KOJOM NOGOM TREBA ZAKORAČITI U KUĆU NA BADNJI DAN?! Sutra je veliki praznik! ZNATE LI ŠTA SE GOVORI DOK SE SEČE BADNJAK?

Poslednji dan pre Božića i ujedno poslednji dan božićnog posta je Badnji dan.

Na Badnji dan u kuću se unosi pečenica. Dvojica muškaraca pečenicu nose na ražnju, i po ulasku pozdravljaju domaćina i čestitaju mu praznik. Zanimljivo je da u kuću moraju stupiti najpre desnom nogom. Domaćica posipa pečenicu i domaćina ovsem i odgovara čestitkama.

Pečenica koja je po tradiciji u našem narodu najčešće prase, nazime ili jagnje, drugačije se naziva još i veselica. Peče se na Tucindan, to jest 5. januara. Kada se na Badnji dan unese u kuću naslanja se na istočni zid, gde stoji sve do Božića. Na Božić se jede. U našoj tradiciji postoji običaj da se na Božićnoj trpezi ne smeju naći guska, patka, ćurka ili bilo kakva kokoš, zbog verovanja da je pernata živina simbol nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe.

Foto: Shutterstock

Badnjak

Badnjak se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom se nekada ložila vatra, a kada pregori, on se nosio u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio na sam dan Božića.

Na Badnji dan, a u nekim krajevima i prethodnog dana, neko od ukućana odlazi u šumu i donese granu mladog cerovog ili hrastovog drveta, kojoj prethodno nazove: „Dobar ti dan, badnjače“ i pospe je žitom. Na Badnji dan se, po pravoslavnom običaju, vraćaju svi dugovi i sve pozajmljene stvari.

Badnjak se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom se nekada ložila vatra, a kada pregori, on se nosio u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio na sam dan Božića. Ovaj običaj se i danas ponegde poštuje, a u gradskim sredinama badnje drvce ili grančica se kupuje na pijaci, unosi se u kuću čak i dan-dva ranije. Mnogi ga kite presnim ili suvim voćem i bombonama, a ispod njega stavljaju poklone za najdraže.

Foto: Shutterstock

Slama

Slama (simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist i njenim unošenjem u dom se unosi Božji blagoslov) sastavni je deo obeležavanja Badnje večeri.

Paljenju badnjaka crkva je dala obredni smisao – grejanje oko badnjaka simbolizuje zagrevanje ljubavlju prisutnih ukućana jer svako ovaj praznik obeležava u svom domu, a svetlošću vatre razgoni se mrak praznoverja, neznanja i neverovanja i ukućani se ozaruju miljem i obiljem.

Slama (simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist i njenim unošenjem u dom se unosi Božji blagoslov) sastavni je deo obeležavanja Badnje večeri. Po starim običajima unosila se u kuću zajedno sa badnjakom i rasprostirala se po podu ispod stola, gde je stajala sve vreme Božića. U mnogim krajevima na njoj se i večeralo za Badnje veče. Danas je u urbanim sredinama slama simbolično privezana crvenim koncem za badnjak.

Trpeza i običaji za Badnji dan i Božić

Za Badnji dan se priprema posna trpeza: suve paprike punjene povrćem, samo pirinčem ili pasuljem, posna sarma od soje i crnog luka, posni pasulj, pita kupusnik u nekim krajevima, ponegde krompiruša ili pita s orasima, pihtije od boba, riba, salata od krompira, salata od pasulja i crnog luka, uz orašaste plodove i sušeno voće, pečenu bundevu, kompot, posne štrudle i sitne kolače. Na stolu je i ono žito koje je natopljeno u vodu na Nikoljdan, kao pokazatelj početka novog vegetacionog perioda i novog života.

U nekim krajevima za Badnje veče se mesi česnica, obredni hleb, koji se drugde mesi na sam dan Božića. Mešenje ovog hleba prate razna pravila i obredi, ali mu je zajedničko da se mesi od belog brašna, da sadrži onoliko delova koliko ima ukućana, da se ukrašava raznim figurama koje simbolizuju veru, čeljad, stoku, njive, voće… i da se u njega stavlja parica.

Posle rezanja ovog hleba, što čini domaćin kuće uz molitvu, kuvanu pšenicu, crno vino i sveću, svi ukućani okreću hleb s leva nadesno, pa ga razdele između sebe. Za onoga ko pronađe paricu veruje se da će u narednoj godini biti srećne ruke, posebno blagosloven i da će ga pratiti sreća i blagostanje.

Foto: informer.rs

Česnica

Kada domaćin dođe iz crkve, pozdravi sve u kući božićnim pozdravom, ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.

U kuću dolazi posebni gost "Položajnik", koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik. Položajnik pozdravi sve Božićnim pozdravom, i odlazi kod šporeta. On otvori vrata na šporetu ili peći, i džara vatru govoreći zdravicu:

"Koliko varnica, toliko srećica,
Koliko varnica toliko parica
oliko varnica toliko u toru ovaca,
Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca,
Koliko varnica, toliko gusaka i piladi,
a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj."