DANAS SE NIKAKO NE SME IZGOVARATI JEDNA REČ! Slavimo Blagovesti, a ovo su SRPSKA VEROVANJA I OBIČAJI NA OVAJ PRAZNIK

Danas se obeležavaju Blagovesti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na blagu vest koju arhangel Gavrilo doneo Bogorodici i rekao joj da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu. Blagovesti inače spadaju u Bogorodičine praznike i svetkuju ga najviše žene. Ali od ovog dana kreće buđenje prirode i mnogi radovi...

Blagovesti spadaju u radosne hrišćanske praznike i slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.

Devojke i žene, posebno one koje žele da zatrudne i postanu majke, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici, a vlada verovanje da na ovaj dan žene ne treba da se češljaju.

Za ovaj praznik postoje mnogi narodni običaji, a većina je vezana za buđenje prirode i početak prolećnih radova.

Narod se u selima tako plašio zime sve dok ovaj dan ne prođe. Tek posle Blagovesti kreću radovi u voćnjaku i njivama  - počinje kalemljenje voća, orezivanje vinograda i setva pšenice i ječma.

Foto: crkvenikalendar.com

Na Blagovesti se, po narodnom običaju, ustaje veoma rano, čak i u ponoć, a dan je počinjao devojačkom pesmom. Kuća i okućnica mora  da se očisti.

Dan uoči ovog praznika devojke su sakupljale suva drva i grančice potrebna za veliku vatru koja se palila na nekom vidnom ili važnom mestu. Oko vatre su se veselili momci i devojke, a ponegde i stariji.

Ali zmije se na sam dan Blagovesti nisu spominjale. Niko nije sme da izgovori tu reč.

Period do sedam dana, koji kreće od ovog praznika, za mnoge može da bude  presudan.

Naime, na sutrašnji dan sve do Velikog Petka dobro bi bilo započeti bilo kakav veći posao (izgradnja, pokretanje sopstvenog posla, usavršavanje),  a povoljan je period i za donošenje važnih životnih odluka koje mogu da donesu korenite promene u životu.