ČUDO OGNJENE MARIJE U OPERACIONOJ SALI, HIRUG OSTAO U ŠOKU! Irena je imala rak, došla je u manastir, starac joj je dao krpicu natopljenu u ulje i otpratio je u bolnicu...

Iako nije obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru današnji praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija, veoma je poštovan među pravoslavcima. Vernici joj se mole za pomoć u odbrani od zlih demona, posednutosti, ali postoje brojna svedočenja da pomaže i obolelima od raka

Jedan od najpoznatijih manastira posvećenih velikomučenici Marini nalazi se na ostrvu Andros u Grčkoj.

U ovom manastiru desila su se mnoga čuda i isceljenja posle molitve pred ikonom ove divne svetiteljke. Jedno od njih objavio je na svojoj Fejsbuk stranici manastir Jovanja kod Valjeva:

Pročitajte jedno od čuda Svete Marine, isceljenje Irene Ifanti iz Atine

Čudo se desilo u Julu 2006, kada su doktori ustanovili uznemirujuće znakove raka, Irena je tada bila 28 godina i majka trogodišnjeg deteta.

Irenina majka je bila isceljena godinu dana ranije na Androsu za vreme Svete Liturgije
i postarala se da dovede i svoju kćerku Starcu Kiprijanu u Manastir Sv.Marine da je uteši duhovnim savetom. Starac je rekao da ona mora na operaciju ali mora da se smiri jer Sveta Marina će biti sa njom. Vrativši se u Atinu, otišla je na pregled u Bolnicu Sv.Save, rezultati su pokazali da ona ima rak štitne žlezde.

Rak se sve više širio i operacijski zahvat je bio hitan. Ponovo su otputovali u Andros, tada Starac Kiprijan reče zabrinutoj majci; “Sveta Marina je tebe izlečila od raka, zar misliš da će tvoju kćer napustiti?“ Tada joj dade parče platna natopljenog osvećenim uljem iz kandila čudotvorne ikone Sv.Marine i zapovedi da to bude uz nju za vreme opercije. Starac joj dade još i slatkiše pre odlaska rekavši; „ Kada ponovo dođete, vi ćete doneti slatkiše“, i vratiše se u Atinu.

Za vreme operacije dešavalo se sledeće čudo. Hirurg je svedočio nakon operacije da je njegova ruka u jednom momentu bila vođena na ificirano tkivo koje doktori nisu ni dijagnozirali, to je bila veoma dobro skriven predeo tkiva koji je uspešno otklonjen. Ustvari, po rečima doktora cela operacija je bila uspešna da njegova ruka nije bila vođena ka tom neprimećenom mestu, Irena bi bila prinuđena da ponovo podlegne drugoj operaciji da se rak otkloni.

 

 

Pet sati nakon operacije, kada je počela da se oporavlja nešto je krenulo naopako. Ona je počela da se oseća utrnulost i ogroman bol u telu. Njeno stanje se sve više pogoršalavo, ponovo su je uveli u operacionu salu. Priključena na cevi, jedva da je mogla da se pomeri ili govori zbog utrnulosti, i najgore od svega njen dah je počeo da slabi. Ona je htela da zatraži od lekara više kiseonika, ali nije bila u stanju zbog cevi i ukočenosti.

Na kraj,  Irena je počela da oseća odvojenost od svog tela i pronašla se u ekstremnnom mraku, bolove više nije osećala. Pomerala je ruke, ali je tama bila tako velika da ih nije mogla ni videti ni čak pomerajući rukama ispred lica. To je bilo usamljeno i beznadežno mesto, pričala je kasnije. Ona je htela da se moli Bogu da joj pomogne, ali je govorila da nije mogla da se moli, jer to je mesto odiše neprisutnošću Božijom. Ne osećajući pravi smisao vremena tamo, ona je verovala da je tamo provela sate i dane na kraju i došla do zaključka da se upkojila i verovatno je u paklu zbog svojih grehova. Ovo je učinilo beznadežno i očajno sve dok nije čula glas. Ona je tada povikala: "Sveti Marino! ja mogu da dišem!" rekavši to osetila je da se vratila u svoje telo.

Irena probudivši se ugledala je okružena oko sebe 6-8 lekara i mašine oko nje. Disala je normalno i nije osećala bol. Ona se u potpunosti oporavila i danas nema rak. Hirurzi su joj saopštili da je umrla i da se vratila- jedan je čak rekao: "Irena je vaskrsla!