GRAĐANI SRBIJE ZA 20 DANA POTROŠILI 2 MILIJARDE DINARA VIŠE, a evo šta je, osim brašna i šećera, bio NAJTRAŽENIJI PROIZVOD

Domaćinstva u Srbiji su na hranu, piće, ličnu negu i kućnu hemiju u periodu od 24. februara do 15. marta potrošila dve milijarde dinara više nego u istom periodu 2019. godine.

 "GFK Srbija" – Panel domaćinstava analizirao je više od 32 miliona kupovina obavljenih tokom ove tri nedelje, a rezultati pokazuju da je toaletni sapun postao jedan od najtraženijih proizvoda u Srbiji, odmah iza šećera i brašna.

Ubedljivo najveći rast - više od 70 odsto - među robom široke potrošnje koju su domaćinstva kupovala pred proglašenje vanrednog stanja zbog širenja korona virusa u Srbiji, beleže brašno, šećer i toaletni sapuni. Na listi top 10 kategorija slede smrznuto povrće, konzervirana tuna, jaja, toaletni papir, testenine, smrznuto pecivo i jestivo ulje.

Za razliku od grupe neprehrambenih proizvoda (proizvodi za ličnu negu i higijenu i proizvodi za čišćenje u domaćinstvu) koji su zabeležili značajan rast, kupovina pića, na primer, pokazala je trend opadanja.

Foto: Tanjug

Najviše se kupovalo u hipermarketima, diskontnim lancima i supermarketima, a čak i onlajn kupovine i naručivanje preko interneta, koje nisu još toliko zastupljene na našem tržištu, beleže veliki rast, uz vrednost korpe znatno veću od proseka na nivou celokupnog tržišta.

Tradicionalni kanali kupovine, kao što su male lokalne radnje i pijace, nisu zabeležile značajniji porast, pa je njihovo tržišno učešće tokom posmatrane tri nedelje opalo, dok su vodeći trgovinski lanci u Srbiji povećali su tržišne udele, uz rast potrošnje domaćinstava za 20 odsto.

Interesantno je da su trgovačke marke zabeležile veću stopu rasta nego brendirani proizvodi.

Još jedna zanimljivost je da je u takozvanim "korona kupovinama" smanjeno učešće artikala na promociji, što je u suprotnosti od uobičajenih navika domaćinstava kada se kupuju veće količine robe.

Što se tiče stvaranja zaliha, mlađa domaćinstva (starost glave domaćinstva do 34 godine) nisu pribegavala kupovinama zaliha ni približno onoliko koliko starija (55 ili više godina). Takođe, kupci niže kupovne moći bili su skloniji pravljenju zaliha od domaćinstava sa većom kupovnom moći.

Postoje i značajne geografske razlike, pa su tako kupci iz Beograda i Vojvodine nešto više trošili na zalihe nego domaćinstva u Istočnoj i Južnoj Srbiji.

Inače, kao veoma zabrinuto zbog korona virusa izjasnilo se 26 odsto domaćinstava i kod njih je izraženiji rast potrošnje, odnosno pravljenje zaliha, nego što je to kod domaćinstava koja su manje zabrinuta zbog aktuelne situacije.