiva

Andrić: "Zagreb je najbedniji, crvotočni, alkoholični grad"

Sam Ivo Andrić o Hrvatskoj, a posebno o Zagrebu nije imao lepo mišljenje. Andrić se u Zagrebu oseća skučeno, o čemu vrlo otvoreno i ne baš diplomatski piše i prijatelju Vojmiru Durbešiću krajem 1912. i početkom 1913. godine. U tim pismima su i ove rečenice: "Ko zna je li Hrvatska najmizernija zemlja u Evropi, ali ja znam, da je Zagreb najbednije mesto u Hrvatskoj, jer mi, mrki i ozbiljni sinovi s juga, ne može da nađemo smisla ovom crvotočnom i alkoholičnom gradu gde masna jela uspavljuju duh i gde vino oči vara. Ovde se za godinu dana postaje životinja - bestia zagrabiensis, a za dvije špijun. Ovo moje kristkindlsko raspoloženje ne ima se tumačiti 'onamo' da sam ljut jer sam gladan. O ne! I nakon tri para kranjskih kobasica i hrvatskog vina ja ostajem istog mišljenja", piše Andrić Durbešiću, kojeg ipak duhovito poučava da nakon njegove smrti nikako ne sme da štampa ovo pismo, jer mu onda Zagrepčani neće nikada podići spomenik. Andrić je bio dobar prorok. Pismo je štampano i Zagrepčani mu nikada nisu podigli spomenik.