Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić organizovala je konferenciju pod nazivom "Uticaj pandemije korona virusa - COVID-19 na stanje ljudskih prava u Srbiji"
Čomić je navela da je važno da se tokom pandemije čuje reč "čojstvo" što znači, kako kaže, da branimo sebe, štitimo sebe i druge, a to je jedino način kako možemo pobediti pandemiju virusa korona.
- Nekada treba najvećeg junaštva da bi bilo čojstva - kazala je Čomić i dodala da se 72 godine od donošenja univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima, čojstvu još uvek mnogi uče.
Čomić je navela da ponekad izgleda nemoguće da su ljudi propuštali da vide očigledno, odnosno da svi rođenjem imaju ista prava, da se razlikujemo po mnogim pitanjima, ali da smo svi ljudi i da za sve nas važe ista prava.
Istakla je da i kada smo nejednaki mora se postupati jednako.
"Ljudska prava su kao so, moglo se i može bez njih živeti, ali je bljutavo", kazala je Čomić i navela da su ljudska prava u temelju vladavine prava i da su upravo zato prioritet Vlade Srbije.
Prema njenim rečima, ljudska prava su univerzalna, nedeljiva, opšta i dragocena za sve koji se razlikuju po mestu rođenja, boji kože, verskom opredeljenju, polu...
"Ljudska prava ne smeju bit kršena bez opomene, sankcije za tako nešto", naglasila je Čomić i dodala da se Srbija i ovom konferencijom samoobavezuje na poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 10. decembar za Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju "naroda sveta" na dve godine ranije potpisnu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Foto: Informer DN
Gordana Čomić
Deklaracija je prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava, a po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta.
Prvi član Deklaracije kaže da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.
Deklaracija o ljudskim pravima nije bila pravno obavezujuća sve do Međunarodne konferencije UN o ljudskim pravima 1968. godine kada je odlučeno da deklaracija predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice.
Predstavlja osnov za sve dalje donete pravno obavezujuće sporazume UN o ljudskim pravima, pre svih za dva značajna međunarodna Pakta o građanskim i političkim pravima i o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Na početku konferencije obratio se video porukom generalni sekretar UN Antonio Gutereš, a na konferenciji učestvuju premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, stalna koordinatorka UN-a u Srbiji Fransoaz Žakob, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkamper.
Gutereš je naveo da pandemija podriva ljudska prava dajući izgovor za drastične bezbednosne mere i istakao da je tokom pandemije na videlo izašla i istina da su ljudska prava univerzalna i da štite sve ljude.
"Efikasan odgovor na pandemiju mora se temeljiti na solidarnosti i saradnji. Pristupi koji dovode do polarizacije društva, autoritarizam i nacionalizam gube smisao pred globalnom pretnjom", kazao je Gutereš.
Ističe da ljudi i njihova prava moraju biti u središtu odgovora i oporavka.
"Nužni su opšti modeli utemeljeni na poštovanju ljudskih prava, kao što je zdravstvena zaštita za sve da bismo ovu pandemiju pobedili", kazao je generalni sekretar UN-a.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je da veruje da vrednosti za koje su se založili predsednica Vlade i predsednik Srbije i stvaranjem tog ministarstva zaslužuju dobrobit sumnje da ćemo ovu godinu završiti sa mnogo boljim ocenama u političkim kriterijumima i da ćemo konačno razumeti da se ne može bez dijaloga
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je da veruje da vrednosti za koje su se založili predsednica Vlade i predsednik Srbije i stvaranjem tog ministarstva zaslužuju dobrobit sumnje da ćemo ovu godinu završiti sa mnogo boljim ocenama u političkim kriterijumima i da ćemo konačno razumeti da se ne može bez dijaloga
Gledalačko-obaveštajna služba Informera (GOSI) došla je do novog šok snimka sa blokaderskog plenuma u Nišu iz kog saznajemo kako funkcioniše blokaderska "demokratija" i kako su mažnjavane prljave zgubidanske pare.
Novinar "Frankfurtskih Vesti" Zoran Vicelarević napadnut je večeras na tribini "Proglasa" u tom gradu i to samo zato što je postavio pitanje koje se okupljenima nije svidelo.
U Frankfurtu se na tribini ProGlasa dogodio incident kada je napadnut novinar Frankfurtskih vesti - Zoran Vicelarević koji je postavio pitanje. Istovremeno, iza scene su pristalice ProGlasa delile promotivni materijal, dok na pitanja o finansiranju svojih aktivnosti nisu znali da odgovore.
U Frankfurtu se dogodio skandal kada je na tribini Proglasovca napadnut Zoran Vicelarević, novinar Frankfurtskih vesti, koji se javio da postavi pitanje.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Više od tri godine nakon masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", jedno pitanje i dalje ne prestaje da zanima javnost - šta će biti sa Kostom K. kada napuni 18 godina, i da li će jednog dana napustiti ustanovu u kojoj se nalazi?
Psiholog Marija Milenković za Informer.rs upozorava na činjenicu da je porast porodičnog nasilja u kojem su muškarci žrtve, ali da to još uvek nije realna slika, jer se mnogi pripadnici jačeg pola srame da prijave zlostavljanje.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je potpuno vraćanje prava ruskog govornog područja u Ukrajini jedan od ključnih uslova za postizanje dugoročnog rešenja rata.
U Jermeniji je završeno glasanje na izborima za Narodnu skupštinu. Rezultati izbora direktno će pokazati da li zemlja izlazi iz ruske sfere uticaja i postaje kandidat za članstvo u EU, ili se vraća pod kontrolu Moskve. Pojačane policijske snage raspoređene su u centar Jerevana nakon zatvaranja biračkih mesta, pišu mediji.
Helikopter francuske Nacionalne žandarmerije, koji je bio na operativnoj misiji, srušio se danas u popodnevnim satima u regionu Loare, izjavio je izvor blizak istrazi.
Pet osoba je ranjeno i prebačeno u bolnicu kada je muškarac u rumunskom gradu Lupeniju otvorio vatru na automobil u kojem su se nalazili njegova bivša devojka i članovi njene porodice.
Američki glumac Džejms Hendi poznat po ulogama u filmovima Top Gan: Maverik i Džumandži, izboden je na smrt u vlastitom domu u Los Anđelesu, saopštila je policija.
Pozorište lutaka "Pinokio" sa ponosom najavljuje premijeru predstave "Luna Luna Park", u režiji Fabricija Montekija, koja će se održati u subotu 6.juna u 19:00 časova.
Slaviša Čurović bio je protiv referenduma 2006. godine i odvajanja Crne Gore, a njegov stav nije podržala produkcijska kuća, te je zadala kukavički udarac!
U sred leta paradajz je u najintenzivnijoj fazi razvoja, pa zahteva posebnu pažnju. Zbog toga se mnogi baštovani okreću prirodnim đubrivima koja mogu da obezbede neophodne hranljive materije za zdrav rast paradajza.
Mnogi ljudi koriste tečnost za čišćenje naočara za brisanje ekrana monitora, ali to može biti pogrešno. Hemikalije u tim sredstvima mogu oštetiti osetljive zaštitne slojeve na ekranu, što u najgorem slučaju dovodi do trajnih oštećenja ili skupih popravki.
Pevačica Tanja Savić otkrila je nepoznate detalje iz svog života i ispričala da je dadilja maltretirala njene sinove, kao i da se bori sa anksioznošću.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar