KAKO JE KORONA UTICALA NA ZAPOŠLJAVANJE?! Lekari i vozači mirno spavaju, ali OVA ZANIMANJA NIKO VIŠE NE TRAŽI!

Slobodnih radnih mesta ima i za medicinske sestre, negovateljice, radnike u trgovini, IT stručnjake, inženjere, bravare i varioce

Epidemija koronavirusa pozitivno je uticala na brojna zanimanja u Srbiji, pokazuju najnoviji statistički podaci.

Interesovanje za pojedina zanimanja postalo je izuzetno veliko zbog mogućnosti stalnog zaposlenja i dobijanje većih plata. Na prvom mestu to su lekari, medicinske sestre i negovateljice, koji su dobili stalne poslove i povišice u državnim bolnicama. Odmah nakon medicinskih radnika, posla ima i za radnike u trgovini i za vozače.
 

 

Pored zanimanja koja su "procvetala", ima i onih koja je korona "zavila u crno". Zbog smanjenog obima posla i skraćenog radnog vremena gotovo da nema potražnje za zanimanjima koja su poslednjih godina bila izuzetno popularna poput kuvara, konobara, šankera, radnika obezbeđenja... Istu sudbinu dele i recepcioneri i sobarice po hotelima, kojima je smanjen promet za 70 odsto, turistički vodiči i agenti, kao i organizatori svadbi i fotografi jer se proslave već mesecima ne organizuju.

Odlične mere države

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u junu smo imali 2.197.065 zaposlenih što je za 35.532 radnika ili oko dva odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Stručnjaci tvrde da su za tako dobru situaciju usred krize izazvane koronavirusom možda i najzaslužnije mere pomoći koje je u dva navrata obezbedila Vlada Srbija.
- I dalje postoji stabilnost na tržištu rada, uprkos ovoj situaciji koja vlada u celom svetu. Zahvaljujući merama Vlade, mi nismo imali ni pojačan priliv nezaposlenih lica u našoj evidenciji, odnosno i to se dešava u proseku kao što je bilo i prethodnih godina. Verujem da ćemo takvu stabilnost održati do kraja godine - istakao je Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Foto: S. K.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je na zaposlenost dosta uticalo i to koliko je sam sektor povezan sa krizom.
- Trgovine su dobro radile za vreme vanrednog stanja, pa je tu zaposlenost rasla, isto je sa sektorom građevinarstva, IT tehnologija i proizvodnjom hrane. Sa druge strane, tokom vanrednog stanja i masovnog rada od kuće nije bilo potrebe za radnicima u onim delatnostima koje od kuće nisu mogle da se rade. Ipak, možemo reći da dobro prolazimo u vreme epidemije, pogotovo u poređenju sa zemljama regiona - kaže on.

Više građevinaca

Da se broj zaposlenih značajno povećao i u građevinarstvu potvrdila je resorna ministarka Zorana Mihajlović, koja je istakla da raste i vrednost radova i broja zaposlenih.
- U Srbiji se, pored rasta broja gradilišta, kojih na današnji dan ima 61.443, u aprilu, maju i junu ove godine beleži i značajan rast broja zaposlenih u građevinarstvu. Broj zaposlenih u ovoj oblasti je za 10 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine, i to najviše u izgradnji stanova, putarskom i železničkom sektoru. Građevinarstvo će ostati važan činilac domaće ekonomije i rasta BDP-a, a svi koji kritikuju neka samo obrate pažnju na činjenice da imamo 16.000 gradilišta više u odnosu na prošlu godinu i čak 10 odsto više zaposlenih radnika, što su izvanredni rezultati - rekla je Mihajlovićeva.

Ono što je takođe bitno jeste da je, prema nekim informacijama, u zemlju došlo 350.000 naših građana koji su usled krize u inostranstvu ostali bez posla. Neki čekaju da se situacija smiri i da se vrate, ali je realno da jedan deo njih ostane i ovde potraži posao. Ukoliko se to dogodi, zasigurno će makar na neko vreme rešiti veliki deficit zanatlija i majstora koje imamo u Srbiji.
 

 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.