IMUNOLOG DR SRĐA JANKOVIĆ ODGOVARA NA SVA PITANJA koja nas kopkaju! Evo šta sve možemo da očekujemo i koliko će trajati pandemija!

Dr Srđa Janković, imunolog sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj odgovara na mnoga pitanja - kakav je ovo virus, kako se radi testiranje i šta možemo da očekujemo, a čemu da se nadamo u vezi sa pronalaskom vakcine i trajanjem pandemije

Do sada ste već zapamtili, pranje ruku i izbegavanje bliskih kontakata sa drugim ljudima su osnovne mere prevencije u borbi protiv korona virusa koji hara svetom i svakodnevno uzima danak.

U Evropi je situacija strašna, ogroman broj ljudi u Italiji i Španiji umire svakog dana, kod nas je situacija još uvek pod kontrolom, ali podaci o broju obolelih i preminulih ipak rastu. 

Stručnjaci ponavljaju da treba da ostanemo smireni, ali da budemo savesni, da izbegavamo bliske kontakte sa drugim ljudima, da redovno peremo ruke i da poštujemo mere Vlade Srbije koje se tiču zabrane kretanja. 

I do sada smo to već prihvatili i usvojili, ruke su nam još malo pa odrane od pranja, na ulicama više nema previše ljudi, a kad odete u prodavnicu, primećujete da se većina ipak trudi da održi rastojanje od jednog i po, dva metra… Sve je više i onih koji zaštitne maske za lice nose kako je propisano, preko usta i nosa, ne spuštajući ih na bradu kad im dosadi.

Foto: Printskrin RTS

A opet, verovatno svako od nas poznaje nekoga ko nehajno odmahuje rukom i govori da je ovo "grip kao i svaki drugi", i odbija da se ponaša ne čak ni "prema uputstvima stručnjaka", nego prosto - razumno.

Kakav je ovo virus, da li je iznenadio naučnike, kako se radi testiranje i šta možemo da očekujemo, a čemu da se nadamo u vezi sa pronalaskom vakcine i trajanjem pandemije pitali smo dr Srđu Jankovića, imunologa sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Zašto infekcija korona virusom nije kao "običan" grip?

"Virusi gripa i koronavirusi ne pripadaju istoj porodici. SARS-koronavirus-2, o kome govorimo, sedmi je po redu poznati koronavirus koji inficira čoveka.

Prva četiri izazivaju blage infekcije koje uobičajeno nazivamo 'običnom prehladom' (uz retke komplikacije), dok su preostala dva (SARS-koronavirus-1 i MERS-koronavirus) bila znatno opasnija.

Novi član grupe čovečjih koronavirusa, iako za većinu obolelih nije smrtonosan, pokazao je značajnu sposobnost da naudi ljudima, posebno kada se uzme u obzir i da je veoma zarazan.

Foto: Pexes

Površna poređenja između SARS-koronavirusa-2 i virusa gripa (na primer, prema dosadašnjem broju žrtava) nemaju mnogo smisla, jer u slučaju gripa znamo konačan bilans, dok je pandemija novog koronavirusa proces koji teče i čiji se puni potencijal još nije očitovao.

Osim toga, koliko će ljudi na našoj planeti naposletku stradati od SARS-koronavirusa-2 umnogome zavisi i od mera koje preduzimamo i doslednosti s kojom ih sprovodimo u delo", objašnjava dr Janković za MONDO.

Ovaj virus opasan je zato što ima sposobnost da kod jednog dela osoba koje se njime zaraze izazove teško zapaljenje pluća, koje se može završiti smrću.

Iako je udeo takvih osoba mali, ukoliko dopustimo da se veliki broj ljudi inficira, to neminovno znači znatan broj života u opasnosti.

Novi virusi nisu nešto neočekivano

Možda ste se pitali kako se sad pojavio ovaj virus, možda čak verujete i u neke "nezvanične" teorije, ali, novi virusi za nauku nisu nešto neočekivano niti iznenađujuće.

"Analize virusnog genoma ukazuju na to da je SARS-koronavirus-2 evoluirao od pojedinih tipova koronavirusa čiji je domaćin slepi miš, najverovatnije u više koraka, gde je ulogu morao odigrati još neki, prelazni domaćin, dakle neka druga životinja, zasad ne znamo koja, najverovatnije ljuskavac (pangolin).

Ukratko, virus je, menjajući se, stekao sposobnost da se veže za čovečje ćelije, uđe u njih, umnožava se i izazove oboljenje.

Evolucija virusa neprestano se događa unutar biosfere, a virusolozi su odranije znali da su mnogi koronavirusi slepih miševa sasvim blizu praga da steknu mogućnost da se prilagode čoveku, kao i da je područje središnje Kine, usled čitavog niza ekoloških i društveno-ekonomskih činilaca, veoma plodno tlo za tako nešto.

