TREĆINA SRBIJE PRELEŽALA KORONU, a evo koliko smo daleko od KOLEKTIVNOG IMUNITETA! Antitela se mogu zadržati I DO GODINU DANA, a najviše otpornih je među mlađima od 19 godina!

Od početka epidemije u Srbiji je registrovano 323.367 obolelih od kovid infekcije, ali su procene da je koronu preležao svaki treći stanovnik Srbije. Svakako da je broj zaraženih daleko veći nego što je zvanično potvrđeno, jer se procenjuje da su dobar deo obolelih asimptomatski slučajevi i da nikad ne budu otkriveni

Rezultati druge Nacionalne studije koja je započeta 26. juna, a koju je sproveo Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu sa Institutom za primenu nuklearne energije (INEP), pokazali su da je pre trećeg talasa epidemije, imunitet na virus korona steklo 20,7 odsto stanovništva (nakon prvog kruga, u prvoj studiji ova brojka je iznosila 6,4%).

Rezultati su tada pokazali da je najviše otpornih na koronu u Srbiji bilo među mlađima od 19 godina. Iako su oni retko evidentirani kao zaraženi i oboleli, pokazalo se da gotovo svaki treći (31,8 odsto) u ovoj uzrasnoj grupi ima IgG antitela, odnosno prirodno stečen imunitet tako što su bili zaraženi koronom!

U međuvremenu Srbiju je pogodio treći, ubedljivo najjači talas korona virusa koji nam je doneo kako najveći broj zaraženih, tako nažalost i preminulih. U prethodnih 100 i kusur dana koliko traje, registrovano je zvanično skoro 300.000 novoobolelih, dok je realna brojka drastično veća.

Kako je to ranije objasnio epidemiolog dr Predrag Kon, da bi se približno dobio tačan broj zaraženih potrebno je da se zvanična brojka pomnoži sa pet ili deset.

- Ako otkrijemo 6.000, tog dana je 60.000. To je dinamična stvar - rekao je tada Kon.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Dakle, nije isključeno ni da posle najnovijeg udara imamo još preko milion ljudi sa antitelima, odnosno barem trećinu ukupnog stanovništva Srfbije, a možda čak i više!

Rekordne brojke

Iako još nije kraj ovog meseca, decembar je apsolutni rekorder u broju obolelih i beleži gotovo polovinu ukupnog broja od kada je epidemija zahvatila Srbiju! Naime, od poslednjeg dana novembra do danas registrovano je 147.929 zaraženih, dok je od marta do kraja novembra potvrđeno 175.438 slučaja.

Foto: Informer

Inače, neslavni mesec bio je i novembar sa više od 128.000 novoobolelih, te je zajedno sa decembrom doneo oko 276 hiljada zaraženih.

Treba imati i na umu da je neznatan broj ljudi dva puta bio zaražen.

Premda ne postoje podaci koliko je bilo takvih slučajeva, letos je prof. dr Darija Kisić Tepavčević izjavila da je tada registrovano desetak slučajeva pacijenata reinficiranih korona virusom.

Studija: 20,7 građana imuno na koronu

Rezultati druge Nacionalne studije seroprevalencije SARS-CoV-2, koja je započeta 26. juna, pokazali su da je pre trećeg talasa epidemije, imunitet na virus korona steklo je 20,7 odsto stanovništva.

Studiju u kojoj je ispitano 1.200 domaćinstava, odnosno ukupno 2.500 ispitanika, sproveo Institut za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu sa Institutom za primenu nuklearne energije (INEP).

Rezultati pokazuju da je najviše otpornih na koronu u Srbiji među mlađima od 19 godina. Iako su oni retko evidentirani kao zaraženi i oboleli, pokazalo se da gotovo svaki treći (31,8 odsto) u ovoj uzrasnoj grupi ima IgG antitela, odnosno prirodno stečen imunitet tako što su bili zaraženi koronom.

Foto: printscreen/tanjug

Kad se posmatra ukupna populacija od virusa korona zvanično su najzaštićeniji stanovnici Kragujevca, Užica, Čačka, Valjeva, Šapca... Činjenica da gotovo svaki peti (23,1 odsto) u ovim krajevima ima antitela koja ga štite od korone, na posredan način pokazuje da je u drugom talasu epidemije korona zvanično najjače "udarala" u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

Četvrtina stekla imunitet pre trećeg talasa

U prvoj studiji rađenoj tokom prvog talasa epidemije ustanovljeno je da imunitet ima 6,4 odsto stanovništva, ali istraživači su naveli da rezultati iz prve i druge studije ne mogu da se sabiraju. Kao razlog naveli su činjenicu da se ne zna koliko imunitet posle infekcije traje.

Ipak, ako se pridodaju saznanja do kojih su došli istraživači INEP - da većina obolelih u prvom talasu još ima IgG antitela, možda bi i moglo da se zaključi da je približno četvrtina stanovnika Srbije, pre trećeg talasa epidemije, stekla imunitet na koronu.

Naime, naši istraživači INEP-a utvrdili su da nakon preležane kovid infekcije antitela mogu da se zadrže u organizmu od šest meseci pa čak do godinu dana. Rezultati naših istraživanja poklapaju sa onima iz inostranstva, što pobija prvobitnu tezu da antitela traju tri meseca.

Kako je nedavno za "Blic" objasnila dr Marija Gnjatović, istraživač u INEP-u, antitela ostaju kod pacijenata koje prate od marta, te se na osnovu toga može pretpostaviti da se antitela mogu zadržati i do godinu dana.

Foto: printscreen/tanjug

- Od početka kada je pandemija krenula, stalno se govorilo o tome da antitela brzo nestaju, govorilo se o tom padu nakon tri meseca, međutim, desilo se ono što sam ja i pretpostavila, a to je da su tada korišćeni nepouzdani testovi, tako da na osnovu novih podataka mi imamo informaciju da definitivno antitela ostaju od šest meseci pa i duže - objasnila je dr Gnjatović.

Svetlo na kraju tunela

Inače, da bi se zaustavilo širenje virusa trebalo bi da bar 60-70 odsto stanovništva prirodnim putem ili vakcinacijom razvije otpornost na koronu.

Koliko smo sada daleko od kolektivnog bedema, ostaje nepoznato jer je druga studija o kolektivnom imunitetu rađena do trećeg talasa epidemije. Ono što je sigurno, taj procenat je daleko veći budući da u ovom najjačem talasu beležimo više nego rekordan broj obolelih.

Svakako, treba pridodati činjenicu da je imunizacija protiv korone krenula u dobrom smeru u našoj zemlji, a iako je pred nama i dalje težak period, vidi se svetlo na kraju tunela borbe sa koronom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.