GORAN PROVEO 34 DANA NA RESPIRATORU, IZGUBIO 38 KILOGRAMA! Potresna ispovest: Video sam da razvlače creva 1. aprila, a sledeće čega se sećam je 10. maj

Goran Stevanović (54) iz doljevačkog sela Belotinac ležao je na respiratoru 34 dana jer su mu otkazala pluća zbog zaraze koronom!

Za to vreme izgubio je čak 38 kilograma, ali je uspeo da dobije bitku sa nevidljivim protivnikom i vrati se porodici. Stevanović je pacijent koji je najviše vremena proveo na tzv. mehaničkoj ventilaciji u niškom Kliničkom centru od početka epidemije koronavirusa a da se uspešno oporavio.
Stevanović kaže da ne zna kako se zarazio, jer u vreme kada je dobio simptome, korona se u Srbiji tek pojavila.
- Sumnjam da sam virus "pokupio" na Sajmu vina u Beogradu 7. marta, gde je među izlagačima bilo Italijana, Grka, Španaca... Četiri dana kasnije dobio sam glavobolju, zatim temperaturu, pa je usledio nedostatak vazduha. Promene na plućima otkrivene su mi 22. marta, kada sam primljen na Infektivnu kliniku i odmah priključen na kiseonik. Kada mi je rečeno da sam pozitivan na koronu, nisam bio svestan koliko je to opasna bolest - započinje svoju ispovest Stevanović.
Stanje mu se rapidno pogoršavalo, pa je 1. aprila odlučeno da bude priključen na respirator.
- Kada sam video da raspakuju aparat i razvlače creva, bio sam zbunjen. Setio sam se nečijih reči da se od onih koji završe na respiratoru malo njih probudi. Nisam imao vremena da se uplašim, za petnaestak minuta zapao sam u san iz koga sam se probudio, kako su mi rekli, 4. maja... Jer ja se i dalje ničega ne sećam do 10. maja - priseća se najtežih dana Stevanović.

Foto: Informer

Tek tada je počeo da shvata da je prošao kroz golgotu ugledavši izmršavelo telo, te da ne može da se pomeri zbog gubitka mišićne mase.
- Ne samo što nisam mogao da govorim već nisam mogao ni da se pomerim. Na poziv mog lekara Steve Stanišića došli su fizioterapeuti, koji su počeli da rade sa mnom i zahvaljujući kojima sam ponovo prohodao - priča čovek koji je pobedio bolest.
Da je njegova agonija trajala čak 34 dana, saznao je od brata.
- Supruga i brat su me nakratko posetili 11. maja i tada sam saznao koliko dugo sam bio na mašini... Nisam mogao da verujem svojim ušima... Shvatio sam da je pravo čudo što sam živ. Verujem da je tome doprinelo što sam bio u dobroj fizičkoj kondiciji, igrao sam fudbal, nisam tabletu u životu popio... - objašnjava Stevanović.
Dugo očekivani dan bio je 3. jun, kada je stigao kući.
- Vratio sam se ženi, deci, unucima... Sada sam srećan čovek. Promenio sam i prioritete u životu, shvatio šta je zaista važno... Zdravlje, porodica - to je ono što je nemerljivo, sve ostalo mi je u drugom planu. Jer kada je čovek na nogama, ne razmišlja mnogo o životu. Tek kada mu se desi ovo što je mene zadesilo, ima vremena da o svemu razmisli i da shvati šta je zaista važno - zaključuje Stevanović.

 

Dr Stanišić: Imao je sreće

Goranov lekar anesteziolog Steva Stanišić tvrdi da je Goran imao sreće jer, kako kaže, i u Njujorku samo deset odsto od onih koji su na respiratoru preživi.
- Mnogo truda je uloženo u njegov oporavak, neprestano smo pratili sve parametre i reagovali u skladu sa njihovom promenom. Da li će ljudi živeti ili ne, zavisi od stanja imunog sistema. Imali smo mlade i zdrave ljude koji su prošli gore od Gorana. Sve zavisi od toga kako će se imuni sistem ponašati u kontaktu sa virusom. Imamo hronične bolesnike, na dijalizi, retko ko od njih završi na respiratoru iako imaju slab imunitet. Sa druge strane imali smo bildere, kao od brega odvaljene, koji su podlegli bolesti - objašnjava Stanišić.