TRI PUTA SAM KLINIČKI BILA MRTVA, JEDNOG SE SEĆAM, EVO ŠTA SAM TADA OSETILA! Dea Đurđević na godišnjicu udesa: Još osećam miris krvi (VIDEO)

I dan-danas mi se vraćaju scene od tog jutra 7. februara, i dalje u nosu osećam miris krvi, benzina i lima...

Posle godinu dana iz nosa ne mogu još da izbacim miris krvi, lima, metala i betona, a scene nesreće mi se vraćaju i na javi i u snu. Najgore mi je kada prolazim pored mesta gde se to dogodilo, jer se u trenutku ponovo setim svega, kaže za Informer poznata voditeljka Pinka Dea Đurđević, koja je pre tačno godinu dana, 7. februara imala tešku saobraćajnu nezgodu kada je na nju naleteo gradski autobus.

Ova hrabra i pozitivna devojka podsetila se najteže godine u svom životu, iz koje je lavovskom borbom uspela da izađe kao pobednica.
- Najveća sreća bi mi bila da ponovo pomeram šaku i prste na ruci kako bih mogla sama da se okupam i obučem - priznaje Dea.

Foto: Informer DN

Ona kaže da celog života nije trpela ni delić bolova kao u poslednjih 12 meseci, ali uz to odlučno tvrdi da će sav taj bol biti njena snaga u budućnosti.
- Povrede koje sam imala bi retko ko preživeo. Lekari mi kažu da sam jedna od milion koja je uspela ovako da se oporavi. Navode da je razlog za to u mojoj glavi i u tome što ni sekunde nisam želela da odustanem i da prestanem da se borim. Uspela sam da preživim, da ponovo stanem na svoje noge, da mogu da podignem ruku i da vodim koliko toliko normalan život. Kada mi se ovo dogodilo imala sam 53 kilograma, a iz bolnice sam zbog konstantnog ležanja i jakih lekova izašla sa čak 90 kilograma. Uz to mi je i opala kosa. Ipak, to mi je sve bilo nebitno kada sam sačuvala život - iskrena je Dea.

Foto: Informer DN

Tri kliničke smrti

Kada je izašla iz bolnice, svaki dan je morala na terapije koje su trajale dva i po sata, a sada ide tri puta nedeljno.
- Te terapije su izuzetno teške i bolne i nekada mi dođe da jaučem, ali stisnem zube i nastavim dalje. Uspela sam da podižem ruku i rekla sam sebi "moraš da pomeraš prste", "moraš da pomeraš šaku" i u tome ću uspeti. Uvek se trudim da pomerim granicu. Lekari kažu da uz maksimalan rad ruka može da bude funkcionalna 90 odsto, ali ja želim 95. Sada sam 70 odsto invalid i tvrde da ću morati da budem barem 50 odsto, ali ja planiram i tu granicu da spustim. Zaista me je mnogo bolelo poslednjih godinu dana, ali svaki taj bol će biti moja snaga u budućnosti - rekla nam je Dea.

Foto: Informer DN

Neustrašiva devojka nam je priznala i da je otkinuta ruka bila samo jedan deo brojnih povreda koje je imala, a da su ostale bile toliko opasne da je tri puta bila klinički mrtva. Uz to nam je otkrila i kako se oseća čovek kada je na aparatu ravna linija.
- I naši i strani mediji su preneli samo vest da mi je otkinuta ruka, a zapravo to nije najteža povreda koju sam imala. Od siline udarca i činjenica da me je autobus vukao po betonu meni je pored ruke teško povređena kičma i pukla karlica na dva mesta zbog čega sam bila nepokretna. Imala sam i druge višestruke povrede, kao i povrede na srcu i plućima. Na VMA su mi rekli da su povrede toliko teške da su ličile na ratne povrede. Zbog svega toga sam imala 21 operaciju i primila sam čak 200 anestezija. Ono što malo ljudi zna jeste da sam tri puta bila klinički mrtva, dva puta se to dogodilo dok sam bila budna, a treći put tokom operacije. Jednog od ta tri se kristalno jasno sećam i znam da sam osetila da me nešto guši i da sam počela da krvarim iz svih otvora. Krv je bila na sve strane i ja sam počela da gubim svest. Tada se sećam da sam čula zvuk ravne linije na monitoru i doktore koji traže krvnu grupu A pozitivnu. Kada su uspeli da me povrate, objasnili su mi da kada srce stane, mozak još dva minuta reaguje na okolinu i zbog toga sam znala šta se događa. Tada sam primila čak 10 litara krvi, a jedan čovek ima sveukupno pet litara u telu - prisetila se Dea.

Foto: Informer DN

Rođeni pobednik

Koliko je ova harizmatična plavuša zapravo jaka, najbolje svedoči činjenica da je samo jednom zaplakala u poslednjih godinu dana. Uprkos tome ona ne krije da ima trenutaka kada joj je veoma teško i kada joj dođe da digne ruke od svega.

- Nisam osoba koja plače. Kada mi je teško, hodam tako sa nekim pet kilometara, ćutimo i ne razmišljam ni o čemu. Samo jednom sam zaplakala u ovih godinu dana i to je kada sam uspela dovoljno da podignem ruku i nekoga da zagrlim. Uz taj prvi zagrljaj su mi krenule suze. Sve to kroz šta sam prošla mnogo je teže psihički nego fizički i zbog tog posttraumatskog stresa radim i sa psihijatrom. Najveći problem mi je miris krvi, lima, metala i betona koji nikako ne mogu da izbacim iz glave. Tu su i "fleševi" kada mi se iznenada vraća ceo događaj, kao i snovi kada sanjam nesreću, i to kao da se dogodila meni dragim ljudima - iskrena je Dea.

Da je poznata voditeljka i definitivno rođeni pobednik svedoči i činjenica da se sa svojim prijateljima i dečkom Mladenom već nakon nekoliko meseci šalila na račun nesreće.

- Na ruci nemam triceps i imam metalne ploče, tako da sada "pištim" na svakom aerodromu. Pored toga, kada krene grmljavina, porodica i prijatelji kažu daj da zatvorimo Deu u podrum da nas ne ubije sve grom zbog nje. Takođe, mom Mladenu stalno govore bolje traži neki trolejbus pošto ovoj tvojoj autobus ne može ništa. I ja, kada se raspravljam s Mladenom, kažem mu "dečko, ova leva ruka je zaustavila autobus, pa ti samo pomisli šta može da uradi desna i pazi šta radiš" - kroz smeh nam je ispričala beskrajno pozitivna Dea.