MNOGIMA SE OVO NEĆE DOPASTI! Radnici koji ima manje od 15 godina staža NEMAJU PRAVO NA DVE STVARI!

U gotovo svim zemljama neophodan je minimalni staž, kao i kod nas

Nijedan zakon u Srbiji ne propisuje da se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje koji su godinama uplaćivani, a nisu realizovani, odnosno nije stečena penzija, vraćaju. Tako svaki radnik koji ima manje od 15 godina staža nema pravo da mu se vrati ni dinar od uplaćenih sredstava, a nema ni mogućnost da podnese zahtev za penzionisanje.

Taj novac upotrebljen je, tvrde nadležni, za nešto drugo. Oni koji su kroz svoje zarade izdvajali za fond kraće od 15 godina, kada zađu u sedmu deceniju ipak ne mogu da ostvare popuste u hipermarketima, jer nemaju penzioni ček, a ne mogu da koriste ni pogodnosti da uz vaučere idu na odmor.

Gordana Matković, programski direktor Centra za socijalnu politiku, objašnjava da novac od uplaćenih doprinosa nije moguće vratiti ni u jednoj vrsti osiguranja, jer osiguranja tako funkcionišu. Kako bi, tvrdi ona, ona inače mogla da isplaćaju "dobitnicima", a koji su, na primer, uplaćivali doprinose 20 godina. Primera radi, navodi naša sagovornica, na mesečnom nivou izdvajaju se mnogo niži iznosi od mesečne penzije, a kasnije se primaju čekovi tokom 30 godina nakon penzionisanja.

- U skoro svim zemljama sa sličnim penzijskim sistemima, kada je u pitanju javno penzijsko osiguranje, postoji minimalni staž od 15 ili 20 godina (Portugalija, Austrija, Slovenija, Mađarska, Litvanija, Slovačka), u Francuskoj i Americi 10 godina - kaže Matković. - Takva je računica da biste mogli u proseku da primate penziju 15 godina, koja je inače mnogo viša nego doprinosi koji se uplate za isti period. Isto je i u zemljama u regionu.

SVI SU ČEKALI U REDU DA NA BANKOMATU PODIGNU PENZIJU, a onda se pojavio ON I POKAZAO IM KAKO TO TREBA DA SE RADI!

Prema istraživanjima koja su rađena pre nekoliko godina, u našim uslovima je najprihatljivije da se u okviru programa novčane socijalne pomoći (NSP) uvede poseban modul za staračka domaćinstva.

- To su ona domaćinstva u kojima su svi članovi stariji od starosne granice za penzionisanje, odnosno od 65 godina - ističe Matković. - Takođe bi morali da se relaksiraju i imovinski uslovi, a da se cenzus i iznosi prava povećaju u odnosu na NSP. Starosna granica za ovo pravo bi trebalo da bude nešto viša nego za penziju za tri ili pet godina, a primanja niža u odnosu na minimalnu penziju.