VAKCINA OD KOJE SVI IMAMO BELEG NA RAMENU odigraće ključnu ulogu?! Naučnici su upravo utvrdili ŠOKANTNE BROJKE

Rezultati studije koja je predstavljena pokazali su neobične rezultate.

Zemlje u kojima je obavezna be-se-že vakcina, vakcina protiv tuberkuloze, imaju deset puta manju smrtnost od kovida-19 nego zemlje u kojima se ta vakcina ne primjenjuje. Ove su statistike proizašle iz istraživanja koje su proveli američki i britanski naučnici, a rezultati studije predstavljeni su pre nekoliko dana.

Prema našem zakonu, BCG vakcina je obavezna - najveći broj dece je dobije drugog, trećeg dana po rođenju. U našoj zemlji sprovodi se od 1948.

BCG je inače skraćenica za “Bacillus Calmette-Guerin”. Ova vakcina protiv tuberkuloze nazvana je po dvojici francuskih naučnika koji su je otkrili pre stotinu godina. U obaveznu primenu uvele su ga države koje su kroz istoriju imale veliki broj oboljelih od tuberkuloze. Države poput Italije, Amerike ili Holandije nemaju ga u obaveznom kalendaru vakcinacije, a upravo je u tim državama smrtnost od korona virusa velika.

Američko-britanska naučna studija pratila je smrtnost od korone u 178 zemlja, u periodu od petnaest dana. Brojke su na kraju pokazale da je zastupljenost kovida-19 u zemljama gde nema "besežiranja" deset puta veća nego u zemljama gde ga ima, a jednako tako i da je smrtnost u zemljama koje "besežiraju" deset puta manja nego u onima koje to ne rade, prenosi 24sata.hr.

Predmet istraživanja

Dr Ashish Kamat, američki onkološki hirurg koji je radio na ovoj studiji rekao je nakon svega da su u trenutku dok se čekaju rezultati o tome koliki je zaštitni učinak BCG-a u slučaju korona virusa ovi pokazatelji koje je donela studija prijatno iznenađenje. Poslednjih nedelja upravo se BCG vakcina umnogome pominje kao jedan od značajnih potencijalnih kandidata na osnovu čijeg sastava bi se mogla kreirati vakcina za kovid-19.

Foto: AP PHOTO

Međutim, važno je reći i da rezultati broja smrtnosti, na primer u Londonu, gde je sada žarište, zavise i od toga koliko tamo živi ljudi koji su se doselili iz zemalja gde vakcinacija nije obavezna. Kako smo već spomenuli, BCG vakcina predmet je istraživanja i smatra se kandidatom za spas od korona virusa, pa se u Australiji sprovode klinička ispitivanja na 4.000 ljudi. Cilj im je da pokažu koliki zaštitni faktor ima BCG u slučaju kovid-a 19, ali kakav je i koliki taj učinak u nacijama gde se ljudi vakcinišu kao deca, i dalje nitko ne može sa sigurnošću reći. Niti provedena studija o smrtnosti u 178 zemalja ne iznosi nikakve sigurne zaključke, ali svakako ističe mogućnost da je upravo BCG odigrao veliku zaštitnu ulogu u mnogim državama.

Upravo zato dr Kamat u planu ima novu studiju, i to na 1.000 zdravstvenih radnika koji bi primili BCG vakcinu. To bi bili zdravstveni radnici koji imaju najveći rizik od zaraze koronom, poput onih koji rade u hitnim službama. A dr Kamat je dobar je poznavalac BCG vakcine budući da je autoritet za područje lečenja karcinoma bešike. Kod te se maligne bolesti, naime, u prvoj fazi lečenja imunoterapijom pacijentima se daje upravo BCG vakcina.

Be-se-že vakcinu do sada je primilo više od četiri milijarde ljudi

Ona je odigrala veliku ulogu u čovečanstvu, s obzirom na to da je tuberkuloza jedna od najstarijih bolesti ljudskog roda. Statistike kažu da ju je do sada u svetu primilo više od četiri milijarde ljudi. Kada je besežiranje u pitanju, generalno se sve države sveta mogu svrstati u tri kategorije – one koje vakcinišu čitavu naciju, one koje vakcinišu samo pojedine skupine stanovništva, te one koje BCG uopšte ne primenjuju.

- Vakcinacija u detinjstvu nikako ne znači doživotni imunitet, no postoje testiranja koja mogu pokazati da li je neko i nakon određenog broja godina, nakon besežiranja, i dalje imun. Znamo da su podaci naše studije samo temelj za dalja istraživanja, i da se odnose samo na jedan kraći period, no ipak znače nekakav trend koji pokazuje da postojanje BCG vakcine ima veliku ulogu, ne samo kao zaštita od infekcija, nego i kod lečenja karcinoma – smatra dr Kamat.

Njegov je stav da testiranja koja pokazuju ima li neko imunitet još iz detinjstva mogu biti korišćena na način da se ponovno vakcinišu određene skupine stanovništva, poput onih ljudi koji imaju povećan rizik od zaraze korona virusom. No jednako tako ističe da treba odraditi sve kliničke studije, za koje je potrebno određeno vreme te da se tek onda mogu doneti konačni zaključci i odrediti dalji smerovi. Studija koju je sproveo dr Ashis Kamat, zajedno s kolegama iz drugih zemalja, nije jedina koja ukazuje na besežiranje kao moguću zaštitu od korona virusa. Pre nekoliko dana je i njujorški Institut za tehnologiju predstavio rezultate svoje studije.

Oni pokazuju da su države koje imaju ujednačen obavezni program vakcinacija (uključujući i besežiranje), poput Japana ili Brazila, daleko manje pogođene zarazom korona virusom nego one države koje vakcinaciju ne provode po obaveznom kalendaru.

Naš poznati infektolog, prof. dr Dragan Delić oprezno komentariše ove najnovije vesti.

- Naravno, to su sve pokušaji da se pomogne, ali ne može se studija bazirati samo na statistici. Znate kako kažu "postoji mala laž, velika laž i statistika". Ja uvek polazim od onog što sam učio još kao student, a to je: kod leka je primarno da ne naškodi, zatim se gleda interakcija sa drugim lekovima i na kraju tek efikasnost. I ponavljam, izuzetno mi je žao što se na vakcini nije radilo kada nas je virus upozorio, kada je poručio da je mutirao, dakle od SARS-a i MERS-a - kaže za "Blic" doktor Delić.

Dakle, ostaje nam da vidimo hoće li jedna od najstarijih vakcina koje čovečanstvo koristi, možda, odigrati ključnu ulogu u pandemiji novoga doba, koja je paralizovala čitav svet.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Rodoljub

pre 4 godine

A da li je neko mogao da poveže smrtnost u Italiji sa prethodnom masovnom vakcinacijom protiv sezonskog gripa i meningokoka?

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari