JAPANAC PRE 10 GODINA KRENUO NA PUT OKO SVETA BEZ PREBIJENE PARE U DŽEPU, pa završio U PIROTU! Biciklom došao DO SRBIJE I ODUŠEVLJEN JE!

Svetski putnik iz Japana Šogan Kameda (44) biciklom je krenuo na put oko Zemljine kugle pre tačno deset godina bez prebijene pare u džepu ili na računu.

Gotovo da ne postoji destinacija na Zemlji do koje nije stigao, a nedavno, kada su otvorene granice, u Pirot je prispeo iz susedne Bugarske, gde ga je zatekla korona.

Ušao je, kaže, u Srbiju, konkretno u Pirot, i neplanirano se zadržao. Razlog što je još uvek ovde nisu nikakvi problemi, već njegovo oduševljenje karakterom i osobinama naših ljudi.

Još nije odlučio kada će nastaviti svoje putešestvije, jer, kako kaže, nikuda ne žuri: kilometri i nove zemlje su uvek ispred njega.

- U Bugarskoj sam proveo gotovo tri meseca na autobuskoj stanici u gradu Sandanski, gde su me zatekle vesti o svetskoj epidemiji - priča Kameda. - Ljudi su mi davali hranu, piće i druge potrepštine. Bio sam dobro prihvaćen, ali ovo što sam doživeo u pirotskom kraju, pamtiću do kraja života. Čim me ugledaju na biciklu, građani me ponude hranom, voćem, povrćem, prenoćištem... Za to ne traže ni dinar.

Oduševljen je i time što ovde u centru grada ima potpuno besplatan internet, besplatno punjenje za telefon i što može da komunicira sa svojima u Japanu, ali i sa prijateljima širom sveta.

- Kod nas u Japanu ne postoji ništa besplatno. Ako imaš novčić u džepu ubaciš u automat dobiješ ono što želiš, ako ne - nema ništa. Pojam besplatno gotovo da i ne postoji - iskren je Kameda.

PUTNIK sa dalekih meridijana, koji tvrdi da je pred njim bar još dvadesetak godina putešestvija, proteklih dana u Pirotu nije mirovao. Biciklom je obišao čitav kraj, a onda je odlučio da prokrstari staroplaninskim selima. Desetak dana zadržao se u selu Topli Do, podno Midžora, gde je meštanima nesebično pomagao na rekonstrukciji seoske crkve.

- Stara planina je prelepa, naročito sela. Šteta je što nema mlađih ljudi. Ljudima u Toplom Dolu sam nesebično pomagao. Vrlo su gostoljubivi. Stalno su me nudili hranom i rakijom, a imao sam i prenoćište. Za vreme rada i druženja sa njima, primetio sam da budizam i pravoslavlje imaju nekih dodirnih tačaka. I jedna i druga vera promovišu pomoć putniku namerniku: u hrani, ali i oko prenoćišta, dočeka - zaključuje Kameda.