NEOČEKIVANI TEHNOLOŠKI BUM U SRBIJI! Britanski nedeljnik "Ekonomist" objavio tekst o ogromnom napretku IT sektora u našoj zemlji!

Digitalna tehnologija je trenutno najbrže rastuća srpska industija, a sledeći je možda proizvodnja litijuma, piše britanski poslovni nedeljnik Ekonomist u današnjem tekstu pod naslovom "Neočekivani tehnološki bum u Srbiji"

U tekstu posvećenom digitalnoj revoluciji u našoj zemlji, list napominje da su na putu možda još neke dobre vesti iz Srbije za Evropu koja je krenula zelenim putem, i konstatuje da "Srbija leži na jednom od najvećih nalažišta litijuma na kontinentu, koji predstavlja osnovni sastojak za proizvodnju baterija za električne automobile".

Ekonomsit navodi da tehnološki sektor čini najmanje 6,0 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda i da zapošljava oko 45.000 ljudi. 

- Strane firme su u proteklih šest godina potrošile više od 500 miliona dolara na srpske startap kompanije - citira list Zoju Kukić iz Inicijative za digitalnu Srbiju (DSI).

Procenjuje se da je prošlogodišnji izvoz IT sektora dostigao 1,4 milijarde evra (1,5 milijardi dolara), što je povećanje od 55 procenata u odnosu na 2017, navodi se u tekstu. 

List navodi i rečci Nebojše Ðurdevića, šef DSI-ja,koji kaže da bi realna cifra mogla biti mnogo veća jer ima približno 10.000 frilensera koji često posluju sami i kojima plaćanja ležu u firmama osnovanim u inostranstvu.

- Obrazovani Srbi masovno odlaze - ali ne ako rade u tehnološkom sektoru. To je jedan od retkih sektora koji mami kvalifikovane ljude da se vrate kući. Mnogi čelni ljudi u ovoj industriji, uključujući Dragana Tomića, koji vodi Majkrosoftov razvojni centar u Beogradu, Srbi su iz dijaspore koji su se vratili sa IT veštinama, kontaktima i kapitalom - ukazuje se u tekstu.

DANAS ISPLATA PRVE RATE Ako ispunjavate ove uslove, država vam vraća pare

 

 

U tom kontekstu se navodi i da je Neboša Ðurdević diplomirao elektroniku 1990. godine, da je iz njegove klase od oko 70 ljudi u zemlji ostalo njih oko 40, ali da se deset vratilo. 

Ekonomist takođe ističe da je srpska vlada uložila 79 miliona dolara u digitalnu infrastrukturu, da sprovodi reformu regulatornog okvira i pruža poreske olakšice kako bi privukla investicije. 

- U osnovnim školama se sada predaje kodiranje. Obrazovni sistem u zemlji izbacuje godišnje 5.000 diplomaca pripremljenih za tehnološke poslove. Razvoj blokčejna i video igara već čine velike delove digitalne ekonomije Srbije - ukazuje list. 

Dodaje da "Top Eleven", fudbalska igrica koju proizvodi Nordeus, najpoznatija tehnološka kompanija u Srbiji, ima 219 miliona registrovanih korisnika.

U tekstu se ukazuje i na to da se u Srbiji pridaje sve veći značaj finansijskim tehnologijama, biotehnologijama i razvoju veštačke inteligencije (AI), i ocenjuje da je privlačenje domaćih ulagača u te sektore još uvek ide teško.

- Iako je digitalna tehnologija trenutno najbrže rastuća srpska industrija, litijum je možda sledeći. Rio Tinto je uložio 200 miliona dolara u istraživanja lokacije u blizini Loznice - napominje Ekonomist.

AMERIKANCI U SRBIJI S KARTICA POTROŠILI 36,6 MILIONA DOLARA! Srbi najviše koriste platne kartice u Italiji, Grčkoj, Hrvatskoj...

 

 

Marni Finlejson, generalna direktorka Rio Tinta za Srbiju, kaže da bi se ruda prerađivala na licu mesta i da bi Srbija bila najveći evropski dobavljač. 

Za razliku od mnogih drugih rudnika litijuma, ovaj bi bio blizu onima kojima je litijum potreban, navodi list ukazujući da je "Fijat" drugi najveći izvoznik Srbije. 

Marni Finlejson kaže da Rio Tinto očekuje da će do 2035. godine 50 odsto automobila biti električni i da bi, ukoliko uprava kompanije da zeleno svetlo, proizvodnja krenula 2025. godine.

Uz sve prateće industrije, Finlejson, procenjuje da bi to moglo da podigne "bruto domaći proizvod zemlje za nekoliko procentnih poena", piše britanski Ekonomist.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.