SINIŠA MALI: Korporativne obveznice mogući izvor DODATNOG KAPITALA

Izdavanje korporativnih obveznica moglo bi da posluži kao važan dodatni izvor finansiranja kompanija u Srbiji, rekao je ministar finansija Siniša Mali posle sastanka na kome su razmotrene mogućnosti njihovog emitovanja.

Kako je Srbija bila na pragu sticanja investicionog rejtinga, a pre vanrednog stanja je dosta uradila na upotpunjavanju regulative za razvoj tržišta kapitala, Ministarstvo finansija je saopštilo da se dosta očekuje od ove mere, a da postoji verovatnoća da se u otkupu obveznica pojave kako domaći investitori, tako i država.

„Želimo da opipamo impuls zainteresovanosti kompanija, da vidimo koliki je mogući prinos i da li je taj potez opravdan. Tako rade sve zemlje koje teže nekom razvoju i stabilnosti, koje su odgovorne i spremaju se za ''dan posle''. U svemu tome ni Srbija nije izuzetak“, rekao je Mali.

Kako je naveo, velike korporacije širom sveta već se finansiraju izdavanjem korporativnih obveznica koje predstavljaju dužničke finansijske hartije od vrednosti, pa tako ni naša zemlja ne bi bila izuzetak.

Mali je danas održao sastanak sa predstavnicima Komisije za hartije od vrednosti, Beogradske berze i Centralnog registra za hartije od vrednosti kako bi se razmotrile mogućnosti emitovanja korporativnih obveznica i nastavila saradnja na razvoju tržišta kapitala.

Na sastanku je ocenjeno da je ostvaren značajan napredak u razvoju tržišta kapitala i ocenjeno da bi izdavanje korporativnih obveznica moglo da posluži kao važan dodatni izvor finansiranja kompanijama u Srbiji.

„Mi nastavljamo intenzivnu saradnju na razvoju i oživljavanju tog finanijskog instrumenta. Svesni smo da bi izdavanje ovih hartija od vrednosti moglo da posluži kao dodatna mogućnost finansiranja kompanija“, istakao je Mali.

Srbija se, naglašava, sa svojim državnim hartijama od vrednosti već pozicionirala na međunarodnom tržištu.

Foto: Tanjug

Njene hartije su, kaže ministar, već bile na listi za potencijalno uključivanje u JP Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju.

Taj potez i dobro kotiranje naših državnih hartija otvorilo je i nova vrata domaćim kompanijama a to je, navodi ministar, da i one dođu do što jeftinijih izvora finansiranja emitovanjem svojih hartija od vrednosti.

„Ako je naša državna obveznica dobila takav epitet, da je likvidna i lako dostupna investitorima, nema razloga da to ne bude slučaj i sa obveznicama koje će izdvati srpske kompanije. Mi imamo dobre korporacije, ali im je svakako potrebna finansijska injekcija u vidu dodatnog kapitala“, kaže Mali.

Navodi da bi korporacijska obveznica mogla da posluži kao neka vrsta dokapitalizacije koja će im pomoći da dodatnom snagom nastave da se razvijaju posle epidemije.

„Što je korporacija finansijski stabilnija i ima pouzdane izvore prihoda, prinos koji će investitori želeti da plate je niži, odnosno kompanija će se zadužiti jeftinije“, kazao je ministar.

Vlada Srbije je u petak, 10. aprila usvojila Uredbu o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti za vreme vanrednog stanja.

Tom Uredbom se pojednostavljuje postupak za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti na teritoriji Srbije za vreme vanrednog stanja.

Foto: Tanjug

Osnovna novina je da se maksimalno pojednostavljuje postupak za odobravanje Prospekta preduzeća za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti.

Pripremeljen je propis kojim se olakšava i pojeftinjuje izdavanje korporativnih obveznica, što je prvi korak ka obezbeđivanju uslova za njihovo emitovanje.

„Znamo da preduzeća nemaju dovoljno informacija o ovom instrumentu, te ćemo mi biti u prilici narednih dana da pričamo o tome i da promovišemo i to kao jedan od dobrih načina finansiranja i da ispitamo sve opcije koje su nam na stolu“, zaključio je Mali.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.