ŠOK NA KONFERENCIJI ZAHAROVE: Zazvonio telefon, ona se javila i sve se čulo - "Ne komentarišemo napad balističkim raketama" (VIDEO)
121. 11. 2024. u 15:23
221. 11. 2024. u 15:23
Vesti
U proteklim godinama mnogi ugledni svetski ekonomisti trudili su se da uoče rizike i potencijale za nastanak nove svetske ekonomske krize. Na momente se imao utisak kao da postoji neko neobjavljeno svetsko takmičenje na ovu temu, jer su u prošlosti oni koji su u tome uspeli postali slavni i vrlo citirani. Ono što se desilo pojavom virusa korona kao globalne pretnje prevazišlo je gotovo i najgore hipotetičke scenarije, priča za "Blic" profesor Dragan Stojanović, doktor ekonomskih nauka.
- U izuzetno kratkom vremenskom periodu naši životi su se drastično promenili. U situaciji kada su ljudi i njihovo zdravlje postali ozbiljno ugroženi gotovo da nije postojala privredna grana koja nije trpela značajne udarce. Više se nije postavljalo pitanje da li će biti štete, već kolika će ona biti i da li će biti moguće, i na koji način sanirati je. Ono što se odmah moglo primetiti je da bez obzira na ogroman šok koji je epidemija nanela celom našem društvu, ozbiljnih nestašica nije bilo. Tržište je bilo dobro snabdeveno čak i u vreme kada su na snazi bile stroge mere izolacije - priča profesor Stojanović.
Prema njegovim rečima ono što je u ovakvim situacijama važno je prva reakcija i spremnost države da odbrani ekonomiju, radna mesta i sačuva kakav-takav standard.
- Vreme ovakve krize je ono kada treba pokazati solidarnost u svakom smislu i pomoći sektorima koji su posebno ugroženi. Nekoliko meseci nakon paketa mera kreditni rejting naše zemlje čiju procenu daju merodavne svetske agencije nije narušen. Ovo je od velikog značaja jer pokazuje stepen poverenja u našu privredu na osnovu detaljne objektivne analize. Ima svoj praktičan značaj jer utiče i na cenu zaduživanja privrede i građana. Jednostavnim jezikom rečeno, ono što je urađeno prethodnih godina u sferi vođenja naše ekonomije sada je na testu - priča profesor Stojanović.
Kako će se dalje situacija odvijati zavisi od mnogih faktora, a pre svega naše spremnosti, ali i od trajanja epidemije.
- Ekonomisti nisu saglasni u procenama brzine oporavka svetske i pojedinih nacionalnih ekonomija, što je i razumljivo jer na to utiče veliki broj faktora. Jako je važna ta percepcija kod svih privrednih subjekata da država želi i može da pomogne, što očekujem i od bankarskog sektora. S druge strane, privrednici ne mogu da očekuju da im sve probleme reši država i moraju biti svesni da treba da preduzmu mere koje su u njihovoj mogućnosti. Prekvalifikacija radnika u određenim sektorima koji su najviše ugroženi može pomoći. Takođe, siguran sam da bi projekti koji podstiču inovativna rešenja i pospešuju generisanje novih radnih mesta bili vrlo poželjni u ovom trenutku. Ostvarenju ovih ciljeva značajno može doprineti i sektor obrazovanja koji treba podstaći na pisanje i realizaciju takvih projekata sa privredom - smatra profesor Stojanović.
Pandemija je izazvala nesigurnost i zabrinutost i takoreći preko noći, promenila naš koliko-toliko stabilni obrazac životnog funkcionisanja, objašnjava za "Blic" prof. dr Bojana Dimitrijević, specijalista medicinske psihologije.
- Ono za šta smo do juče verovali da je za nas zdravo, i da nas štiti od bolesti, ne samo da se ispostavilo kao zabluda, već se informacije, mesecima po objavljivanju pandemije i dalje menjaju, objašnjava profesorka Dimitrijević.
Kako objašnjava naša sagovornica, poznato je da anksioznost sa sobom nosi intenzivno neprijatno osećanje sa kojim se osoba nekada izuzetno teško nosi, budući da se bazira preteranoj zabrinutosti i iščekivanju da će se nešto loše dogoditi.
