(FOTO/VIDEO) DRAMATIČNO! REPORTERI INFORMERA PROVELI SMENU SA OSOBLJEM KBC "DRAGIŠA MIŠOVIĆ"! Dan i noć bore se za živote 500 pacijenata!

Celu smenu ne stignemo ni da jedemo ni da pijemo vode. Bitno nam je samo da spasemo nečiju majku, nečije dete, kažu uglas sestre Ljiljana Šarčević i Jasmina Bogdanović

Iznenada su zapištali aparati na intenzivnoj nezi. Lekari, sestre, tehničari trče hodnikom u skafanderima. Jedva dišu pod maskama i vizirima. Naočare im se magle, a znoj im se sliva niz čelo... Pacijentkinji od 50 godina naglo je pozlilo. Guši se, ne može da dođe do daha. Virus joj je napao oba plućna krila. Drama se stvorila u sekundi... Ipak, svi rade kao na traci kako bi preživela. Ne staju. Već su uhodani. Bitno je samo da se spase život nečije majke, ćerke, nečijeg deteta... I tako više od 40 dana, 24 časa dnevno radi osoblje KBC "Dr Dragiša Mišović". U toku ove epidemije ta bolnica je primila najjači udar koronavirusa. Tu se lečilo više od 500 bolesnika, najviše onih u teškom stanju.

Borba za vazduh

- Profesore! Vaša pacijentkinja s kanilom. Loši parametri disanja - doziva iznenada medicinska sestra iz sobe na drugom kraju hodnika.

- Spremite je za bronhoskopiju. Odmah! - odgovara dežurni lekar.

Foto: Informer

Sestra u prolazu, u žurbi, dobacuje nam da se pacijentu sa lakšom kliničkom slikom pogoršalo stanje. Virus je nepredvidiv. Grupa lekara i tehničara je oko njega. Svaki sekund je bitan da udahne vazduh. Snažno mu pumpaju kiseonik. Trče hodnikom ka liftu. Minuti su ih delili od onog najgoreg. Primio je terapiju, a mašina je disala za njega.

Ali, za heroje u belom nema stajanja. Spremni su da provedu još jedan dan u potpunoj izolaciji, spasavajući živote pacijentima, da ne stignu ni kap vode da popiju, niti odu do toaleta. Svako se raspoređuje na svoju dužnost.

Foto: Informer

Obišli smo odeljenje gde su pacijenti sa lakšom kliničkom slikom. Duž hodnika osoblje u skafanderima deli terapiju, obilazi pacijente po sobama u kojima vlada muk. Non-stop im se proverava temperatura. Njihov cilj je da ne dozvole koroni da pogorša stanje zaraženih i da završe na respiratoru.

- Srećan rad! Jeste li dobro? - pitali smo.

- Sad smo odlično, epidemija ipak malo jenjava, pacijenti odlaze kućama - uglas nam odgovara u prolazu osoblje ove ustanove, jer pacijent ne sme da čeka.

Foto: Informer

Na odeljenju intenzivne nege jeziva tišina. Remeti je samo zvuk aparata. Na ekranima čuju se otkucaji nečijeg srca, prati se disanje. Pumpa upumpava vazduh.

Pacijenti iz cele Srbije

Na naše pitanje da li stignu da se odmore, jedu i piju, glavna sestra IV odeljenja hirurgije Ljiljana Šarčević i odgovorna sestra I sprata Jasmina Bogdanović kažu:

Foto: Informer

- Iskreno, ne. Na udaru smo ove epidemije i borimo se sa nepoznatim i teškim virusom. U našu bolnicu dolaze najteži slučajevi. Mislili smo da nećemo izdržati taj udar. U opremi je vruće, teško se krećemo. Dešava se da celu smenu ne jedemo, ne pijemo. Ne idemo u toalet. Usta nam se osuše od žeđi. Sećamo se noći kada smo imali 28 prijema. Nismo znali koga pre da zbrinemo. Dovozili su ih iz Zaječara, Ćuprije, ko zna sve odakle... Da vam ne pričamo da smo u jednom trenutku imali čak 50 pacijenata na respiratoru - pričaju nam Ljiljana i Jasmina, i dodaju:

Foto: Informer

- Ali, ovde niko ne pita za radno vreme niti kada će kraj smene. Ovde samo zbog ljudi koji se bore sa koronom, kojima treba vazduh. Ljudi koji se bore za svoj život. I zato je za nas najveća nagrada i uspešno završena smena kada se pacijent oporavi i kada se skine sa respiratora. Poraz nam je kada ih izgubimo zauvek. Na taj osećaj nemoći se nismo navikli. Na sreću, sada se situacija dosta smirila i mnogo nam je lakše, pa naše pacijente uz osmeh ispraćamo kućama - rekle su nam ove dve heroine.