PRLJAVA KIŠA PALA U SRBIJI, A U OVOM SLUČAJU JE OPASNA PO ZDRAVLJE! Doktor Ničković otkriva i zašto se to dešava!

Svakog dana u Klimatskom centru Republičkog hidrometeorološkog zavoda izrađuju se prognoze pojave peska, koji utiče na klimu, padavine i pojavu leda u oblacima, zasnovane na modelu DREAM, koji je razvio naš čovek - dr Slobodan Ničković. Ovaj model koristi se u više od 20 organizacija u svetu, uključujući i NASA.

Godišnje se iz Sahare podigne čak 20.000 do 700.000 tona peska. Ova pustinja učestvuje sa oko 60 odsto u globalnoj emisiji peska. DREAM (Dus Regional Atmospheric Model) je model za prognozu transporta pustinjskog peska, objašnjava dr Slobodan Ničković. On ga je razvio pre skoro tri decenije kao prvi model takve vrste u svetskoj naučnoj javnosti.

Ova, naizgled egzotična aktivnost za Srbiju, ima veliki uticaj ne samo na vremenske prilike i klimu, već i na avio-saobraćaj i zdravlje. DREAM je primenjiv i na transport drugih vrsta čestica, kao što je industrijsko zagađenje, polen i vulkanski pepeo. Kada je u pitanju uticaj peska na zdravlje, jedan od ozbiljnih problema u podsaharskoj regiji jeste sezonska masovna pojava viralnog ili bakterijskog meningitisa, koja se podudara sa tamošnjom sezonskom pojavom peska.

- Smatra se da oštećenja disajnih organa oštrim česticama pogoduju nastanku bolesti. U našem području, saharski pesak se najčešće javlja između marta i oktobra, svakih 15 do 20 dana. Epizode povećanih koncentracija ne traju duže od dan-dva i ne predstavljaju opasnost po zdravlje - tvrdi dr Ničković.

Foto: AP PHOTO

Pesak utiče i na klimu. Ove čestice suspendovane u atmosferi upijaju i odbijaju Sunčevo zračenje i tako utiču na energetsku ravnotežu Zemlje. Pesak predstavlja jednu od najvećih nepoznanica u klimatskim istraživanjima, jer se još ne zna da li doprinosi globalnom povećanju ili smanjenju temperature. Očekuje se da modeli kao što je DREAM pomognu preciznijim odgovorima.

Posebno je važan za morski živi svet. Kako objašnjava naš sagovornik, oksid gvožđa prisutan u njegovim česticama predstavlja praktično jedinu "hranu" za planktonske zajednice na otvorenom okeanu, koje su prva karika u morskom lancu ishrane. Osim toga, planktoni u procesu ishrane upijaju ugljen-dioksid, smanjujući njegov sadržaj u atmosferi, i time delimično kompenzuju preteranu proizvodnju usled ljudskih aktivnosti.

- Naučne studije tokom poslednje decenije pokazuju da se čestice peska ponašaju kao najefikasniji embrioni za nastanak leda u visokim oblacima, čak i u malim količinama i daleko od peščanih izvora. Stoga, i oblaci iznad Srbije nastaju delimično zbog ovog prirodnog zasejavanja. Nijedan od postojećih modela za prognozu vremena ne uključuje taj uticaj peska na oblake i formiranje padavina. Koristeći DREAM povezan sa modelom za prognozu vremena, istraživački tim RHMZ upravo radi na primeni ove metodologije. Deo istraživanja se odnosi i na uvođenje novog indeksa zaleđivanja nastalog u prisustvu peska, čija prognoza treba da smanji rizike u civilnoj avijaciji - objašnjava Ničković.

Foto: AP/Photo

Nedavno je, naime, registrovano da se pesak na Saudijskom poluostrvu ili severnoj Africi topi u turbinama pri sletanju ili u poletanju aviona, pošto nova generacija avionskih motora ima radne temperature nekoliko stotina stepeni više nego deceniju pre. Avio-prevoznici povlače iz saobraćaja te vazduhoplove uz višemilionske štete.

OLUJE STIŽU DO SEVERA EVROPE

Pustinjske oluje nastaju kada veliku količinu peska pokrene jak prizemni vetar i dostižu razmere od nekoliko stotina kilometara. Krupne čestice peska brzo padaju na podlogu, međutim, mikronske čestice opstaju u atmosferi po nekoliko dana i prelaze i više od hiljadu kilometara. Zato saharskog peska povremeno ima u severnoj Evropi i Južnoj Americi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.