DVE KAPE, MASKA, TRI PARA KALJAČA, TRI PARA RUKAVICA, NAOČARE, KOMBINEZON, VIZIR - NEMA NI JELA NI PIĆA NI ODLASKA U WC, U SMENI I PO 16 SATI! Ovako izgleda jedan dan lekara u KC NIš

Na poslu provedem od 14 do 16 sati. Ulazim u zgradu, pa u tunel za dekontaminaciju. Zatim idem u "zelenu zonu", pa liftom do petog sprata, koji je bezbedan prostor, priča za "Blic" dr Miloš Stević iz Kliničkog centra Niš.

Dok se vozite liftom, ne može se dogoditi da on stane na nekom od spratova jer je zaključano, a razlog je taj da pacijenti ne bi ušli u "zeleni lift", ili da lekar slučajno ne zaluta u "crvenu zonu", što znači da se tamo nalaze zaraženi koronom. U zgradi je sve čisto, uredno i nema mesta za pravljenje grešaka. Svako od osoblja zna šta treba da radi i kako da se ponaša, disciplina je jasna.

- Na petom spratu nalaze se prostorije za presvlačenje, tu se pripremamo za ulazak u Covid zonu, kasnije kada izlazimo odatle, tu je i prostor za dekontaminaciju i povratak u "zelenu", bezbednu zonu. Tu ručamo, odmaramo se, ovde nema infekcije i tu ste na bezbednom - objašnjava dr Miloš Stević iz Kliničkog centra Niš, inače specijalista nuklearne medicine.

Foto: Informer

Nakon raporta, sledi priprema za ulazak kod zaraženih pacijenata, a to podrazumeva presvlačenje. Do ulaska treba obaviti sve što je potrebno, bilo da je u pitanju doručak, odlazak u toalet ili uzimanje vode. Kada lekar obuče zaštitnu opremu, najmanje četiri sata će provesti u njoj, a dešava se da to potraje i duže.

- Oblačim dve zaštitne hirurške kape, masku, tri para zaštitnih kaljača, tri para rukavica, zaštitne naočare, kombinezon sa kapuljačom i preko kombinezona stavljam zaštitni vizir. Kada to obavim, spreman sam da uđem u crvenu zonu - objašnjava dr Miloš, koji zajedno sa svojom ekipom u novoj zgradi Kliničkog centra spasava ljudske živote.

- Teskobno je u odelu, malo klaustofobično, imate osećaj kao da ste u tunelu, malo je i suženo vidno polje, te naočare zaštitne, one pritiskaju lice, nos, imamo žuljeve na nosu i na čelu, ali su neophodne jer nas štite - priča dr Miloš.

Kada se završi smena od najmanje četiri časa, lekari kreću nazad u bezbednu zonu, ali da bi do nje stigli, moraju da prođu proceduru kako bi uspešno prošli dekontaminaciju.

- Prilikom izlaska iz crvene zone, sredstvom za dezinfekciju prska se prvi par rukavica, nakon toga se skidaju, zatim se prska i drugi par, a onda skidamo jedno po jedno od opreme. Prilikom svakog dodira prskaju se ruke, tako da ono što ste prvo stavili skidate poslednje, a to je maska. Nakon toga gazimo u rastvor hlora kako bismo dezinfikovali obuću, dok medicinska sestra prska one koji izlaze od glave do pete sredstvom za dezinfekciju na bazi alkohola. Iza toga se opet dezinfikuju ruke, ponovo se stavlja maska, druga naravno, i onda ulazimo ponovo u bezbednu zonu - priča dr Miloš.

Foto: Tanjug

Put od zelene do crvene, pa nazad do zelene zone zahteva oprez. Nema žurbe, niko ne sme da žuri jer je svaki pokret važan i bitan za zaštitu ljudi. U grupi dr Miloša nema nijednog zaraženog.

- Uvek im govorim da nema žurbe, pa makar skidali opremu i sat vremena. Sve zavisi od utreniranosti, ja sve to završim sada od pet do sedam minuta. Ruke dezinfikujem/operem od 80 do 100 puta. Dr Goran Stanojević i ja smo svakoga dana ovde od 14 do 16 sati, moja ekipa je podeljena u šihte, rade 12 sati dnevno, pa odrade i noćnu 12 sati, a onda su slobodni dva ili tri dana. Pa opet sve iznova. Ručamo kad stignemo, u pitanju je suva hrana, tako je praktičnije - priča dr Miloš.

Foto: printscreen/tanjug

Kada prođe ceo dan, ka povratku kući ista je procedura, samo obrnuto. Dezinfekcija, prolazak kroz tunel, pa kući. Potpuno bezbedni, naši heroji idu na odmor da bi se ponovo vratili sutra da spasavaju ljudske živote.

U crvenoj zoni nema toaleta, vode, hrane...

Heroji u skafanderima provode sate sa pacijentima, a ako je potrebno, svako od njih spreman je da ostane i duže. Nema odlaska u toalet, nema vode, nema jela, dok ne izađu na sigurno.

- Mi znamo svoj posao i ne razmišljamo ni o čemu, nekako smo navikli na celu tu opremu koja nije prijatna. Vruće je, ali jednostavno ne postoji drugi način da osiguramo sebe, pa i ne razmišljamo da li nas nešto žulja, naš zadatak je da spasavamo ljude - priča dr Miloš.