DANAS DOBRO POGLEDAJTE KO VAM PRVI ULAZI U KUĆU Slavimo dva velika praznika, evo zašto NIKAKO NE SMETE BITI LJUTI

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju dva praznika, posvećena Svetom apostolu i jevanđelisti Luki i Svetom Petru Cetinjskom, koji su, iako predstavnici dve različite epohe, svojim delima zadužili pravoslavlje.

Jevanđelista Luka, Grk po rođenju, pre krštenja neznabožac, jedan je od apostola. Po zanimanju lekar, bio je izuzetno obrazovan, sa velikim darom za slikarstvo.

Naslikao je tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je "ikona u ikoni", koja predstavlja Svetog Luku i ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava.

Slikarsko delo ovog svetitelja, rodom iz Antiohije, jesu i ikone Svetih apostola Petra i Pavla, a crkva ga smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. 

Pisac je trećeg Jevanđelja Novog Zaveta, oko 60. godine.

Prvo je pratio apostola Pavla na misionarskim putovanjima, a kasnije i sam propovedao. U 84. godini života, mučno je stradao za veru.

Sveti Luka - sneg do kuka 

Praznik je u našem narodu poznat kao Lučindan i česta je krsna slava. Obično se kaže: "ide Luka-eto vuka" ili "sveti Luka sneg do kuka", najavljujući zimu i snegove.

Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao "crno slovo" svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.

Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.

Sveti Luka je život okončao u 84. godini, kada ga, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, "zlobni idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi, i obesiše o maslinu u gradu Tivi".

Uspomena na Svetog Petra Cetinjskog 

Uspomenu na nedavno kanonizovanog Svetog Petra Cetinjskog, Srpska pravoslavna crkva slavi kao zavetni praznik i "crveno slovo" u kalendaru.

Prema zapisu vladike Nikolaja, ovaj svetitelj je "ceo svoj život viteški posvetio svome narodu", boreći se da izmiri zavađena plemena i odbrani zemlju od spoljnih neprijatelja.

Oba posla uspešno je obavio, a srpska crkva i narod posebno slave njegovu pobedu nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji.

Slava je u srpskom narodu jedan od najvažnijih praznika koji okuplja celu porodicu i predstavlja veličanje određenog sveca, čuvara tog doma. 

Običaji i verovanja

Danas ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag, miran i uvek spreman da pomogne ljudima.

Na današnji dan običaj je da se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice. Kada ovca "zateže" i ne da se ovnu, kažu da će biti teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.

U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke.

Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.