"VIRUS ĆE IMATI I DRUGI TALAS, ALI TU JEDNA KLJUČNA STVAR NIJE POZNATA" Stručnjaci otkrivaju: Popuštanje oko Đurđevdana, evo šta nas čeka preko leta

Kriva epidemije je zaravnjena, šta sledi? Do kada ćemo imati posebne mere zbog koronavirusa? Da li će biti novog talasa epidemije i kakav će on biti? Šta nas očekuje narednih dana? Na ova pitanja odgovarajući stručnjaci iz Srbije.

Narednih dana broj zaraženih bi trebalo postepeno da pada, a od Đurđevdana možemo da očekujemo relaksaciju mera, smatra epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.

Protekla dva dana beleži se povećan broj zaraženih, što je rezultat većeg broja testiranih. Prema rečima epidemiologa Radovanovića, i dalje držimo zaravnjenost krive, koja uglavnom traje do dvadeset dana pre nego što počne da pada.

- Zasad ta zaravnjenost kod nas traje 12 dana, ali videćemo koliko će da se održava na tom nivou pre nego što počne da pada. To što proteklih dana imamo male oscilacije u vidu povećanog broja obolelih događa se iz razloga što je veći obuhvat testiranja. Proteklih dana više od 2.000 uzoraka dnevno je uzimano, a ranije je svega sto do dvesta. Stoga, što je obuhvatnije testiranje, logično je da će biti veći broj pozitivnih - kaže prof. dr Radovanović.

Naglašava da smo uspeli ono što je i bio cilj, a to je da kriva ne ide eksponencijalno gore.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Ravnomerno se raspodeljuje broj pacijenata koji dolaze do respiratora i jedinica intenzivne nege, pa ih je lakše smestiti. Neki su ozdravili, pa je samim tim više mesta za svakog teško obolelog. Cilj je bio da se razvuče ta kriva, što se postiglo. Ne možete potpuno da sprečite epidemiju, ali možete da je razvučete, čime se sprečava kolaps zdravstvenog sistema - navodi profesor Radovanović.

Kako kaže, u drugoj polovini aprila očekuje se da polako pada broj novoobolelih, uz sve intenzivnije testiranje.

- Do Đurđevdana bi trebalo da nastupi osetni pad. Tada bi mogle postepeno da popuštaju i mere. Već je najavljeno da penzioneri povremeno mogu da izađu iz kuće. Dakle, relaksacija tih zabrana polako će da se uvodi - smatra profesor.

Drugi talas na jesen

Prema njegovim rečima, ukoliko bismo nastavili sa ovakvim ili još rigoroznijim merama, sigurno ne bi bilo drugog talasa.

- Međutim, tako bi propala privreda. Preko leta zaraza će verovatno da se održava na jedva vidljivom ili pak nevidljivom nivou. Moguće je da usledi još jedan talas u drugoj polovini juna, ali je verovatnije da će to da se dogodi na jesen. Obično ponovni talas epidemije bude manjeg intenziteta, ali nema pravila, naročito jer je reč o novoj bolesti - naglašava epidemiolog Radovanović.

Dodaje da je nepredvidivo kakav će biti drugi talas.

- Prirodnim tokom virusa bi se mnogo više ljudi zarazilo, ali je ovim merama to sprečeno. Izuzetno retko se dešava da virus nestane sam od sebe. Recimo, SARS je nestao, ali je bio drugačija, teža bolest. Smrtnost je bila znatno viša, oko 10 odsto, a u ovom slučaju je ispod jedan odsto. SARS su gotovo uvek pratili jaki simptomi, raširio se u tridesetak zemalja u kojima je odmah primenjen strog karantin i bolest je nestala. Tada je zaraženo 8.000 ljudi, a kod virusa korona je već sada više miliona zaraženih u svetu. Drugi problem je što sada imamo polovinu bez simptoma, što znači, ne možete da ih otkrijete, a oni šire infekciju. U takvoj situaciji nije realno da virus nestane, bilo spontano ili naporom zdravstvene službe - objašnjava on.

Foto: Printscreen

Vakcina krajem 2021.

Najverovatniji ishod, kaže profesor Radovanović, jeste da će virus tek vakcinacijom biti stavljen pod kontrolu.

- Tek sada počinje prva faza kliničkog ispitivanja na ljudima. U oko četrdeset laboratorija završili su ispitivanje na životinjskim modelima i nije imala štetne efekte. Sada treba da se istraži njen efekat na relativno malom broju ljudi. Zatim sledi druga faza, gde se posmatra zaštitni efekat, da li i koliko štiti. U trećoj fazi to se radi na većem broju ispitanika - ukazuje on.

Međutim, pitanje je da li će sve ići po planu i vrlo je verovatno da će mnoge od tih vakcina biti nedelotvorne ili će imati neželjene efekte.

- Optimisti kažu da će ove godini biti napravljena vakcina. To može ako se radi na brzinu i ako se ne vodi dovoljno računa o bezbednosti i efektivnosti. Realnije da to bude narednog proleća ili leta. Recimo, ako prvo naprave Amerikanci, oni će je prvo ponuditi svojoj populaciji, a kad naprave višak, prodavaće je drugima. Tako da kod nas bismo mogli da je očekujemo tek krajem iduće godine. U naslednoj materiji virusa postoje minimalne varijacije, pa bi vakcina bila efikasna u celom svetu. Osim ako ne dođe do znatnije mutacije virusa, ali zasad toga nema - smatra prof. Radovanović.

Imunitet nije trajan, ali tu su drugi mehanizmi odbrane

Naučnici iz Južne Koreje tvrde da se Covid-19 vratio kod onih koji su ga preležali. Pitanje je koliko godina traje imunitet, ali svakako nije reč o trajnom imunitetu.

- Izgleda da se antitela zadržavaju vrlo kratko. Postoje drugi mehanizmi zaštite organizma, takozvani ćelijski imunitet koji bi mogao da odigra ulogu. Ipak, još uvek je rano govoriti kakva je zaštita. Svakako da je napredak ogroman i ni za jednu bolest nismo tako brzo sticali informacije kao za Covid-19, ali ne može odjednom sve - kaže prof. dr Radovanović.

Dr Srđa Janković: Zaravnjenje smo postigli, nadam se da je trajno

Imunolog Univerzitetske dečje bolnice Tiršova Srđa Janković kaže da Srbija drži epidemiju pod kontrolom.

- Dosta uspešno kontrolišemo epidemiju na kraju šeste nedelje, ali se samo plašimo da to kažemo naglas. Uspeli smo da postignemo zaravnjenje, ali da bi se ispratio trend, treba nam više vremena. Nadam se da je ovo pravo smanjenje epidemije, a ne samo neko trenutno zaravnjenje - rekao je Srđa Janković.

On je istakao važnost mera i kontrole kontakata i u narednom periodu.

- Treba nam prekid kontakata. Svesti ih na one osnovne. To je suštinski važno ako hoćemo da pobedimo - zaključio je Janković.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.