Naravno, nije bilo moguće precizno predvideti trenutak kada će se novi pandemijski patogen pojaviti, ali je verovatnoća da do toga dođe, srednjoročno posmatrano, bila visoka", kaže dr Janković.

Foto: Pexes

Osoba inficirana koronavirusom najzaraznija je na samom početku bolesti, u doba pojave prvih simptoma, ali može biti dosta zarazna i tokom poslednjih dana inkubacije, dakle nekoliko dana pre nego što se simptomi pojave.

Ustanovljeno je da, retko doduše, mogu da postoje i asimptomatski prenosioci, ljudi koji nemaju nikakve tegobe, ali ipak mogu da zaraze druge. 

Dva uzastopna negativna rezultata testiranja na prisustvo SARS-koronavirusa-2 u razmaku od najmanje 24 sata znače da je osoba ozdravila.

A da li ta osoba može ponovo da se razboli?

"Još nemamo dovoljno podataka o SARS-koronavirusu-2 da bismo pouzdano odgovorili na to pitanje, ali svi dosad poznati koronavirusi ostavljaju tipski-specifičan imunitet koji traje bar nekoliko godina.

Zabeleženi primeri da je neko, naizgled, po drugi put oboleo od KOVID-19 najverovatnije označavaju nepotpunu eliminaciju virusa i ponovno razbuktavanje bolesti, a ne ponovno zaražavanje. Međutim, u ovom trenutku ni to ne možemo potvrditi sa sigurnošću", objašnjava dr Janković.

Čekajući vakcinu...

"Da bi se stvorio značajan kolektivni imunitet, neophodno je da većina osoba u populaciji preboli infekciju. Upravo to nam je, međutim, sada cilj da sprečimo, jer bi na taj način veliki broj ljudskih života došao u opasnost, a zapretio bi i kolaps zdravstvenog, pa i celokupnog društvenog sistema.

Naravno, ukoliko zahvaljujući uspešnom sprovođenju protivepidemijskih mera eliminišemo SARS-koronavirus-2 iz naše zemlje, biće neophodno da se štitimo od eventualnog ponovnog unošenja virusa iz zemalja u kojima ga tada još bude bilo", objašnjava dr Janković.

Na razvoju potencijalnih vakcina trenutno radi nekoliko vrhunskih naučnih timova u čitavom svetu, i do 'kandidata' - za vakcinu moguće je doći relativno brzo, kaže dr Janković.

Foto: Shutterstock

"Objavljeno je da pojedine eksperimentalne vakcine već postoje. Međutim, da bi se vakcina ispitala u skladu sa svim etičkim načelima i normama, što je obavezno, neophodno je vreme.

Potencijalna vakcina može se ponuditi ljudima tek kada se pozdano utvrdi da je bezbedna i delotvorna. Zbog toga se praktično svi stručnjaci slažu da vakcinu protiv SARS-koronavirusa-2 ne možemo očekivati barem još godinu i po do dve."

Za sticanje kolektivnog imuniteta potrebno je vreme, za stvaranje vakcine takođe. Nije izvesno ni koliko će trajati sve ovo, dr Janković kaže da je najbolje da se svi naoružamo strpljenjem i pripremimo se da će pandemija potrajati, ali da se nadamo najboljem.

Šta treba da se desi, da bi pandemija bila "odjavljena"?

"Epidemija se odjavljuje na nivou zemlje onda kada u periodu koji odgovara dvostrukoj najdužoj inkubaciji ne bude nijednog novoobolelog. Da bi se okočala pandemija, potrebno je da se epidemija okonča u čitavom svetu", kaže dr Janković.

"Jedan od mogućih globalnih ishoda jeste i da bolest postane sezonska, ali se trenutno čini manje verovatnim, s obzirom na podatke koji ukazuju da se KOVID-19 priličnim intenzitetom širi i na Zemljinoj južnoj polulopti", zaključuje dr Janković za Mondo.

VAŽNO!

Policijski čas u Srbiji je produžen, i sada mlađi od 65 godina ne smeju da izlaze od 17 do pet časova radnim danima, odnosno od 15 do pet časova vikendom, počevši od nedelje, 29. marta. Stariji od 65 smeju samo da izlaze nedeljom u nabavku od tri do osam časova ujutru, jer za to predviđene prodavnice za penzionere rade od četiri do sedam. Presednik Aleksandar Vučić izjavio je da će, ukoliko rezultati ne budu bili bolji, uvesti policijski čas od 24 sata.

Ukinuta je i prethodna mera kojom je vlasnicima pasa bilo dozvoljeno da ih šetaju između 20 i 21 čas. Procesuirano je više od 2.000 ljudi zbog kršenja policijskog časa ili obavezne samoizolacije.

Sve o koronavirusu pročitajte OVDE.