VLADIMIR LUČIĆ: Do 2023. godine "Telekom" će vredeti više od 4 MILIJARDE EVRA!

Nova razvojna strategija i investiciona politika "Telekom Srbija grupe" pokazale su se kao ispravne, što je vidljivo i kroz rezultate u 2019. kada smo ostvarili rekordan prihod u istoriji kompanije od 133 milijarde dinara, što je u odnosu na 2018. uvećanje za sedam odsto, kaže Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju "Telekom Srbija grupe", i naglašava da je trend rasta prihoda nastavljen i u prvom kvartalu ove godine

Da li samo na osnovu prihoda tvrdite da je 2019. godina bila uspešna za vas ili na to upućuju i drugi parametri?
- Ocena o uspešnoj poslovnoj godini ne zasniva se samo na uvećanju prihoda, veći na povećanju broja korisnika i rastu EBITDA, koja predstavlja jedan od najvažnijih elemenata kada se određuje vrednost kompanije. Ovi rezultati nisu pali s neba već su plod razvojne strategije, definisane programom "Milion plus" kojom smo uspeli da izađemo iz teške pozicije i trasiramo liderski put naše kompanije. Mi već sada imamo 10,4 miliona korisnika, od kojih je 2,4 miliona internet i TV korisnika, što je u odnosu na 2018. godinu više za 664.000. Za nas 2019. godina nije samo godina uspeha, već i godina preokreta, jer smo od klasične telekomunikacione kompanije stigli do moderne svetske firme u kojoj su multimedija i internet osnova razvoja. Da nismo krenuli tim putem, stagnirali bismo jer prihodi na vojsu (glasu), SMS-u, pretplati fiksne telefonije i međunarodnom saobraćaju padaju. Samim tim veliko povećanje broja korisnika u internetu i multimediji, rast prihoda kao i snažno povećanje EBITDA su pokazatelji povećanja vrednosti firme i njene sigurne budućnosti.

Koliko su pali prihodi od klasičnih usluga i kako ste ih nadoknadili?
- U fiksnoj telefoniji je pad prihoda pet odsto. Kod mobilne telefonije smo imali simboličan rast jer se sve više koriste aplikacije umesto vojsa i SMS. Takođe, mobilna postaje manje profitabilna, jer korisnici već godinama sve češće prelaze sa pripejda na postpejd, a to za kompaniju znači povećanje troška zbog kupovine mobilnih telefona, koji se uglavnom prodaju u promotivnim paketima. Ilustracije radi, samo prihod od međunarodnog saobraćaja od 2012. godine do danas pao je za više od 50 miliona evra. Te negativne trendove kompenzovali smo rastom prihoda od 44 odsto u multimediji i 13 odsto u internetu, koji ne bi bio mogić bez ulaganja i kupovine kablovaca, što je bio naš najbolji poslovni potez.

Foto: Tanjug

Deo stručne javnostu ne bi se složio s vama jer smatraju da su akvizicije kablovaca uvećale zaduženost kompanije i smanjile neto dobit za više od 70 odsto. Ko je u pravu, vi ili oni?
- Neto dobit nam je manja nego ranijih godina, ali ključni razlog za to je amortizacija povezana s velikim investicijama koje se odnose na optičku i mobilnu mrežu. Ulagali smo puno i u sadržaje i kanale koje nismo imali, kao što je FOX, pa je logično da kada imate jak investicioni ciklus, on mora da se odrazi na amortizaciju. Dakle, mi nismo ulagali ove dve godine samo u kupovinu kablovskih operatera, već i u modernizaciju mreže i jačanje u ponudi sadržaja. Ali taj veliki investicioni ciklus se završava, a pozitivni trendovi rasta prihoda će se nastaviti i sledećih godina. Rast prihoda ove godine biće i veći nego u 2019, a tokom 2020. ćemo kablovske operatere spojiti s Telekomom i to će doprineti boljoj optimizaciji troškova i većoj efikasnosti. Rast prihoda doneće i snažno povećanje neto dobiti, za koju predviđamo da će već 2021. biti preko 200 miliona evra.

