DOKTOR BELOJEVIĆ "MASERATIJEM" JE PODIGAO PRAŠINU U SRBIJI, a sada je dao još jednu čudniju izjavu - "Nemoj, pušeljane, učinjet u životu baš sve što ti zapane!"

Doktor koji je svojom izjavom o automobilu podigao prašinu u Srbiji.

Ruke se peru toplom vodom i sapunom i posebno se trljaju vrhovi prstiju, a nokti treba da su podrezani. Ako su nokti dugi, koristi se četkica. Odzviždućemo ili otpevamo u sebi ili naglas celu pesmicu "Danas nam je divan dan" i to je dovoljno dugo. Poboljšaće nam i raspoloženje! U kući treba sve da držimo uredno i čisto. Sunđerom natopljenim 70% alkoholom ili hlornim preparatom treba prebrisati kadu pre i posle kupanja i što češće dasku WC šolje, radnu površinu u kuhinji, tastaturu mobilnog telefona, kompjutera, površinu stola na kojem se ručava i kvake na vratima - kaže u intervju za Kurir prof. dr Goran Belojević, šef Katedre za higijenu sa medicinskom ekologijom Medicinskog fakulteta u Beogradu, upitan kako da se štitimo od korone.

Šta je po vama najbolja dezinfekcija? 

- Najbolje sredstvo za dezinfekciju je toplota, i to minimalno 65 stepeni. Razlog je što ne postoji rezistencija bakterija i virusa na toplotu, nema antagonizma sa nekim materijalima ili drugim dezinficijensima i jednostavno se sprovodi. Uslov je da materijal bude čist, a vreme izlaganja najmanje 30 minuta. Preporučujem dva hemijska sredstva za dezinfekciju: 70% alkohol i bilo koji hlorni preparat koji se koristi u domaćinstvu. Doktrinarno pravilo je prvo očistiti, a tek onda dezinfikovati.  

Izjavili ste da će kuće postati bolnice. 

- Treba kombinovati hospitalnu sa komunalnom medicinom. U bolnice treba primati samo životno ugrožene pacijente obolele od kovida 19, kojima je neophodna oksigenoterapija ili veštačka ventilacija u najtežim slučajevima. Svi ostali mogu da se leče kod kuće, a to je oko 80 odsto obolelih. Tako će se smanjiti pritisak na bolnice, uz očuvan broj od oko 95 odsto oporavljenih.

Kada predviđate kraj epidemije? 

- Po analogiji sa "španjolkom", odnosno sa svinjskim gripom iz 1918, očekujem da kovid 19 traje do sledeće godine. Ako to bude do početka 2021. biće divno, a ako potraje do kraja 2021, biće realno.

Da li je realno da ovaj virus preraste u nešto poput sezonskog gripa, da samo nestane ili da nas od njega zaštiti kolektivni imunitet? 

Foto: printscreen RTS

- Realno je da čovečanstvo stekne prirodnu otpornost na SARS CoV-2 i tada ćemo zaista reagovati na ovu bolest kao što reagujemo na sezonski grip. Do tada će morati da se plati danak obolevanjem i umiranjem. To je prirodni zakon. Virusi ne mogu da nestanu sa planete Zemlje pre homo sapijensa. Obrnuto je izvesno.

Je li jedini spas vakcina? 

- Pripadam manjinskoj grupi naučnika koji su skeptični da će se na vreme proizvesti efikasna i bezbedna vakcina. To iz razloga što sam, opet, u manjinskoj grupi naučnika koji smatraju da je ovaj virus produkt veponizacije. To je postupak laboratorijskog pretvaranja biološkog agensa u biološko oružje. Jedan od glavnih ciljeva veponizacije je onemogućavanje izrade vakcine.

Zbog čega je u ovom naletu virusa obolelo toliko ljudi i zašto virus pogađa sve mlađe stanovništvo? 

- Neverovatna brzina kojom se virus proširio celim svetom ukazuje na prenos vazdušnom strujom. Kada se klinička slika bolesti menja u toku epidemije, bilo po simptomatologiji, bilo po toku, inkubacionom periodu, letalitetu, putu prenosa ili osetljivoj populaciji, to ukazuje na menjanje genoma virusa, odnosno mutacije. I to se može programirati veponizacijom.

Sve češće se čuju izjave lekara da virus pogađa sve organe na kojima ostavlja trajne posledice, a ne samo pluća... 

- Veponizacijom virus postaje enigma i za virusologe i za kliničare, jer ne liči ni na koji poznati agens. Zbog toga su kliničari zgranuti težinom kliničke slike obolelih, ali i posledicama kod oporavljenih.

U Italiji ga danas nazivaju "sprskim virusom"... Da li je virus kod nas zaista jači i kako je to moguće? 

- Ja bih ga nazvao kineskim virusom, jer je u Kini sve i počelo. To ne znači da smatram da je izašao iz kineske virusološke laboratorije. Ali da je iz laboratorije, mislim da jeste.

Da li je nošenje maske najbolja prevencija i kada je najbolje nositi je? 

- U ovom trenutku ne znamo za bolje sredstvo prevencije kovida 19. Masku treba nositi na nosu i ustima kad god se prilazi ljudima, bez obzira na to da li je to u zatvorenim ili na otvorenom prostoru.

Mangupski: Maserati! Velika prašina se podigla kada ste izjavili da posedujete "maserati". Da li ga zaista posedujete i ako ne, šta ste želeli da poručite javnosti tom izjavom? 

- Odgovoriću s dva aspekta. Prvi je mangupski. Kada sam bio "pionir maleni", beogradski mangupi su vozili "fiće", a na popravci su im bile "alfe". Dobro, nisu baš sve devojke padale na to, ali neke jesu. Drugi aspekt je jezički i koriste ga vešti govornici. To je stilska figura koja se zove digresija. Naizgled potpuno skrenete s teme samo da biste privukli pažnju. I najzad, uvek ostane onaj crv sumnje da ja zaista vozim "maserati". Za to je potrebno malo pratiti moje kretanje po gradu.

Zašto je u javnosti izazvalo toliko osuda to da bi jedan profesor i lekar mogao da vozi skupoceni auto? 

- U Srbiji pojedini lekari zarađuju toliko da mogu bez problema da voze novi "maserati". Da sam u njihovoj koži, ipak ne bih to učinio, jer srpski narod doktore i dalje svojata. Moj pokojni đed Aleksa iz Srpske Sparte sažeo je to u jednoj rečenici: "Nemoj, pušeljane, učinjet u životu baš sve što ti zapane!"