- Osobe koje su pre pandemije već bile sklonije da na stresne situacije i u krizi reaguju anksioznošću, u ovoj situaciji su svakako odreagovale još intenzivnije, na svoj način. Osim toga, neki su uz anaksioznost doživljavali napade panike kao još kompleksnije kliničko ispoljavanje, koje prati osećaj da će osoba umreti, da gubi razum, da gubi kontrolu nad svojim postupcima, strah da doživljava srčani udar. Ove pojave predstavljaju očekivano reagovanje u krizi, koje ne mora da predstavlja slabost i neuravnoteženost ličnosti, već može biti situaciona i prolazna, posle čega je većina onih koji su ih iskusila, vraćala balans i sposobnost samokontrole - kaže profesorka Dimitrijević.
Iako o posttraumatskom stresnom sindromu možemo objektivno govoriti tek mesecima i godinama nakon ugrožavajućih događaja, neke zemlje, već su sprovele istraživanja o posttraumatskim efektima Covida-19. Odmah po početku pandemije, i u našoj zemlji je izveden niz istraživanja koja se odnose na mentalno zdravlje stanovništva u vreme pandemije.
- Najveći broj rezultata ukazuje da će između 5% i 25% stanovništva imati dugoročnije posledice od pandemije, koje neki čak nazivaju "Covid sindrom". Praksa nam pokazuje da klijenti koji se javljaju za psihološku pomoć u vreme pandemije samo ponekad kao simptom na koji se žale navode strah baziran na opasnostima pandemije. Većina klijenata dolazi sa mnoštvom drugih, rekli bismo običnih životnih problema, koji kao da su nabujali i intenzivirali se, objašnjava profesorka Dimitrijević.
Funkcionisanje i rad od kuće takođe su okolnosti koje su u mnogim slučajevima dovele do promena u uobičajenim odnosima i relacijama, za neke to je bilo povoljno, a za mnoge pak nepovoljno i disfunkcionalno.
- I u ovim promenama osobe koje su raspolagale primarno boljim adaptivnim kapacitetima, kao i one koje su imale manje izazove i promene, iskusile su manje situacione psihološke smetnje. Kod onih koji su i inače imali teškoće u prilagođavanju, izloženi novim subjektivnim i objektivnim okolnostima, često je dolazilo do velikog pada funkcionalnosti, sniženog samopouzdanja, nemira, nezadovoljstva, doživljaja neefikasnosti, bespomoćnostim neizvesnosti i nespokoja. Održavanje i razvijanje socijalne mreže i doživljaja aktivnog pripadanja doprinosi da se osećamo samopouzdanijim, potrebnim drugima, emocionalno uključenim i umanjuje doživljaj bespomoćnosti, nesvrsisihodnosti i isključenosti. Sve to je u vreme pandemije kompromitovano, pa ne čudi što ljudi na razne načine pokušavaju da zaobiđu pravila socijalne distance ili nastave svoj socijalni život sa izmenjenim modalitetima komunikacije, objašnjava prof. dr Bojana Dimitrijević, specijalista medicinske psihiologije.
Epidemija je pre svega društveni problem, logično je da je promenila društvo, objašnjava za "Blic" sociolog prof. dr Nikola Božilović.
- Sve je drugačije, odnosi među ljudima su drugačiji, ljudi su se tokom epidemije otuđili jedni od drugih, više nemate prisnije kontakte, a ako ih imate, oni nisu više toliko prisni jer su zasnovani na strahu. Ne možete da odete u bisokop, na koncert, porodičnu predstavu, a bez duha, bez kulture, čovek nije više čovek jer on je određen kulturom. Nema socijalnog života, prisiljeni ste da živite u okviru svoje porodice, jer se tu osećate najsigurnije i to su velike promene - objašnjava profesor Božilovič.
U epidemiji se sve menja, od politike, prioriteta, društvenih i ekonomskih odnosa, pa sve do svakodnevnih stvari. U zavisnosti na koji način se prihvata novonastala situacija, gde se nalazite i na kojoj društvenoj lestvici, zavisiće možda i ishod borbe, ne zdrastvene koliko ekonomske, psihološke i društvene.
