IGOR JE BIO NULTI PACIJENT U SRBIJI, a pet meseci od tada otkriva šta mu se dešava sa organizmom: Bio sam na pregledu i LEKARI SU MI SAOPŠTILI LOŠU VEST...

Posle mnogo borbe uspeo sam da pobedim koronavirus, ali nikad više neću biti onaj stari. Prošlo je skoro pet meseci, a pluća mi još nisu dobro, moram polako da hodam i ne smem da se umaram, jer odmah počnem teško da dišem! Posledice ostaju i na nama mlađima. Ali i dalje se pazim i poštujem sve epidemiološke mere Kriznog štaba. Iako imam antitela, nikada se ne zna da li možete opet da se zarazite ovim opakim virusom.

Ovo za Informer kaže Igor Đantar (43), uspešni privrednik iz Bačke Topole, kome je prvom u Srbiji 6. marta potvrđen koronavirus.

- Prošlo je pet meseci od kada sam dobio virus i više od četiri meseca od kada sam otpušten iz bolnice i još uvek nisam idealnog zdravlja. Bio sam pre dve nedelje u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici na kontroli. Pregledali su mi pluća, srce, jetru i bubrege. Lekari su mi, nažalost, rekli da mi pluća još nisu dobro. Savetovali su me da se što više odmaram, da hodam polako i da se nipošto ne bavim sportom ili nekim aktivnostima koje umaraju - ispričao nam je Đantar.

Trajne posledice

Igor, koji je uspeo da preživi koronavirus uz trajne posledice po zdravlje, apeluje na sve mlade da se čuvaju, da se ne izlažu riziku i poštuju sve epidemiološke mere jer od ove bolesti niko nije siguran i može biti fatalna čak i za najzdravijeg čoveka.
- Vidite koliko je vremena prošlo, a ja još uvek nisam ozdravio. Želim da kažem svima da moraju da se čuvaju i da je ovo mnogo opasan virus. Pogotovo se to odnosi na mlade ljude, jer više niko nije zaštićen. I najjača i najzdravija osoba može da se zarazi i da bude u teškom stanju, čak i da umre. Zbog toga je neophodno da slušaju lekare. I ja, iako još uvek imam antitela, poštujem sve mere jer nikada ne znate da li i kada možete ponovo da dobijete virus. Uz to, izuzetno je bitno da se, ako osete da im nije dobro, izoluju i potraže pomoć lekara, a ne da šetaju okolo i šire virus. Znam više slučajeva kada su se ljudi osećali loše, ne znaju da li imaju virus ili nemaju, a išli su u grad i među ljude. To ne smete nikako da radite jer širite epidemiju i ugrožavate mnoge koji možda neće moći da prežive - iskren je Đantar.
Njemu je korona potvrđena početkom marta i odmah je primljen u bolnicu jer je imao teži oblik, sa obostranom upalom pluća i brojnim komplikacijama. Ubrzo je prebačen na intenzivnu negu, gde je za dlaku uspeo da izbegne respirator, a možda i onaj najgori scenario - smrt!

Foto: Printscreen Pink

- Te jezive scene sa intenzivne nege mi se stalno vraćaju i nikada neću moći da ih zaboravim. To je definitivno najgorih sedam dana u mom životu. Ležim sam, osećam se loše, borim se za vazduh i ne znam da li ću preživeti... A oko mene ljudi konstantno dovode ljude kojima se stanje za dan ili dva naglo pogoršava i koji umiru... Nakon toga, u bolnici sam ostao još 17 dana, tokom kojih takođe nisam znao šta će biti sa mnom, nisam mogao da vidim svoju porodicu, a jedinu podršku i pomoć pružali su mi lekari, koji su divni ljudi i sa kojima ću do kraja života ostati prijatelj - otkrio nam je Đantar.

Donacija plazme

Naš "nulti pacijent" tvrdi i da mu je velika želja da donira plazmu kako bi pomogao da se spase nečiji život i apeluje na sve koji su imali koronavirus da urade to isto.
- Stalno pitam lekare kada mogu da doniram plazmu, ali kažu mi da moram da sačekam da mi se zdravstveno stanje još popravi. Čim budem mogao, doniraću, jer želim da još nekome pomognem da pobedi ovu pošast. Lekari su mi obećali da će me u svakom slučaju pozvati ako zatreba, imaju i moju krvnu grupu. Molim sve one koji su prošli kroz ovo da urade to isto i pomognu nekome da pobedi koronu i spase život - apeluje naš sagovornik.
 

Ne napadajte lekare - oni su naši heroji!

U jeku brojnih napada na lekare i Krizni štab od strane pojedinaca, Đantar je apelovao na sve da poštuju ljude koji se već mesecima danonoćno bore za naše zdravlje.
- Ne želim da čujem nijednu ružnu reč o lekarima. To su naši najveći borci, heroji koji već mesecima spasavaju živote i naše najveće blago. Ne mogu da opišem koliko su se oni brinuli o meni i bodrili me i koliko me i dan-danas zovu da pitaju kako sam i podsećaju me na kontrole i preglede. Da nije bilo njih, ne bih bio živ. Ostaće mi prijatelji do kraja života. Nikada neću prestati da poštujem tu profesiju. Svakoga te ljude napada i kritikuje trebalo bi da bude sramota - jasan je Đantar.