Znači, kritike su neosnovane?
- Stručna javnost koja kritikuje trebalo bi da vidi kakvi bi nam bili rezultati bez povećanja prihoda u multimediji i internetu. Bili bismo trenutno manje zaduženi, ali bismo poslovali s gubitkom, i to sa lošom situacijom na tržištu iz koje ne bismo mogli da se izvučemo. To i nije teško videti i izračunati s obzirom na naše dugogodišnje trendove u fiksnoj i mobilnoj telefoniji. I da ponovim, akvizirani kablovci nisu uticali na smanjenje neto dobiti Telekoma Srbija, već pozitivno, jer su nam uvećali broj korisnika, prihoda i EBITDA.

Supernova optički internet – tvoj nevidljivi prijatelj sada vidno bolji!

Da li je kupovina kablovaca uticala na povećanje zaduženosti koja je za neke ekonomiste alarmantna i ugrožava profitabilnost kompanije ?
- Naša zaduženost ne ugrožava profitabilnost kompanije i to su zlurade tvrdnje. Mi jesmo akvizicije kablovaca ostvarili iz kredita i to ne krijemo. Nije prvi put da imamo snažne investicione cikluse. Setite se 2007. godine, kada smo investirali 700 miliona evra kako bismo se proširili na tržišta Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Sada smo se zadužili zbog investicija za koje smo sigurni da našu kompaniju dovode na mesto broj jedan u regionu. Zato tvrdim da su te akvizicije imale višestruku korist, a ne štetu, jer smo kupili deo tržišta, i to tržišta koje je pripadalo našoj konkurenciji, i razbili kartele kablovaca, ali i dobili znatan broj korisnika i smanjili konkurenciju.

Ako je tako, recite kolika je zaduženost i otklonite sumnje?
- Ona je i dalje manja od tri puta EBITDA, čime se nalazimo u industrijskom telekomunikacionom proseku i to je činjenica koja je lako proverljiva. Da biste lakše razumeli o čemu pričam, reći ću vam da nas kreditiraju najveće evropske banke, i to bez ikakvih garancija, što nije slučaj sa nekim regionalnim telekomunikacionim igračima, koji su morali da stave u zalog svoje firme za dug. To kod Telekoma nije slučaj jer je on finansijski gigant, koji prihoduje 133 milijarde dinara, što je više od 1,1 milijarde evra. Za razliku od drugih operatera, imamo i 20 odsto sopstvenih akcija kupljenih 2012. godine. Ponavljam, sve ovo pokazuje da je Telekom Srbija finansijski gigant. Telekomunikacije su dinamičan biznis i morate uvek svoju kompaniju usmeriti ka budućim trendovima, kako bi opstala na tržištu. Primer "Nokia" telefona koji su nekad imali svetsko tržišno učešće od 40%, a onda za tri godine praktično nestali, dobar je pokazatelj dinamičnosti tržišta. Zaokretom u poslednje dve godine uspeli smo da našeg giganta usmerimo ka dobroj budućnosti. U ovoj industriji nema napretka bez kontinuiranih promena i investiranja.

U toj industriji ima i dividendi, pa ako ih i ove godine ne isplatite, mogu li da se podgreju sumnje da je to zato što ste pretplatili kablovce? Preciznije, da li ste za Kopernikus izdvojili 17,5 ili čak 25 EBITDA, znatno više od proseka sličnih transakcija?
- To nije tačno, jer taj koeficijent nije ni 17 ni 20, već 10,4. Prve godine poslovanja od kada mi upravljamo Kopernikusom EBITDA je iznosila 18,3 miliona evra. Gledajući ne samo taj parametar, već i ostale, mi smo odlično prošli, jer smo kupili direktnu konkurenciju na tržištu koja donosi dodatne benefite: racionalizaciju troškova, smanjenje investicija, potencijal za rast korisnika u mobilnoj. Zanimljivo je da su u oktobru 2018. godine realizovane dve akvizicije kablovaca. BS Partners je kupio SBB za 2,6 milijardi evra, a mi Kopernikus za oko 190 miliona evra. Analizom se može videti da je u obe transakcije cena po korisniku slična, s tom razlikom što je BS Partners ušao na novo tržište, a mi smo kupili direktnu konkurenciju, za koju sam već objasnio da donosi posebne dodatne benefite.

