POPUŠTANJE MERA MNOGO RANIJE NEGO ŠTO STE MISLILI Kon otkrio kada će se to desiti i koji su ZNAČAJNI DATUMI za epidemiju

Vanredno stanje, uvedeno pre mesec dana zbog epidemije koronavirusa u Srbiji, omogućilo je da zdravstveni sistem zemlje opstane, kaže epidemiolog Predrag Kon i dodaje da izlazimo iz maksimuma, te da moramo sve više da razmišljamo o socijalnim merama i smanjivanju restrikcije.

On u razgovoru za Tanjug, tačno mesec dana po uvođenju vanrednog stanja u našoj zemlji, kaže da je ta odluka, doneta istovremeno sa proglašenjem pandemije u svetu, održala zdravstveni sistem, iako je, kako kaže, "sve prenapregnuto".

"Uspeli smo da sprečimo nagli porast obolevanja i obezbedili opstanak zdravstvenog sistema, to je najznačajnije što smo uradili", kazao je Kon.

On dodaje da danas ne bismo mogli da kažemo da je zdravstveni sistem opstao da na vreme nije uvedeno vanredno stanje, da nisu brzom reakcijom nabavljeni respiratori, oprema, testovi, da nije bilo komunikacije sa javnošću i postepenog uvođenja mera...

Dodaje, međutim, i da su u zdravstvu zabeleženi ozbiljni gubici, zatim oboljevanja zdravstvenih radnika.

"Zdravstvo je primilo dosta ozbiljnih udaraca, ali se zdravstveni sistem krajnje ozbiljno drži i ne popušta. Uspeva za sada da odgovori svom zadatku", ističe.

Navodeći da smo do sada izgubili 94 života, što je gubitak za koji se, kako kaže, nikada ne može reći da je prihvatljiv, Kon kaže da je u odnosu na gubitke koji se dešavaju u vrlo razvijenim zemljama sveta, a posebno Evrope, to nešto što je relativno prihvatljivo.

Foto: Printscreen

Kaže i da je Srbija uspela da se potpuno reorganizuje što ne bi bilo moguće bez vanrednog stanja, a s druge strane proglašena je epidemiju od posebnog značaja, što omogućuje da se mere socijalnog distanciranja, koje su uvedene, mogu i dalje primenjivati i posle ukidanja vanrednog stanja.

"To govori da smo o svemu razmišljali unapred. Prvo smo zatvorili škole i mogućnost okupljanja tamo gde je više od 100, pa od 50. Sve to se nije desilo samo od sebe, već je neko rukovodio tom situacijom i to ne treba ne znam koliko naglašavati, ali jeste činjenica i nije slučajno da se u ovom momentu i situaciji u celom svetu nalazimo u relativno prihvatljivoj situaciji", kaže.

Ističe da se i dalje nalazimo u maksimumu i dodaje da je čak šesta nedelja iznad pete, kao i da je za očekivati da se već jednom završi to penjanje.

Navodi da bi verovatno tako i bilo da se nije desio ekces u Gerontološkom centru u Nišu, gde je zaraženo više od 130 korisnika, što je ozbiljno poremetilo situaciju.

S druge strane imamo činjenicu da nam je virus nešto aktivniji na jugu i jugoistoku Srbije, posebno u Paraćinu, Ćuprija, Aleksinac, Niš, Prokjuplje i Leskovac, kaže Kon i dodaje da je tamo virus aktivniji nego u Beogradu, a pogotovu u Vojvodini.

U tom smislu, smatra da je formiranje kriznog štaba koji će posebno voditi računa o tom delu Srbije značajan i da će dati rezultate.

Foto: BETAPHOTO HINA Mladen

"Na nama je da sada pratimo situaciju dalje i da razmišljamo o postepenom skidanju mera posebno vezano za najstarije, koji su izdržali mesec dana, ali moramo da kažemo da smo ih ozbiljno zaštitili i to pokazuju svi rezultati, pogotovu tragični smrtni ishodi, gde je ipak manje u tom uzrastu", navodi.

Koliko je važan taj događaj u Nišu, kako kaže Kon, govori i to što je proizveo i da se čitav zdravstveni sistem malo pomeri.

U kratkom vremnenskom periodu morate da primite 150 ljudi i to pokazuje kako bi to izgledalo da sistem pukne, kolabira i da je nesposoban za prijeme, kaže Kon navodeći da se nada da se to neće desiti više nijednom.

"Ako nam se još samo nekoliko puta tako nešto desi, nama kapaciteti prskaju i počinju ozbiljni problemi. I ovi su već ozbiljni problemi, na jugu Srbije, tamo se mora otvarati nešto što nije planirano kao dopunski kapacitet", navodi.

Kapaciteti se otvaraju u Leskovcu, Vranju, okolini Vranja, kaže Kon i dodaje da se oni i opremaju, dodaje im se oprema koja je potrebna, kao i zaštitna oprema.

Foto: covid19

Kako kaže, trenutno su u Srbiji povećana testiranja tako da brojevi koji se sada pojavljuju su relativni.

"Relatvno povećanje jeste, međutim mi moramo da pratimo tačno u odnosu na koga se odnosi procenat pozitivnih u različitim delovima Srbije. Vrlo važan indikator je i broj na respiratoru jer to je dinamičan proces. Povećavamo broj testiranih, povećava nam se i broj zaraženih, ali realno taj broj, to povećanje bi bilo manje da smo ostali na kriterijumima na kojima smo bili", objašnjava Kon odgovarajući na pitanje koji su parametri koji treba da se prate kako bi mere bile relaksirane.

Kako kaže, treba sve to analizirati, pratiti one koji su na respiratoru, ali i broj onih koji su u privremenim bolnicama za lake bolesnike.

Kako se bude povećavao taj broj, a smanjivao broj teških i srednjih slučajeva tako ćemo biti sigurniji da je virus sve slabiji, navodi Kon i dodaje da virus može biti i dalje aktivan, ali više neće imati sposobnost da izazove tešku bolest.

"Očekujemo i toplo vreme i sunce da nam pomognu i da virus malo promeni svoju sposobnost tokom leta tako da više stvari moramo da pratimo, ali sada kada izlazimo iz maksimuma moramo sve više da razmišljamo o socijalnim merama i smanjivanju restrikcije, o čemu se već razmišlja da se krene od sledeće nedelje", kazao je Kon.

Jedna od važnih stvari je i ponovno pokretanje školskih kolektiva što će, kako navodi, svakako sačekati još malo dok se ozbiljno ne vidi da je smanjena aktivnost virusa.

Kon navodi da su pred nama značajni praznici kada su značajna okupljanja i razmene kontakata, a samim tim i mogućnost prenošenja.

Kako kaže, osim Vaskrsa tu je i 1. maj i Ðurđevdan, koji su su značajni i u epidemiološkom smislu i to zbog mogućnosti prenošenja virusa.

"Ali, polako moramo da se uskladimo sa životom, da donosimo mere koje su prihvatljive i očekujemo da dobijemo još strpljenja jer na kraju krajeva sve se ovo radi samo za očuvanje života", zaključuje.

Kon ističe i da nema dileme da se sve ovo krajnje ozbiljno dešava i poručuje da treba snimati.

"Razumem etičke principe i etičke norme što nisu snimane mnoge situacije, ali nije retkost i to se neprekidno ponavlja kroz istoriju da se pojave ljudi koji će reći da se ovo nikada nije desilo, da ništa nije trebalo raditi i da su to posledice nečijeg hira i nečije zamisli koja nema veze sa istinom", pojašnjava Kon.