- Epidemija je za neke majka za neke maćeha, neko će tu izgubiti neko dobiti. Niži društveni slojevi u ovakvim slučajevima prolaze lošije, dok je ovim drugima mnogo lakše da se izbore. Ipak, sve zavisi koji aspekt posmatramo, postoje i pozitivni elementi, ali je više negativnih. Lažne vesti, razne grupe poput antivaksera, tu dolazi do izražaja sloj neobrazovanih ljudi, koji vole da se istaknu i koriste priliku, objašnjava profesor Božilović.
Epidemija nas je promenila definitivno u smislu odgovornosti.
- Postali smo odgovorniji prema svom zdravlju, preispitujemo sebe i svoje postupke, a kakvi ćemo izaći iz svega ovoga i da li ćemo zaboraviti šta nam se desilo i nastaviti po starom, ostaje nam da vidimo, kaže profesor Božilović.
Za razliku od ostalih ljudi, sportisti imaju jedan dodatni problem, a to je da se oni pripremaju da istrpe snažne napore. Zaustavljanje treninga ili pauza u radu može negativno da utiču na formu i zdravlje. I pre svega, povrede. One ne samo da vam ne dozvoljavaju da napravite rezultat već vas i sklanjaju sa terena, priča za "Blic" jedan od naših najbolji odbojkaša svih vremena, Vladimir Vanja Grbić.
- U Svetskoj odbojkaškoj federaciji osnovali smo fond pomoći koji će igračima, pogotovo igračima odbojke na pesku pomoći da prevaziđu ovaj period. Igrači na pesku nisu imali nikakve turnire, primanja, sponzori su im otkazali... U odbojci je situacija takva, da su igrači dobijali 20 do 50 odsto manje, što je značajna cifra. Za to i služe fondovi da se suštinski i ciljano pomogne onima kojima je potrebno, kaže Grbić.
Dok ne stigne vakcina, život je na čekanju, ali da li deca koja se bave sportom imaju vremena da čekaju? Ipak, uz dobru organizaciju, poštovanje mera, treninzi i utakmice su moguće bez zaražavanja, barem kod mladih.
- Imam kamp za decu uzrasta od 8 do 20 godina, pa nadalje. Prethodne godine imao sam u Sokobanji 840 dece, ove godine imali 303, radili smo tri smene, prethodne godine je bilo pet. Naša organizacija je takva da uvek imamo doktorku sa sobom, obavezna dezinfekcija, pranje ruku, obavezan pregled, dezobarijera. Mi smo od tolikog broja dece imali nula zaraženih. Na ovaj način deca nisu imala samo sportsku aktivnost, već su i naučila kako da se štite od korone, sa kojom ćemo morati do daljeg da živimo i radimo, zaključuje Vanja Grbić.
Jedna od upadljivih promena odnosi se na partnerske i bračne i porodične odnose, koji su bili izloženi velikom testu izdržljivosti i kvaliteta od početka pandemije, a naročito u vreme karantina i neposredne upućenosti članova porodica jedne na druge.
- Čak i ako su se ljudi zbili u redove pod opasnošću koju je donela pandemija, ukoliko ti međusobni odnosi nisu imali kvalitet realne posvećenosti, dobre komunikacije, poverenja i podrške, najveći broj njih je došao pred velike izazove. Ipak, nisu sve promene bile na lošije - nekima je bilo dovoljno da se suoče sa ugrožavajućom situacijom, pa da preispitaju svoju hijerarhiju prioriteta i zaključe da im je do osoba iz neposredne okoline stalo više nego što su prethodno osvestile - ističe profesorka Dimitrijević.
Bonus video
SPECIJALNA EMISIJA “ŽENE BEZ TAJNI” SA BRANKOM VESELINOVIĆ!
EKSPLOZIJA SEROTONINA NA TRGU REPUBLIKE! Počeo drugi festival slatkiša u Beogradu!
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da će o daljim postupanjima sa uhapšenima povodom nesreće koja se desila u Novom Sadu, odlučivati tužilaštvo i nadležan sud ističući da je policija uradila sve po nalogu tužilaštva i obezbedila dovođenje traženih ljudi.
