OVO JE ZNAK DA MOŽDA IMATE ASIMPTOMATSKU UPALU PLUĆA Pulmolog Tatjana Radosavljević otkriva: Obavezno proverite JEDNU STVAR

U jeku epidemije, svako od nas je bar jednom, nakon što se zakašljao, pomislio "da nije korona?" i požurio da proveri temperaturu.

Povišena temperatura, nagla pojava kašlja, bolovi u grudima, iskašljavanje i otežano disanje tipični su znaci infekcije koronavirusom, ali i upale pluća.

Međutim, kod određenog broja pacijenata ovi simptomi mogu da izostanu, iako su pluća zahvaćena infekcijom, upozoravaju stručnjaci.

Teška klinička slika

Kovid-19 je respiratorno oboljenje koje napada disajne organe, a riziku da izazove upalu pluća izloženije su starije osobe, osobe oslabljenog imuniteta, kao i pacijenti koji boluju od hroničnih bolesti, poput srčanih oboljenja, astme, karcinoma ili dijabetesa.Ovaj virus može da izazove različite tegobe u disanju. Simptomi variraju od blagih do teških smetnji pri disanju, poručuje za “24sedam” pulmolog dr Tatjana Radosavljević.

Ona je objasnila da se virus, kako bolest napreduje sve više „silazi“ u disajne sisteme.

Zato, kako ističe, treba obratiti pažnju na sledeće simptome:

Foto: Marko Đoković

– Prvi i opšti simptomi upale pluća su povišena temperatura, osećaj nedostatka vazduha i kratak dah, bol u grudima ili leđima, ubrzano disanje i lupanje srca. Ponekad je ovo stanje praćeno i suvim kašljem i iskašljavanjem. Kada je u pitanju pneumonija koju izaziva kovid-19, rendgentski snimak pokazuje obostranu upalu pluća i najčesće se uočavaju “senke” ili “mrlje” po plućima, a najteža slika su “bela pluća” – poručuje ona.

Asimptomatska pneumonija

Ipak, dr Radosavljević poručuje da navedeni simptomi u pojedinim slučajevima mogu i da izostanu. Tada je reč, kako ističe, o asimptomatskim upalama pluća.

– Pojedini simptomi ponekad mogu da izostanu, pa pacijenti i ne znaju da imaju pneumoniju i da moraju hitno da se obrate lekaru. Zato savetujem, da, na prve simptome koronavirusa, uz testiranje, proverite i rad pluća. Jedan od simptoma koji retko izostaje je lupanje srca, što je svakako znak da treba uraditi snimak pluća. Ukoliko on bude bez promena, a kiseonik vam je niži od 95 odsto, to je indikacija za bolničko lečenje, pa se u tom slučaju radi i skener pluća – poručuje ona i dodaje da u teškim slučajevima je neophodna terapija kiseonikom, a u najtežim slučajevima i priključivanje na respirator.

– Pacijenti sa lakšom kliničkom slikom ne zahtevaju mehaničku ventilaciju, dok se onima sa težom kliničkom slikom daje kiseonik preko običnih kiseoničkih maski. Ako taj kiseonik nije dovoljan za razmenu gasova u krvi, onda se primenjuje jedan od oblika mehaničke ventilacije. Tek, najteži pacijenti uključuju se na respirator – objašnjava ona i zaključuje:

– Korona je virus koji “voli” pluća, odnosno ima sklonost da zahvata ove organe i najčešće prolazi kroz njih – navela je Radosavljevićeva.