NISAM MOGLA DA STOJIM OD BOLOVA U ZGLOBOVIMA! Anja je MLADA I ZDRAVA devojka, a onda se zarazila KORONOM! Temperatura je trajala DVA MESECA, i dan danas OSEĆA JAKE POSLEDICE!

Anja Zlatović (28) iz Beograda je od marta, pa sve dok se nije zarazila koronavirusom, dezinfikovala je čak i namirnice koje je kupovala i iskuvavala maske za lice

Terapija je bila jaka doza antibiotika, a kada upala pluća i dalje nije prolazila, uradila je i test iz krvi koji je pokazao da jeste zaražena. Ubrzo je i njen otac ispoljio slične simptome, samo blaže, a pošto je cela porodica uradila test, ispostavilo se da je, verovatno, njen brat bio asimptomatičan i da se zarazila u kontaktu sa njim.

- Od početka sam shvatala situaciju ozbiljno, najviše jer meni najbliži ljudi skoro svi imaju neke vrste hroničnih oboljenja. Pratila sam preporučene mere, najviše se osvrćući na iskustva ljudi koji se našli u žarištima, na primer u Kini ili Italiji. Konstantno sam nosila masku (i napolju), dezinfikovala ruke i obuću, odlagala odeću i ceger nakon prodavnice, bila sam u striktnoj izolaciji u prvih par meseci - ovako svoju priču za "Blic" počinje Anja.

- Kad je leto počelo i broj zaraženih se malo smanjio, vozila sam bicikl i šetala, viđala se sa nekoliko ljudi, ali i dalje ograničeno i uz poštovanje mera - bez zatvorenog prostora, sa distancom i smanjenim kontaktom. Onda sam krajem jula osetila prve simptome. Bila sam u kupovini, vratila se i osetila da mi je hladno, te večeri sam dobila temperaturu koja je nadalje bila od 37,3 do 37,8, sa povremenim padovima u toku noći. Nisam kašljala, samo sam bila malaksala i imala jake bolove u kostima i zglobovima. Prekosutra sam se testirala i rezultati PCR-a zapravo su bili negativni, ali su mi već sledeće nedelje dijagnostikovali upalu pluća - govori Anja.

Sve su bili mladi ljudi

- Najviše su me bolele šake i stopala - bilo je momenata kad nisam uspevala da se istuširam jer nisam mogla da stojim od bolova u zglobovima. Na momente bih se osećala skoro skroz u redu, i onda posle dva dana bih opet bila potpuno utučena i umorna. Uglavnom sam bila previše slaba da čak sedim i za kompjuterom, već sam ležala većinu vremena. I najmanji napori poput pranja sudova su mi ubrzavali puls. Temperatura je trajala skoro puna dva meseca - priča Anja.

Dodaje da se strašniji deo bolesti odnosio na psihičko stanje, pa se upustila u misiju - kako sačuvati zdrav razum.

- Osećaj bespomoćnosti, usamljenosti i neznanja šta se dešava i koliko će trajati. Često sam išla u Kovid amulantu u nadi da će mi reći koliko ću još biti bolesna, ali ni sami doktori ne znaju - rekli su mi odmah da bolest može da traje od dve nedelje do pet meseci. U tom momentu mi nije delovalo kao moguća opcija i zvučalo je kao da preteruju. Međutim, odlaskom na različite društvene mreže (najviše "Redit" zajednicu zaraženih ljudi) sam našla ljude sa istim simptomima kao mojim (blaga temperatura, bolovi i iscrpljenost) i neki od njih su nakon tri meseca i dalje bili bolesni. Sve su bili mladi ljudi. Najviše sam se uplašila kad sam komunicirala sam mladom devojkom koja se zarazila u aprilu i u avgustu je još uvek bila bolesna i smatrala se zaraznom. I dalje su mi najsvežiji u glavi trenuci kada ne mogu da spavam noću, tražim bilo kakve moguće odgovore po internetu, i osećam se samo jako uplašeno i za sebe i za ljude oko mene - iskrena je ona.

Foto: Shutterstock

Odeš s nadom, vratiš se očajan

Nikada nije imala neku težu bolest ili hronično stanje, i iako joj česte prehlade nisu strane, dodaje da je ovo bilo potpuno drugačije.

