NEVEROVATNA CENA! Evo gde se nalazi najskuplja njiva u Srbiji i koliko je plaćena

Najjeftinije oranice u istočnoj i južnoj Srbiji.

Najskuplji hektar njive u prvoj polovini ove godine prodat je u novosadskom prigradskom naselju Kać za neverovatnih 100.000 evra po hektaru. Istu cenu prošle godine držala je oranica u selu Gunaroš kod Bačke Topole u Severnobačkom okrugu. Stručnjaci navode da će njive biti još skuplje, jer ih je sve manje.

OVO NIKAD NIJE BILO! KUĆE I PLACEVI TRAŽENIJI OD STANOVA U GRADOVIMA! Korona digla cene kuća i vikendica!

ISKEŠIRAO 230.000 EVRA ZA STAN! Fudbaler kupio gajbu od 100 kvadrata, NOLE MU KOMŠIJA! Unutrašnjost izgleda kao na DVORU! Pre njega su ga merkali TEODOSIĆI

Cene kupljenog i prodatog poljoprivrednog zemljišta širom Srbije kreću se od minimalnih 100 evra po hektaru do 100.000 evra po hektaru, podaci su Republičkog geodetskog zavoda. Prema izveštaju RGZ-a, oko 90 odsto prodatih njiva površine su od deset ari do tri i po hektara. Što se tiče kupljenih njiva koje imaju više od pet hektara, većina se nalazi na teritoriji Vojvodine.

Najviša cena oranice u Beogradu bila je 56.800 evra za hektar, dok je u Šumadiji i zapadnoj Srbiji najskuplji hektar prodat za čak 52.650 evra. Najniža cena prodatog hektara zabeležena je u južnoj i istočnoj Srbiji i iznosila je svega 190 evra, a u zapadnoj Srbiji mogao se kupiti i za 250 evra.

Cene će još rasti

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je obradivog zemljišta sve manje i da će, shodno tome, ono biti sve skuplje.
Milan Prostran, stručnjak za poljoprivredu, navodi da je očekivano da hektar zemlje bude najskuplji u Vojvodini, kao i da cene rastu.
- To je ujedno i najkvalitetnije zemljište i ne čudi što su pojedine oranice prodate za veliki novac. Takođe, treba reći da cene poljoprivrednog zemljišta još od 2001. godine rastu, tada je hektar koštao oko 200 evra, 2008. godine oko 5.000 evra, a evo vidite kolike se cifre sada dostižu - objašnjava Prostran.

Foto: RINA

Kako ističe, to je zato što je obradivog zemljišta sve manje.
- Na tim mestima se grade nekretnine i putevi, a takođe veliki broj hektara propada jer se ne obrađuje. Sa druge strane, tražnja postoji i, naravno, cene rastu. To je i svetski trend, na ovakvom zemljištu se proizvodi hrana, a ona je osnovni izvor života. Oranice će se sve više tražiti i biće sve skuplje - navodi Prostran.