"3 DANA I 3 NOĆI OPERIŠEM BEZ PRESTANKA. ONA SAMO PITA ZA MAMU I TRAŽI CUCU. DA UMREŠ" U ratnom vihoru odvajao ljude od smrti, OVO JE PRIČA O DOKTORU LAZI

Čuveni srpski hirurg Miodrag Lazić preminuo je u Nišu. Ostaće upamćen kao čovek koji je tokom rata, a i posle njega spasio mnoge živote. Za svoj se nakon pet dana teškog stanja nije izborio.

Rođen je 1955. u Zemunu gde je završio osnovnu školu. Njegov otac koji je bio oficir JNA, dobija prekomandu za Niš. U Nišu je završio gimnaziju i studije medicine. Hirurgiju je specijalizovao na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu u svojoj tridesetoj godini. Nakon specijalizacije je godinu dana radio u Vojnoj bolnici u Nišu, a nakon toga se zapošljava na Hiruršku kliniku Kliničkog centra u Nišu. U periodu od 1991. do 1996. je radio kao ratni hirurg dobrovoljac.

Nakon što se iz Srpskog Sarajeva u februaru 1996. vratio u Niš, Miodrag Lazić je nastavio da radi u Kliničkog centra u Nišu. Postao je načelnik Torakalne hirurgije sa traumatologijom i načelnik Odjeljenja urgentne hirurške jedinice Kliničkog centra u Nišu.
Početkom raspada Jugoslavije 4. juna 1991. odlazi u Republiku Srpsku Krajinu gde je proveo 13 meseci. Kao hirurg dobrovoljac je godinu dana radio u ratnim bolnicama u Dvoru na Uni, Glini i Kostajnici (Banija). U glinskoj bolnici koja je pokrivala 200.000 stanovnika je bio jedini hirurg. Bolnica se nalazina na liniji fronta i stalno je bombardovana od strane hrvatskih snaga. Operacije je osim u bolnicama vršio i na samim linijama fonta, pod šatorima, po zgradama škola i drugim objektima. Nosio je maskirnu uniformu Srpske vojske Krajine i učestvovao u proboju Koridora života do 10. jula kada se vraća u Niš.

Foto: Printscreen You Tube rts

- Učestvovao sam u proboju koridora kao hirurg. I da znate, bio sam uveren da je to kraj rata. Vratio sam se u Niš 10. jula. Nisam mogao ni da naslutim šta me čeka. Radovao sam se povratku u Srbiju i iskreno tugovao što napuštam Srpsku Krajinu. Sećam se kada sam došao u Beograd. Gledam, kafane pune, pića hladna. Deca ližu sladoled. Izlozi puni svega i svačega. Vidim novina na kioscima. Ljudi puše prave cigarete. Kao da sam pao s Marsa. U Nišu isto. To je za mene bilo nepojmljivo blagostanje na koje nikako nisam mogao da se priviknem - napisao je u svojoj knjizi.
U julu 1992. se nakratko vratio u Niš, nakon čega ga dr Dikić, tadašnji načelnik saniteta Prvog korpusa Vojske Republike Srpske poziva u ime Ministarstva zdravlja Republike Srpske da pomogne osnivanje ratne bolnice u Mrkonjić Gradu. Pošto je bolnica u međuvremenu osnovana, umesto u Mrkonjić Grad, dr Lazić se u septembru 1992. ponovo kao dobrovoljac javlja u ratnu bolnicu Republike Srpske „Koran“ na Palama. 

U ratnoj bolnici Koran je proveo mesec dana nakon čega kao šef hirurške ekipe odlazi u novoosnovanu ratnu bolnicu „Žica“ u Blažuju (tada deo Srpske Ilidže). U ratnu bolnicu Žica je došao kao ispomoć na jedan mjesec, a ostao je 40 meseci. Pošto je na području tadašnjeg Srpskog Sarajeva bio jedini hirurg specijalista za trbuh i grudni koš, proveo je dve godine operišući pacijente na širem ratištu Republike Srpske, koje je pokrivalo 5 opština (Sarajevsko romanijska regija) sa 100.000 stanovnika.

U ratnoj bolnici Žica je obavio preko 3.500 hiruških operacija pod opštom anestezijom i u vrlo teškim ratnim uslovima. Osim operacija srca, izvodio je sve zahvate kojima se bavi savremena hirurgija. U ovom periodu do februara 1996. je napisao 16 stručnih radova i uzeo učešće u tri velika međunarodna kongresa, za šta je 1994. godine dobio zvanje primarijusa. Srpsko Sarajevo je konačno napustio u februaru 1996. godine, kada je jedan deo grada prema Dejtonskog sporazumu pripao Federaciji BiH. Hiljade građana Srpskog Sarajeva su napustile delove koji su pripali Federaciji BiH u periodu od početka 1996 do maja 1996. U dnevniku je napisao „Odlazim sa tugom i setom. Ponosan sam što sam se borio i delio dobro i zlo sa herojskim narodom Srpskog Sarajeva. Tužan sam i slomljen zbog njihove tragedije.“
Za njegov rad u Republici Srpskoj, patrijarh Pavle ga je odlikovao Ordenom Svetog Save.

 

Dnevnik o svojim iskustvima ratnog hirurga dobrovoljca je aktivno počeo da piše 1992, a u njega je uneo i .ećanja iz 1991. godine. Ovo je odlomak.

 

Dnevnik, 1, 2. i 3. decembar 1992. godine

Tri dana pakla. Više desetina naših ranjenih, desetine poginulih. Juriši naših snaga na Otes i Sokolje. Njihovi strahoviti kontraudari po Ilidži višecevnim bacačima raketa i minobacačima. Već tri dana i noći operišem bez prestanka...

... U šoku imam dve curice od tri i šest godina. Starijoj je granata uletela kroz prozor, majku na mestu ubila, a njoj gotovo odsekla nogu. Borba. Tri operacije. Mislim da će noga ostati. Mlađa ima samo tri godine. Zagrlila me i ne pušta. Kontuzija glave, granata u Vogošći. Tamo je sa bakom. Roditelji nisu uspeli da izađu iz Sarajeva. Na početku sukoba je bila kod bake i tu ostala. Samo pita za mamu i traži cucu. Da umreš. Spasava me jedna sestra iz intenzivne nege. Kada je malecka videla nju, počela je da plače i doziva je: „Mama, mama!" Verovatno liči na njenu majku. Sestra je uzima i malecka je ljubi. Suze. Svi plačemo. Ona grčevito drži Snježu...