22.11.2024
09:50
Antisrpski medij iz Beograda još jednom je pokazao i dokazao narodu svu svoju dvoličnost u punom sjaju kada su pohvalili Hrvatsku koja se priprema u slučaju nuklearnog rata, dok je isti portal samo pre dva dana rekao da Aleksandar Vučić paniči kada je govorio upravo o tome.
22.11.2024
07:47
Islamistička Slobodna Bosna opet je povilenela, jer im je predsednik Aleksandar Vučić i njegova briga o Srbima u Republici Srpskoj večiti trn u oku!
22.11.2024
08:34
Sa jedne strane imamo predsednika Aleksandra Vučića, koji Srbiju gradi i modernizuje, a sa druge strane imamo opoziciju koja koči tu modernizaciju, koja se bori protiv uklanjanja nebezbednog nacističkog mosta, a sada javno obećavaju i borbu protiv mašina, baš kao početkom 19. veka kada su bile skupine ljudi koje su se borile protiv mašina i koje su ih razbijale!
22.11.2024
07:16
Brutalno nasilje koje opozicija sprovodi u Novom Sadu, ali i u Beogradu, svakog dana poprima drugačiji i žešći oblik, a poslednji u nizu skandal bio je u režiji poslanika Demokratske stranke Zorana Lutovca, Nebojša Novaković, koji je brutalno udarao i psovao srpske policajce!
22.11.2024
07:13
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
21.11.2024
22:19 >> 23:21
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su profesor dr Boris Bratina sa Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević. Oni su komentarisali današnja hapšenja vezana za tragediju u Novom Sadu.
21.11.2024
21:44
Skandalozna odluka novosadskog tužilaštva da se uhapse bivši ministar Goran Vesić i v.d. direktorka "Infrastruktura Železnice" Jelena Tanasković posledica su jezivog pritiska opozicije i tajknuskih medija!
21.11.2024
15:41
Deo srpskog pravosuđa u Novom Sadu otela je žuta hobitnica!
21.11.2024
15:01
Hapšenje Alije Balijagića, a zatim i osumnjičenih da su odgovorni za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu obeležilo je ovo jutro.
21.11.2024
12:02
Džihadista i vehabija Nermin A. (37) iz Novog Pazara uhapšen je juče jer je na društevnim mrežama objavljivao fotografije, video klipove i audio snimke u kojima je pozivao na rat protiv Srba i pravoslavaca!
22.11.2024
07:30
Apelacioni sud u Nišu potvrdio je presudu Višeg suda u Nišu kojom je Jovanu Nikoliću (41) iz Niša izrečena mera obaveznog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi, jer je pokušao da na podmukao način ubije Svetlanu S. (63) kojim je bilo u emotivnoj vezi. Jovan je prvo bio optužen za pokušaj teškog ubistva ali je veštačenjem utvrđeno da boluje od nespecifikovane neorganske psihoze, pa mu je umesto zatvorske kazne izrečena mera lečenja i čuvanja na psihijatriji.
22.11.2024
09:03
Alija Balijagić (65) sproveden je na saslušanje u Više javno tužištvo u Užicu.
21.11.2024
23:08
Zemunac Dragan Ugarković (35), poznatiji kao Ugar, pripadnik stare garde zemunskog podzemlja i jedan od onih koji se nije plašio nikoga i ničega, likvidiran je u Novom Beogradu pre tačno 25 godina, 21. novembra 1999.
21.11.2024
21:00
Alija Balijagić ukrao psa i glumio lovca.
21.11.2024
17:56
Crvena zvezda je izgubila utakmicu od Partizana u 11. kolu Evrolige 89:77 , a navijači crveno-belih su prilično ljuti na košarkaše.
22.11.2024
06:17
Bivši igrač crveno-belih Milutin Aleksić izneo je svoje viđenje bolnog poraza koji je njegov tim doživeo u poslednjem "večitom derbiju".
22.11.2024
09:16
Nemanja Nedović je bio surovo iskren posle poraza Crvene zvezde od Partizana u 11. kolu Evrolige (89:77) i rekao da su svi odigrali kukavički.
22.11.2024
07:58
Srbija će posle žreba u Nionu u 12 časova saznati sa kim će igrati u baražu za opstanak u A diviziji Lige nacija.
