ŠTA JE ŠEF DUŽAN DA VAM OBEZBEDI TOKOM VANREDNOG STANJA, A ŠTA NE! Ovo je detaljan spisak PRAVA I OBAVEZA RADNIKA I POSLODAVACA U SRBIJI

Povodom nedoumica građana, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja detaljno je objasnilo prava i obaveze radnika i poslodavaca u svim mogućim situacijama tokom vanrednog stanja.

Ministarstvo je apelovalo na poslodavce da, ako to dozvoljava priroda delatnosti i posla, zaposlenima organizuju rad od kuće, uz napomenu da oni koji rade od kuće imaju jednako pravo na zaradu kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu.

Kako se navodi u objašnjenju objavljenom na sajtu Ministarstva, zaposleni koji rade od kuće nemaju pravo na naknadu troškova prevoza, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.

Prema Preporuci za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama tokom vanrednog stanja, koju je donelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, neophodno je da poslodavac omogući rad od kuće zaposlenima koji su najugroženiji od virusa Covid-19 - hroničnim bolesnicima i starijima od 60 godina, kao i roditeljima dece do 12 godina u slučaju da su samohrani roditelji ili ako je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza.

Ovu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.

Ukoliko se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće, poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i drugih radno angažovanih lica obavljao rad u jednoj prostoriji.

Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je nemoguće organizovati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji ima radnu obavezu.

Zaposleni koji je u samoizolaciji u skladu sa rešenjem izdatim od nadležnog organa, ima pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju.

Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.

Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih nije mogao da je dostavi.

Pravo na naknadu zarade nema osiguranik ako namerno sprečava ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina).

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, prosečna je zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost zarad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.

Foto: Pixabay

Pravo na naknadu zarade nemaju radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa, osim ako u ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor.

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na tzv. "prinudni godišnji odmor u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.

U tom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.

Visina naknade zarade za vreme prekida rada naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih, utvrđuje se i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom/pravilnkom o radu i ugovorom o radu.

Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak, obavezan je da donese program rešavanja viška zaposlenih, kao i da zaposlenima koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu.

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve zaposlene kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.

Pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.

Od 23. marta 2020. godine, sva lica imaju mogućnost da se Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijave elektronski kako bi ostvarili pravo na novčanu naknadu.

Zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.

Zaposleni mogu da se obrate putem mejla inspektorat@minrzs.gov.rs ili kontrola@minrzs.gov.rs ili besplatnim pozivom na telefonski broj 0800 300 307.