(FOTO) BOLNE POSEKOTINE I OŽILJCI NA LICIMA MEDICINSKIH RADNIKA U SRBIJI! ONI SU NAŠI HEROJI A ovo su njihova lica posle borbe s koronom

Strašno je teško raditi sa tom opremom, boli lice, poglavina, ali to je jedini način da se zaštitimo. Ali na sve to zaboravimo kad vidimo pacijentov podignut prst, što znači da je dobro, kaže dr Milena Stojanović iz Niša

Bolne posekotine i ožiljci na licima medicinskih radnika u Srbiji zbog predugog nošenja maski, ali i umor nastao posle dugih smena i brige o obolelim pacijentima govore više od reči. Dok se čitav svet nalazi u karantinu i izolaciji kako bi se zaštitio od koronavirusa, medicinski radnici nalaze se na prvoj liniji borbe, bez pauze, kako bi brinuli o obolelima. Mnogi od njih kažu da se ne osećaju kao heroji, ali da žele da ljudi razumeju izazove sa kojima se suočavaju dok leče teško bolesne zaražene koronavirusom.

Foto: Informer

Jedni od mnogobrojnih srpskih medicinara jesu i zaposleni na Klinici za anesteziju i reanimaciju Kliničkog centra Niš. Upravo je javnost u Srbiji dirnula zajednička fotografija doktorke Milene Stojanović i medicinskog tehničara Nikole Trajkovića, čija su lica prepuna podliva od zaštitne opreme, a koja svedoče o naporima koje trpe da bi pacijentima spasili živote. Slikali su se posle samo jedne smene.

Nikome nije lako

- Nikome od nas nije lako, ali smo mi ti koji umemo da radimo sa mehaničkom ventilacijom koja je neophodna najtežim bolesnicima. Jedino mi možemo da im pomognemo, a najveća nagrada je kada vidimo njihov podignut prst, što znači da su dobro - priča doktorka Milena Stojanović iz Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra Niš.

Osoblje u intenzivnu negu ulazi u smenama od po četiri sata.

- Strašno je teško raditi sa tom opremom, boli lice, poglavina, ali to je jedini način da se zaštitimo. Kad odemo kući, ne izlazimo, čekamo da nam ti podlivi prođu. Ionako smo suviše iscrpljeni za bilo šta drugo, osim za spavanje - kaže doktorka Milena.

Foto: Informer

Privatni život ovoj mladoj doktorki sada je u drugom planu.

- Porodica mi je u Grdelici, a u Nišu živim sa dečkom. On je policajac i takođe je maksimalno angažovan na poslu. I pored svega što se dešava, optimisti smo. Verujemo da ćemo se uspešno izboriti sa zarazom. Nešto ćemo iz ovog naučiti da bismo bili spremni da sprečimo da se ovakva situacija ponovi - kaže dr Milena Stojanović.

Tri dana na poslu

Profesor dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš, kaže da su se anesteziolozi, anestetičari, intenzivisti školovali i spremali za ovakvu situaciju, ali su se nadali da do nje neće doći.

- Teška respiratorna insuficijencija je završna i najteža faza oboljenja od koronavirusa. Pacijenti umiru upravo zbog kritične razmene gasova u plućima. Jedini lekari koji mogu pomoći u takvoj situaciji jesu upravo anesteziolozi-intenzivisti, posle njih, nažalost, nema nikog drugog. Upravo su i u Italiji i Španiji anesteziolozi pod najvećim pritiskom i najveći broj lekara, koji je, nažalost, preminuo boreći se za najteže pacijente, pripadnici su ove specijalnosti - kaže Janković.

Foto: Informer

Kako kaže dr Janković, prvi najteže oboleli na Kliniku za anesteziju stigao je 21. marta, zbog čega tri dana nije odlazio kući.

- S obzirom na rizik pod kojim se leče ovi pacijenti, nisam želeo da ostavim svoje kolege. Ima puno posla u upravi Kliničkog centra, morala se organizovati selidba kompletnih klinika, prebacivanje respiratora i ostalih uređaja kako bi prijem najtežih pacijenata bio efikasan. Mi ovde zbrinjavamo sve obolele iz čitave jugoistočne Srbije i srpskih sredina s Kosova i Metohije - objašnjava Janković.

Kaže da je veoma ponosan na svoj kolektiv.

- Moji ljudi su disciplinovani, i lekari i medicinske sestre i tehničari naviknuti su na velike izazove, naporan rad i disciplinu. Ti najteži pacijenti nakon nas nemaju više nikog drugog - kaže lekar i dodaje:

- Izazov je veliki i prebrodićemo ga zajedno. Mi smo poslednja odbrana od koronavirusa. Iza nas više nema ko da im pomogne. Srećno!