ISTIČE DRUGI MORATORIJUM, KLIJENTI BIRAJU KAKO ĆE VRAĆATI POZAJMICE! Tri načina za otplatu kredita posle pauze!

U sredu, 30. septembra, ističe drugi zastoj u otplati kredita koji je prihvatilo 82 odsto zaduženih građana i 69 odsto preduzeća kao pomoć usled izbijanja epidemije koronavirusa

Svako ko po isteku moratorijuma u otplati obaveza prema bankama ne zatraži neku od posebno ponuđenih opcija automatski pristaje na plan otplate koji mu je banka predložila i dostavila putem pošte ili mejla. Građani će kad dobiju dalji plan otplate imati rok od sedam dana da se izjasne. U Udruženju banaka Srbije savetuju građane da s pažnjom pročitaju dopis svoje banke i odaberu opciju koja im najviše odgovara.

Oprezno

Klijenti banaka imaju tri opcije za otplatu kredita. Osnovni i opšti model koji banke predlažu jeste da se kamata nastala u prethodnom periodu raspodeli na ostatak duga, čija otplata će biti produžena za dva meseca, koliko je trajao moratorijum. Prebacivanje kamate na ostatak duga znači i nešto višu ratu svakog meseca, za nekoliko stotina dinara.

I dok za prvu opciju građani ne treba da se javljaju banci, za druge dve imaju rok od sedam dana da se prijave. Prva alternativa je da odjednom plate zaostale dve rate sa kamatom i nastave otplatu prema planu pre zastoja u otplati, dok je druga da plate samo kamatu, a da rok otplate kredita produže za broj rata za koje je važio moratorijum, s tim što bi rata kao i u drugom slučaju ostala ista.

- Ko po isteku drugog moratorijuma ne zatraži od banke neku od posebno ponuđenih opcija, automatski pristaje na plan otplate koji mu je banka predložila i dostavila - kaže generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

Banke će klijentima ponaosob predložiti plan otplate.

- To će dobiti mejlom ili pismom, neka pažljivo pročitaju i ako postoji bilo kakva nejasnoća, neka se jave bankaru da im pojasni. Klijent ima rok od sedam dana da se opredeli za neku od dve alternativne opcije i o tome obavesti banku, a ako to ne učini, znači da je prihvatio plan otplate koji je banka predložila - rekao je Vasić.

Ponuda banke

On kaže da su se na kraju prvog moratorijuma, koji je obuhvatio zastoj u otplati u aprilu, maju i junu, ljudi uglavnom opredeljivali da prihvate plan otplate koji je banka ponudila, a da se tek manji broj opredelio za druge dve opcije.

- Cilj prvog i drugog moratorijuma bio je da se održi tekuća likvidnost, i to je postignuto. To vidimo i kroz stabilnost kursa, stabilnost i rast štednje i rast kreditne aktivnosti - navodi generalni sekretar Udruženja banaka.

Drugi moratorijum u otplati kredita prihvatilo je 82 odsto zaduženih građana i 69 odsto preduzeća. Ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi skoro milijardu evra. Prvi moratorijum proglašen je u martu i bio je vredan oko dve milijarde evra.