DA LI JE KRALJICA DRAGA BILA TRUDNA KAD JE UBIJENA I DA LI JE TANKOSIĆ ŠAMARAO ČERČILA?! Ovo su najveći mitovi u koje Srbi veruju, a potpuno su pogrešni!

Da li je kraljica Draga u trenutku ubistva u noći majskog prevrata ipak bila trudna; zašto nema petokrake na Titovom grobu, da li je Šarl de Gol mrzeo Tita što je ubio Dražu?

Vinston Čerčil bio je vanbračni sin srpskog kralja Milana Obrenovića i zato je prezirao kralja Petra. Ako Čerčil nije vanbračni sin kralja Milana Obrenovića, onda je mrzeo četnike Draže Mihajlovića zato što ga je nasred Knez Mihailove, kao mladog novinara, išamarao vojvoda srpske kraljevske vojske Vojislav Tankosić, nezadovoljan tekstom koji je Vinston napisao o Srbima..."

Ovako bismo mogli unedogled. Na drugoj strani, svakako da je i mitove ne samo moguće, već i potrebno  odvojiti one koji već na prvi pogled deluju nerealno od onih koji su postali deo narodnog nasleđa, koje se stalno dopunjava novim primerima.

U knjižarama se nedavno pojavila i knjiga "Mitovi srpske istorije" istoričara Dejana Ristića, koji pred čitaocima demistifikuje 20 tradicionalno mitologiziranih događaja iz našeg nasleđa, postavljajući kod svakog od njih jasnu granicu između istorijske stvarnosti i tradicije.

Da li su zvona Notr Dama odjekivala zbog pobede Srba na Kosovu polju; gde je sahranjen despot Stefan; da li je Stefan Nemanja jeo zlatnim viljuškama; gde su glave kneza Lazara i Karađorđa; da li je Marko Kraljević junak ili turski vazal; da li je Vuk Branković izdajnik; da li je kraljica Draga u trenutku ubistva bila trudna; zašto na Titovom grobu nema petokrake?

To su samo neke od dilema kojima se Ristić bavi na stranama svoje knjige, argumentujući istorijskim i naučnim činjenicama, šta je tu mit, a šta se zaista dogodilo. Drugim rečima, saznajemo kako su narodni pripovedači, guslari, putopisci, pesnici, publicisti, brojnim važnim događajima i ličnostima dodali svoje interpretacije vizije, domišljali ih i domaštavali.

Najveći broj srpskih mitova je u vezi Kosovskog boja.

- Mit o zajedničkom organizovanom pričešćivanju srpske vojske u Samodreži nije se desio, niti da je glava kneza Lazara, nakon što je odsečena, odneta, jer se ona od 1389. godine kao deo moštiju nalazi se u kivotu u Ravanici - rekao je Ristić u kruševačkom Narodnom muzeju.

Najveći broj mitova koncentrisan je u vezi sa Kosovskom bitkom iz jednostavnog razloga jer je to jedan od najpresudnijih momenata nacionalne istorije i potpuno je razumljivo i logično što je u narednim decenijama i vekovima u toj meri bio predmet mitologije.

Veoma smo ponosni, recimo, na to što je, navodno, Jelena, supruga kralja Stefana Uroša I Velikog (1243 - 1276), poticala iz francuske anžujske dinastije, a kao posebno romantičan tumači se gest našeg vladara koji je, u čast dolaska svoje neveste, naredio da se obale reke Ibar, kroz čiju je dolinu prolazio drum kojim je Jelena stupala, zasadi jorgovanima. Istina je, međutim, ipak drugačija.

Jelena Anžujska je bila rođena u Sremu, a Dolina jorgovana je kasnije zasađena.

Otac kraljice Jelene je bio Jovan Anđeo, vojvoda Srema i grof od Kovina, a majka Matilda od Vijandena je poticala iz jedne male i odavno izumrle flamansko-francuske porodice. Jelena je rođena u današnjem Sremu i u Srbiju je došla sa severa, pa stoga nije postojala ni "dolina jorgovana" duž Ibra kojom je navodno proputovala. Legenda o „dolini jorgovana" preuzeta je iz istoimene zbirke bajki, koju je krajem 20. veka napisao Tiodor Rosić.

Da vreme i dalje radi za mitove, govori i to da neki nastaju iz urbanih legendi, kao što je ona da je komitski vojvoda i „crnorukac" Vojislav Tankosić 1910. u beogradskoj kafani „Grčka kraljica" izmlatio Vinstona Čerčila, koji je na proputovanju „Orijent ekspresom" prošetao Beogradom. A istina je da je te godine Čerčil kao britanski ministar unutrašnjih poslova samo jednom napustio domovinu, putujući za Istanbul, u zvaničnu posetu Osmanskom carstvu. I to brodom, preko mora, u oba smera.

Tu su i drugi mitovi iz modernije istorije, poput onog da je Draga Mašin u trenutku ubistva bila trudna, da major Gavrilović nije držao čuveni govor, da je Beograd 1945. osvojilo zapravo sedmoro Nemaca, kao i zbog čega na Titovom grobu nema petokrake.   

Foto: Tanjug

Ristić podseća i kako postoje teorije koje uporno ukazuju na to kako je Grob neznog junaka na lokalitetu gde se prethodno nalazio srednjovekovni utvrđeni grad Žrnov, zapravo masonski hram, zasnovane na pretpostavkama da su kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj i Ivan Meštrović bili pripadnici masonerije, kao i na činjenici da je vladar prilikom polaganja kamena-temeljca to učinio pomoću posebnog čekića od srebra, što zaista predstavlja simbol masona.

Činjenica je da je viševekovna evropska praksa da vladari kamen-temeljac važnih zdanja polažu pomoću predmeta izrađenih od srebra

A kakvu tajnu krije zlosrećni majski prevrat 1903. godine, kada su brutalno ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga od Srbije? Jedan od glavnih prekora upućivanih za života kraljici bio je da je "jalova", da je jednom već izmislila trudnoću i da ne može da obezbedi naslednika prestola.

Austrougarske okupacione vlasti su, međutim, navodno izvršile pregled posmrtnih ostataka i negirali nalaze obdukcije srpskih lekara pod nadzorom zaverenika i među Draginim kostima pronašli ostatke fetusa, što bi mogao da bude dokaz njene trudnoće u noći svirepog ubistva, odnosno da je - mogla da rađa.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.