AKO ŽELITE DA SAZNATE DA LI STE IMALI KORONU, A NISTE IMALI SIMPTOME, MORAĆETE DA PLATITE! Evo kada polinje masovno testiranje!

Da li smo imali virus, a da to nismo znali? Ovo je bitno pitanje za epidemiologe i struku, jer su te informacije važne za razvijanje kolektivnog imuniteta. A bitno je znati da li imamo antitela koja će nekome pomoći u borbi sa koronavirusom

Marija Gnjatović, rukovodilac projekta elisa testa sa Instituta za primenu nuklearne energije INEP navodi da ćemo imati prototip ovog testa za 30 dana, kada će se ispuniti svi uslovi za testiranje.

Ona je za TV B92 rekla da imamo uvezene testove na čijoj validaciji rade, kako je olakšana procedura da se izađe na tržište sa ovakvom vrstom proizvoda, pa njih treba valjano ispitati jer rezultati tih testiranja mnogo će pomoći u razvijanju naših elisa testova. U masovno testiranje ulazimo posle pandemije, naglašava.

Gnjatović navodi da je važno testirati ljude koji su imali asimptomatski oblik bolesti, odnosno oni koji nisu znali da nose virus. Iako se ne zna da li su ta antitela zaštitna, koliko imunitet traje i koliko će antitela opstati u organizmu one svakako oni pružaju neku zaštitu organizmu, i važno je identifikovati pojedince koje su potencijalno razvili antitela i koji mogu da budu u prvom planu borbe protiv pandemije.

 

Na pitanje da li postoji mogućnost da test ne detektuje nikakva antitela, Gnjatović navodi da, ukoliko je test kvalitetan i ako se radi u pravom trenutku, a to je 7-14 dana nakon simptoma, svakako će se neka količina antitela razviti. Test ne detektuje akutnu infekciju već odbranu organizma prema virusu, te je važno da se ne testira pre 14. dana, ali i da test bude validan da bi se dobili pouzdani rezultati.

Vlada je dala podršku Institutu za razvoj testa i Gnjatović veruje da ćemo biti u mogućnosti da se proces automatizuje da bismo mogli da razvijemo veće količine testova od predviđenih.

Dodaje da će postojati mogućnost da se ljudi dobrovoljno testiraju, ali će struka na osnovu istraživanja da kaže koja područja moraju da se testiraju i koji broj ljudi je potreban za pravi uvid.

Foto: Tanjug

Na pisanja medija kako je britanska vlada dala milione na testove koje nisu radili, govori da takve stvari mogu da se dese u ovim uslovima vanrednog stanja, jer se zbog olakšanih mera proizvodi izbacuju brže na tržište, bez potrebnog vremena da se sprovede validnost testa.

Naglašava da će naš test će biti jeftiniji, jer Institut ima proizvodnju antiseruma i antitela, stoga ne uvozimo sve komponente testa i to smanjuje cenu.

Naglašava da reakcija na virus ne podrazumeva da ima više antitela, da to zavisi kakva je otpornost organizma u tom trenutku. Možda može da se izvuče paralela između kvaliteta kliničke slike i broja antitela ali ne možemo ništa na osnovu toga da zaključimo, smatra ona. Nije svaki donator plazme dobar, ističe, kao i činjenicu da je detekcija antitela bitna za razvijanje vakcine.

Dodaje da možemo da učimo od drugih istraživačkih timova, a posebno od kineskih stručnjaka jer je Kina bila prvo žarište koronavirusa. Dodaje da je jedna studija rađena na majmunima pokazala da se stvarao protektivni imunitet, ali da je pitanje koliko će on da traje. Svakako se stvaranjem antitela doprinosi zaštiti organizma.

- Ljudi treba da shvate da Srbija ima potencijal i za ovakvu vrstu izazova i da možemo da rešimo problem - zaključuje Gnjatović.