Sport
JEZIVO! Kamion udario u autobus sa decom, Aleksej, Maksim i Mihail u najtežem stanju
107. 12. 2025. u 12:19
207. 12. 2025. u 12:19
Kada se završi jedna toliko impresivna i specifična bogomolja kao što je Hram Svetog Save, koja je i duhovni i građevinski bastion našeg vremena, teško je i gotovo nemoguće reći koji je njegov deo najposebniji i najlepši toliko da momentalno zastaje dah.
Ipak, po mišljenju stručnjaka, graditelja i crkvenih velikodostojnika, za nijansu iznad svih ostalih besprekornih umetničkih bravura je mozaik koji se prostire na čak 15.000 metara kvadratnih, što ga čini ubedljivo najvećim na svetu
Foto: Marko Đoković
Svi rekordi
Da bi se to nekako dočaralo, možda je dovoljno reći da je površina pod mozaikom u našem Hramu za čak 5.000 kvadratnih metara veća nego u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu i gotovo duplo veća nego u Crkvi Svetog Marka u Veneciji. Uz to, u velelepni mozaik je ugrađeno čak 50 miliona komadića stakla, koji su ukupno teški neverovatnih 320 tona. Urađeno je jedinstvenih 1.500 prikaza svetaca iz Biblije i srpske istorije, što je poduhvat koji će teško bilo ko u svetu uskoro moći da nadmaši.
Foto: Marko Đoković
Na ovom velelepnom remek-delu radio je, nešto kraće od četiri godine, čuveni umetnik, slikar i ikonopisac, član Ruske akademije umetnosti Nikolaj Muhin sa još oko 300 mozaičara iz Rusije i drugih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Uz njih je i još toliko radnika bilo angažovano na postavljanju skela i drugih pripremnih radova. Da sve bude još impozantnije, majstori iz Rusije su lik svakog sveca prvo u mozaiku pravili u Moskvi, a potom u više od 300 vagona i bezbroj kamiona prenosili do Hrama Svetog Save.
Foto: Marko Đoković
Đakon Miroslav Nikolić, koji je dugo bio i prvi arhitekta Hrama, kaže da su majstori iz Rusije na čelu sa Muhinom sve perfektno isplanirali i doveli do savršenstva.
Tri sina kao blagoslov
Među pedesetak ruskih umetnika koji su vredno i predano radili mozaik bila su i petorica Srba. Na čelu te naše male ali vredne ekipe bio je mladi umetnik Miloš Đuran iz Beograda, koji od prvog dana radio na ukrašavanju unutrašnjosti.
- Veoma sam zahvalan ruskim umetnicima što su me angažovali i dozvolili mi da oformim jednu malu brigadu srpskih umetnika koji će im pomagati. Biti jedan mali šraf u takvoj mašineriji i dati svoj doprinos za izradu velelepnog mozaika izaziva osećanje koje je nemoguće opisati rečima. Svi smo se trudili da damo svoj maksimum, u čemu smo i uspeli, a najveća nagrada za taj uspeh je plaketa Ruske akademije umetnosti, koja mi je dodeljena kao priznanje za rad na kupoli - kaže Đuran.
On dodaje da su Rusi pravi učitelji i da je tokom rada vladala velika disciplina. Unutrašnjost hrama ukrašavana je poslednjih godina pod rukovodstvom Jevgenija Čeliševa, glavnog inženjera montaže mozaika, dok je od prvog dana uz njega i njegov mlađi brat Anatolij, akademski mozaičar, koji je brinuo o umetničkom delu posla.
Braću Čelišev i njihovog srpskog kolegu Miloša povezalo je veliko prijateljstvo, a sva trojica, kada su završili mozaik, dobili su po sina.
- Sva trojica smo dobili po jednog sina. Ta divna stvar koja nam se dogodila blagoslov je Svetog Save, pa osim što smo uradili divan posao, stekli prijateljstvo, blagosloveni smo i decom - kaže Jevgenij.
Izrada i postavljanje mozaika svakako su bili izuzetno veliki izazov, tako da su već 2016. radnici počeli da „pripremaju teren" za dolazak ruskih umetnika.
Foto: Marko Đoković
Vagoni mozaika
- Dok smo mi radili na tome da im sve pripremimo, oni su u Rusiji iznajmili salu gde su pravili najzahtevnije delove mozaika. To je izgledalo tako što su u razmeri jedan na prema jedan, odnosno u prirodnoj veličini, stavljali crteže svetitelja, na to stavili mrežice i potom su delić po delić lepili komadiće mozaika prateći linije na crtežima. Pošto su slike svetaca u toj razmeri velike i shvatili su da praktično majstori moraju da rade „jedan iznad drugoga", oni su odlučili da rade iz delova. Kako su to završavali, svaki deo su slagali u sanduk, to je utovarano na vagone i dopremano za Beograd - objašnjava đakon Nikolić.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar