КATASTAR NIŠTA NE SAKRIVA! RGZ odgovara na optužbe Jelisavete Vasilić!

U medijima Jelisaveta Vasilić, iz Saveta za borbu protiv korupcije, pokušala je da iskoristi prevaziđene predrasude o katastru kao neefikasnom sistemu za svoje politikantske igre

Ona očigledno nije stvarno želela da utvrdi vlasništvo na nekoj parceli ili nepokretnosti jer je to, za bilo koju osobu u Srbiji, mogla da utvrdi i iz svoje kancelarije korišćenjem digitalnih servisa RGZ-a. Nažalost, ovo nije prvi put da Savet za borbu protiv korupcije zloupotrebi svoju funkciju i lažno optuži katastar  za svoje političku ciljeve.

Povodom tih izjava u kojima se osporava dostupnost informacija o vlasništvu na poljoprivrednom zemljištu na području AP Vojvodine, Republički geodetski zavod saopštava:

Po važećim zakonima koji uređuju svojinskopravne odnose i upis u katastar, pravo svojine se stiče upravo upisom u katastar nepokretnosti, kao osnovnom i javnom registaru nepokretnosti i prava na nepokretnostima. U skladu sa tim, kada se govori o vlasnicima zemljišta, mora biti jasno da se radi o licima koja su upisana u bazu podataka katastra nepokretnosti.

Foto: Tanjug

 

Podaci o vlasnicima iz baze podataka katastra nepokretnosti su dostupni svim građanima Republike Srbije putem servisa „eКatastar“ na internet adresi https://katastar.rgz.gov.rs/eКatastarPublic/PublicAccess.aspx, kojoj se može pristupiti i preko internet stranice RGZ-a i preko mobilne aplikacije GeoSrbija kat.  Doslovno svako koje je zainteresovan da sazna ko je vlasnik određene katastarske parcele, može to učiniti putem ovog digitalnog servisa koji je javno dostupan i ne zahteva registraciju. Čak i ako zainteresovano lice ne zna broj katastarske parcele to je moguće utvrditi korišćenjem digitalne platforme GeoSrbija (https://geosrbija.rs/) koja takođe nudi javni pristup podacima bez registracije. Za korišćenje je potrebno imati okvirno ideju o lokaciji određenog zemljišta, poziciju u odnosu na druge parcele, put ili druge karakteristične objekte.

Donošenjem novog Zakona o postupku upisa u katastar 2018. godine, uvedena je zakonska obaveza javnih beležnika, sudova, javnih izvršitelja i organa uprave da katastru u najkraćem roku dostavljaju isprave za upis po službenoj dužnosti. Na taj način pojedinac više nije u mogućnosti da zanemaruje upis prava svojine u katastar. Zakon je, dakle, obavezao, ključne aktere na tržištu nepokretnosti da dostavljaju isprave za upis, a katastar transparentno registruje nastale promene. 
RGZ je tako ostvario zavidne rezultate u domenu transparentnosti podataka i sigurnosti upisa prava, a to su prepoznale i eminentne međunarodne organizacije što je RGZ-u donelo više zvaničnih priznanja.

S toga nema osnova da se RGZ u pojedinim medijima pominje u negativnom kontekstu kao institucija čiji registar nepokretnosti nema dovoljno vidljive podatke o vlasništvu. Takvi navodi su deo zlonamerne kampanje protiv RGZ-a koja se pojačava sa svakim sledećim korakom u pravcu unapređenja transparentne zemljišne administracije. Najčudnije je da ovakve otrovne strelice često dolaze od interesnih grupa koje sanjaju o ukidanju digitalizacije i povratku na stari, analogni sistem zemljišne knjige, u kojem nema govora o mogućnosti pristupa svim relevantnim informacijama, digitalnim putem, sa jednog mesta, besplatno i uz svega par „klikova“, što je RGZ omogućio putem jednog od najmodernijih sistema po evropskim i svetskim standardima.