SLAVIMO CARA KONSTANTINA I CARICU JELENU Za ovaj dan vezuju se DVA VAŽNA OBIČAJA

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, a ovaj praznik prate brojni običaji, ali i važno istorijsko znamenje.

Veruje se da danas valja otići u crkvu i zapaliti sveću za sve mučenike koji su svoj život dali boreći se za hrišćanstvo. Uglavnom se izgovara tropar posvećen Konstantinu:

"Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev, i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem, vo carjeh apostol tvoj Gospodi, carstvujuščij grad v rucje tvojej položi: jegoće spasaj vsegda v mirje, molitvami Bogorodice, jedine čelovjekoljubče".

Postoji i verovanje da ćete očistiti telo od bolesti ako se tri puta umijete svetom vodicom. Takođe, ovo je imendan svim Jelenama, a zna se da je to jedno od najčešćih ženskih imena u Srba.

Ovaj praznik se kao gradska slava proslavlja u Nišu, gradu gde je i rođen car Konstantin, utemeljivač hrišćanstva. Kao esnafsku slavu obeležavaju ga kujundžije i železničari.

Kult cara Konstantina i carice Jelena posbeno se neguje kod Grka i Rumuna, pa se kaže da je kod njih Konstantin kao kod nas Sveti Sava.

Ovim svetiteljima posvećen je veliki broj hramova u Srbiji, a samo neke od njih su Voždovačka crkva u Beogradu, crkva Svetog Cara Konstantina i Carice Jelene u Velikom Trnovcu, crkva na Ljubišu, na Seljašnici kod Prijepolja, u Koretištu kod Gnjilana, Ivanjici, Stekerovcima kod Glamoča, Tomini kod Sanskog Mosta...

A evo i zašto su ovi svetitelji toliko važni za hrišćanski svet i čime su nas zadužili.

Po Božjem promislu, kao pokrovitelj Crkve Hristove, pojavi se car Konstantin Veliki, rođen 274 godine, u nehrišćanskoj porodici. Još za života dobio je naziv: RAVNOAPOSTOLNI. Mnogo puta mu se javljao sam Gospod i izlazio mu je u susret u njegovim molitvama. Pred borbu sa Maksencijem, po starom predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede. Izdao je edikt (zakon) u Milanu, 313 godine, kojim je prestao dotadašnji progon hrišćana. Nakon pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad, nazvavši ga Konstantinopolj (Carigrad). I kao što Božjem promislu bi izabran za borca protiv neznabožačkih i hristobornih careva, tako isto bi, radi svoga kršenja bačen u postelju, od opasne i neizlečive gube.

Trudiše se mnogi da ga izleče, ali bez uspeha, te naposletku mu rekoše da jedini spas i njegovo izlečenje leži u tome da se okupa u krvi male dece. Naredi car Konstantin da se uhvate i pokolju sva deca. Zakukaše majke, a on ustuknu i po cenu sopstvenog života, gorko se pokaja i pusti decu. To beše milo Bogu koji ga je time samo kušao, te mu posla dva apostola, Petra i Pavla, da ga upute na pravi put spasenja. On naredi episkopu Silvesteru da ga krsti i tog časa iščeznu njegova bolest. Smatrajući se nedostojnim da ode na poklonjenje Hristovom grobu, umesto sebe spremi i posla svoju majku, caricu Jelenu.

Ode ona na poklonjenjeHristovom Grobu, i sa tog puta se vrati sa česticom časnog Krsta, koji ponese svom sinu na dar. Sveta carica Jelena uradila je mnogo toga što je korisno za hrišćansku veru. U Jerusalimu je pronašla Časni Krst koji su neznabožci bacili izvan grada i zasuli đubretom; podigla je mnoge crkve, od kojih treba napomenuti: crkvu nad pećinom Roždestva Hristova (na Gori Maslinskoj); crkvu na mestu Vaznesenja Hristova u Getsimaniji; crkvu na mestu Uspenja Presvete Bogorodice i još 18 hramova. Pronašavši Časni Krst i iskopavši ga, sveta carica Jelena ga stavi na jednog mrtvaca, jer upravo tada prolazila je jedna posmrtna povorka, jer beše umro neki čovek iz grada, te on vaskrsnu na očigled svih prisutnih.

Od tog dana Pravoslavna Crkva praznuje taj događaj 14 septembra kao Krstovdan. Mnogi neznabožci priđoše hrišćanskoj veri, a Časni Krst bi stavljen u srebrni kovčeg radi čuvanja i poklonjenja. Ova sveta carica se upokojila 327 godine u 80. godini života. Sveti car Konstantin, blagočestiv i darežljiv, poživeo je još 10 godina od upokojenja svoje majke, te se i on predstavi Bogu 337 godine u 65. godini života.

Njegovo sveto telo preneto je u Carigrad i sahranjeno po njegovom zaveštanju u crkvi Svetih Apostola u Carigradu. I danas, posle toliko godina, Sveti ravnoapostolni Car živi beskonačnim životom u večnom Carstvu Hristovom, pomažući mnogima koji ištu od njega i Jedinoga Boga pomoć i isceljenje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.