22.11.2024
07:24
Košarkaši Partizana pobedili su Crvenu zvezdu u meču 11. kola Evrolige na njenom parketu u Beogradskoj areni, pa je usledilo ludo slavlje crno-belih.
22.11.2024
06:55
Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp imenovao je danas bivšeg državnog tužioca Floride Pam Bondi za funkciju državnog tužioca SAD, preneo je Rojters.
22.11.2024
08:50
Velika Britanija je sada "direktno uključena" u rat u Ukrajini pošto su njene rakete Storm šedou korišćene za napad na ciljeve unutar Rusije, rekao je ruski ambasador u Britaniji Andrej Kelin.
22.11.2024
06:30
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski reagovao je danas na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina o upotrebi nove ruske balističke rakete, rekavši da je time ekslairana situacija u ratu u Ukrajini i prekršena Povelja UN.
22.11.2024
00:15
Ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji, bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužnji, izjavio je danas da, posle direktnog uplitanja saveznika Rusije u rat protiv Ukrajine, može da se smatra da je počeo Treći svetski rat.
22.11.2024
00:00
Brazilska federalna policija saopštila je danas da je podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara zbog njegove uloge u navodnom pokušaju državnog udara nakon što je izgubio predsedničke izbore 2022. godine.
21.11.2024
22:30 >> 23:40
Već smo navikli da pop zvezda Lejdi Gaga dobija filmske uloge, ali sve nas je posebno šokirala kada se pre 9 godina pojavila u seriji "Američka horor priča" i to u scenama koje su prepune seksa, golotinje i krvi.
21.11.2024
22:07
Većina pamti seriju "Ranjeni orao", ali malo ko zna da je ova priča najpre zaživela na pozornici. Evo ko su bili prvi glumci koji su oživeli likove iz vanvremenskog romana Mir-Jam.
21.11.2024
20:39
Ljubinka Bobić, nenadmašna diva srpskog teatra, pokazala je ogromnu hrabrost kada je tokom Drugog svetskog rata odbila da glumi u okupiranom Beogradu.
21.11.2024
19:17
Projekcija filma za građanstvo održaće se 7. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci u dva termina - 18h i 20.30h.
21.11.2024
16:35
Mačak koji je spavao u neobičnom položaju nasmejao je milione.
22.11.2024
09:00
Ako ste ljubitelj slatkiša, onda možete da napravite kremasti rolat koji se lako pravi.
22.11.2024
09:32
Cimet i voda su novi trend u čišćenju podova.
22.11.2024
08:00
Bez obzira na to da li preferirate stimulaciju prstima, oralni seks, seksualne igračke ili kreativnu igru iznad pojasa, ključ do zadovoljstva leži u istraživanju sopstvenog tela i povezivanju sa partnerom. Evo kako da uživate u intimnosti na potpuno nov način!
21.11.2024
23:20
Lekari preporučuju da se napitak od karanfilića pije pre spavanja, jer deluje blagotvorno na jetru i ublažava nadutost i kašalj.
21.11.2024
22:50
Zlata Petrović ima dvojicu sinova, Jovana koji se trunutno nalazi u rijaliti programu "Elita 8", a kojeg je dobila sa voditeljem Zoranom Pejićem Pejom, i Mikija, kojeg je dobila sa Hasanom Dudićem.
22.11.2024
08:44
Atrakivna pevačica Marina Visković, mnogo voli da provodi vreme u Emiratima, zbog čega je sada odlučila i da pokrene privatni biznis tamo.
22.11.2024
07:02
Ukućani su pokušali na sve načine da smire Aleksandru Nikolić, koja je neutešno plakala zbog svega što joj je Jelena Ilić uradila.
21.11.2024
23:44
Anastasija Ražnatović danas je iznenadila pratioce na društvenim mrežama i pokazala lice bez trunke šminke.
21.11.2024
23:27
Pevačica Lepa Brena i njen suprug, Boba Živojinović, danas proslavljaju krsnu slavu, Aranđelovdan, ameđu poslednjima došla je snajka Aleksandra Prijović.
21.11.2024
23:01
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.