Da li to znači da su neosnovane tvrdnje da su akvizicije u kablovce nanele štetu kompaniji?
- Naravno da su neosnovane jer su donele samo korist Telekomu koji je bio u izuzetno teškoj situaciji i podigle mu vrednost. Mi smo ušli u fazu nezaustavljivog rasta, jer na nivou grupe imamo ukupno 2,4 miliona TV i internet korisnika, a plan nam je da dođemo do tri miliona do kraja 2020. godine.

Čini se da vam je multimedija sada primarna a telefonija sporedna delatnost?
- Kada vam godinama padaju prihodi u telefoniji, posebno fiksnoj, normalno je da tragate za novim izvorima prihoda i okrećete se novim uslugama koje te prihode donose. Nama je prvi strateški cilj veliki broj internet korisnika, a drugi je multimedija kao dodatni izvor prihoda, posebno produkcija, u koju već ulažemo. Treći cilj nam je da počnemo da proizvodimo digitalne servise, koje bismo prodavali kako i zemlji tako i u inostranstvu. Efekti tih naših zaokreta videće se već ove godine, a onda će od 2021. do 2023. godine doći do snažnog rasta profitabilnosti. Sve to vodi ka uvećanju vrednosti kompanije, za koju sam uveren da će 2023. godine iznositi više od četiri milijarde evra, jer će EBITDA preći 700 miliona evra, što obezbeđuje izvrsnu budućnost Telekoma Srbija.

Foto: Tanjug

Da li je deo te budućnosti i kupovina medijskih kuća i da li je tačno da ste već sada prikriveni vlasnik nekih od njih pa država preko vas ima uticaj na njihovu uređivčku politiku?
- Hajde da ovo pitanje razjasnimo jednom zasvagda. Kada se govori o medijskom uticaju, pre svega se misli na informativni program, jer je on važan za formiranje javnog mnjenja. Mi nismo fokusirani na informativni program, već pre svega na sportski, serijski i zabavni sadržaj. I to rade svi ozbiljni operateri u svetu. Sa Euronewsom, koji će nam biti partner u otvaranju Info kanala, prihvatili smo da glavnog urednika oni biraju i plaćaju. Kada je reč o saradnji sa drugim medijima, po prirodi posla mi moramo da se oglašavamo, jer se bavimo prodajom usluga i marketing nam je izuzetno važan. Naravno da su nam u tom segmentu mediji prirodni partneri. Ta saradnja postoji od osnivanja naše kompanije, sve ostalo su besmislice i zlonamerne spekulacije.

OD SLEDEĆE JESENI ŠPANSKU "LA LIGU" GLEDAĆEMO NA ARENI, A NE NA SPORT KLUBU! Vladimir Lučić: Portugalsko prvenstvo na Areni već od ove sezone!

Jesu li zlonamerne spekulacije i da je Arena sport pretplatila UEFA prava za prenose Lige šampiona i Evropske lige od 2021. do 2024, koja vas po sezoni navodno koštaju 46 miliona evra?
- I ovo ćemo da razjasnimo argumentovano jer je reč je o najkvalitetnijem sportskom sadržaju, koji smo kupili na transparentnom tenderu, organizovanom od strane UEFA. Ova cena nije tačna. Zbog strogih uslova iz ugovora, ne možemo da govorimo o sumama. Ko se imalo razume u ovaj posao, zna da se radi o ključnom sadržaju jednog sportskog kanala, koji će između ostalog obezbediti odlične prihode kako kroz reklame tako i kroz dalje širenje tog kanala, u ovom slučaju naše Arene sport, u regionu i šire.

Otkupili ste pravo i na portugalsku i špansku ligu, koliko vas je to koštalo?
- Potpisali smo petogodišnji ugovora za prenos španske lige, koji će na našem kanalu početi da se emituje od jeseni sledeće godine, a prenosi portugalskog prvenstva startuju ove jeseni. Ugovor nam ne dozvoljava da govorimo o ceni, ali svi znaju da je španska liga jedna od najkvalitetnijih na svetu, i normalno je da smo taj sadržaj želeli za svoje korisnike. I ovde smo pobedili na transparentnom tenderu, tako da će gledaoci Arene sport zaista uživati u najboljem sportskom sadržaju.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.