- Delovalo je kao da bolest stalno iznova i iznova napada telo, kao da me lomi potpuno. Možda mi je jedan od najspecifičnijih trenutka koji pamtnim onaj kad sam po trećem-četvtom putu odlaska u Kovid ambulantu u prvih nedelju dana saznala da imam upalu pluća tok momenta kad sam sedela sa snimkom u čekaonici i razmišljala šta sad, da li će roditelji s kojima sam bila u kontaktu da budu dobro, kako to da se meni ovo desilo, kako ću da se izlečim, da li će svi biti okej… Jasno se sećam tog jezivog straha i bezizlaznosti, ali i besa što sam se upkos čuvanju na kraju zarazila. Generalno, svi odlasci u Kovid ambulantu u nadi da ću ovaj put čuti nešto što će da me instant izleči, čak možda i da saznam da nije Kovid u pitanju, i očaj svaki put kad se vratim bez odgovora, i i dalje sa temperaturom - objašnjava Anja.

Ona ni u jednom trenutku nije testirana pozitivno na PCR testu, a određeni doktori u ambulanti su čak verovali da nije u pitanju korona virus, s obzirom na rezultate brisa, parametre krvi (osim antitela), pa su je poslali na dalja istraživanja.

Produženi kovid

- Na kraju mi je infektolog na VMA, negde oko mesec i po dana od prvih simptoma, rekao da je u pitanju takozvani „produženi kovid“ - da nisam više zarazna, da moje analize ne pokazuju prisustvo samog virusa, ali da ima slučajeva gde se samo nešto poremeti i temperatura se nastavi po par meseci. Očito je bilo da nisam jedni slučaj, već da je nekoliko ljudi dolazilo već sa istim slučajem - smatra ona.

Tek oko 50. dana od prvih simptoma, osećala se dovoljno snažnom da izađe u šetnju i provede duže vreme napolju. Ipak, mesecima kasnije oseća jake posledice.

Foto: Shutterstock

- I dalje imam lupanje srca. Bila sam kod kardiologa, srećom je sve u redu, ali se zamaram mnogo brže nego ranije. Situacija ide nabolje, ali ima dana kad se zadišem i dok perem zube ili se popnem na prvi sprat. Šake me i dalje bole sve vreme, naročito na hladnoći, i znam iz kontakta sa drugim ljudima da je ovo, takođe, jedan od simptoma "produženog Kovida" - kaže Anja.

Prođeš pakao, a nemaš ni antitela

- Kako su naknadne analize antitela pokazale da se ona nisu zadržala u mom organizmu, ne osećam se nimalo bezbedno. Štaviše, tek se sad bojim da se ne zarazim opet jer mi je celokupni imunitet oslabljen od ove bolesti, svakodnevno ima sve više slučajeva, a takođe je sve više ljudi koji ne poštuju mere i ne nose maske u zatvorenom prostoru. Uprkos manjku mera, vratila sam se na svoj režim samoizolacije. Uglavnom se viđam sa porodicom i dvoje prijatelja, šetam napolju, ali izbegavam zatvorene prostore i druge ljude koliko god mogu. Ne mislim da moj primer pokazuje da su maska i mere delotvorne, već da funkcionišu samo ako ih svi poštuju, što nije slučaj - dodaje.

Mladi su jako sebični, strpite se malo

- Svi mogu da se zaraze i ne postoji ništa u našoj medicinskoj istoriji što će da odredi kako ćemo reagovati na ovaj virus. Neki ljudi koji jesu hronični bolesnici ili stariji su bolje odreagovali od nas takozvanih mladih. Smatram da je jako pogubno da se bilo ko zarazi, jer ne samo što opterećujemo zdravstveni sistem, nego oslabljujemo sebe na duže staze. Još uvek ne znamo koje su dugoročne posledice, stoga mislim da bi bilo pametno da se svi čuvamo, kako zbog sebe tako i zbog drugih. Uz to, svako od nas može biti asimptomatičan slučaj koji će preneti nekom drugom - smatra Anja.

Dodaje da je važno da se još neko vreme pazimo, da smanjimo kontakte i umirimo, dok ne dođe do leka ili vakcine.

- Doktori i medicinska nauka rade sve što je u njihovoj moći, i mislim da je jako sebično da naročito mladi ljudi ne mogu da se strpe malo i urade ono što je u njihovoj moći. Mada nam godinu dana "čekanja" izgleda kao čitav život, nažalost za neke ljude koji će se zaraziti ovo će biti pogubno. Koliko god bila osoba koja izlazi i druži se inače, mislim da svi imamo odgovornost da se prilagodimo situaciji zbog nas, nama bliskih osoba, i drugih građana i članova naših zajednica. Sve ostalo je izuzetno sebično - zaključuje devojka.