KOJOM NOGOM TREBA ZAKORAČITI U KUĆU NA BADNJI DAN?! Sutra je veliki praznik! ZNATE LI ŠTA SE GOVORI DOK SE SEČE BADNJAK?

Poslednji dan pre Božića i ujedno poslednji dan božićnog posta je Badnji dan.

Na Badnji dan u kuću se unosi pečenica. Dvojica muškaraca pečenicu nose na ražnju, i po ulasku pozdravljaju domaćina i čestitaju mu praznik. Zanimljivo je da u kuću moraju stupiti najpre desnom nogom. Domaćica posipa pečenicu i domaćina ovsem i odgovara čestitkama.

Pečenica koja je po tradiciji u našem narodu najčešće prase, nazime ili jagnje, drugačije se naziva još i veselica. Peče se na Tucindan, to jest 5. januara. Kada se na Badnji dan unese u kuću naslanja se na istočni zid, gde stoji sve do Božića. Na Božić se jede. U našoj tradiciji postoji običaj da se na Božićnoj trpezi ne smeju naći guska, patka, ćurka ili bilo kakva kokoš, zbog verovanja da je pernata živina simbol nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe.

Foto: Shutterstock

Badnjak

Badnjak se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom se nekada ložila vatra, a kada pregori, on se nosio u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio na sam dan Božića.

Na Badnji dan, a u nekim krajevima i prethodnog dana, neko od ukućana odlazi u šumu i donese granu mladog cerovog ili hrastovog drveta, kojoj prethodno nazove: „Dobar ti dan, badnjače“ i pospe je žitom. Na Badnji dan se, po pravoslavnom običaju, vraćaju svi dugovi i sve pozajmljene stvari.

Badnjak se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom se nekada ložila vatra, a kada pregori, on se nosio u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio na sam dan Božića. Ovaj običaj se i danas ponegde poštuje, a u gradskim sredinama badnje drvce ili grančica se kupuje na pijaci, unosi se u kuću čak i dan-dva ranije. Mnogi ga kite presnim ili suvim voćem i bombonama, a ispod njega stavljaju poklone za najdraže.

Foto: Shutterstock

Slama

Slama (simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist i njenim unošenjem u dom se unosi Božji blagoslov) sastavni je deo obeležavanja Badnje večeri.

Paljenju badnjaka crkva je dala obredni smisao – grejanje oko badnjaka simbolizuje zagrevanje ljubavlju prisutnih ukućana jer svako ovaj praznik obeležava u svom domu, a svetlošću vatre razgoni se mrak praznoverja, neznanja i neverovanja i ukućani se ozaruju miljem i obiljem.

Slama (simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist i njenim unošenjem u dom se unosi Božji blagoslov) sastavni je deo obeležavanja Badnje večeri. Po starim običajima unosila se u kuću zajedno sa badnjakom i rasprostirala se po podu ispod stola, gde je stajala sve vreme Božića. U mnogim krajevima na njoj se i večeralo za Badnje veče. Danas je u urbanim sredinama slama simbolično privezana crvenim koncem za badnjak.

Trpeza i običaji za Badnji dan i Božić

Za Badnji dan se priprema posna trpeza: suve paprike punjene povrćem, samo pirinčem ili pasuljem, posna sarma od soje i crnog luka, posni pasulj, pita kupusnik u nekim krajevima, ponegde krompiruša ili pita s orasima, pihtije od boba, riba, salata od krompira, salata od pasulja i crnog luka, uz orašaste plodove i sušeno voće, pečenu bundevu, kompot, posne štrudle i sitne kolače. Na stolu je i ono žito koje je natopljeno u vodu na Nikoljdan, kao pokazatelj početka novog vegetacionog perioda i novog života.

U nekim krajevima za Badnje veče se mesi česnica, obredni hleb, koji se drugde mesi na sam dan Božića. Mešenje ovog hleba prate razna pravila i obredi, ali mu je zajedničko da se mesi od belog brašna, da sadrži onoliko delova koliko ima ukućana, da se ukrašava raznim figurama koje simbolizuju veru, čeljad, stoku, njive, voće… i da se u njega stavlja parica.

Posle rezanja ovog hleba, što čini domaćin kuće uz molitvu, kuvanu pšenicu, crno vino i sveću, svi ukućani okreću hleb s leva nadesno, pa ga razdele između sebe. Za onoga ko pronađe paricu veruje se da će u narednoj godini biti srećne ruke, posebno blagosloven i da će ga pratiti sreća i blagostanje.

Foto: informer.rs

Česnica

Kada domaćin dođe iz crkve, pozdravi sve u kući božićnim pozdravom, ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.

U kuću dolazi posebni gost "Položajnik", koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik. Položajnik pozdravi sve Božićnim pozdravom, i odlazi kod šporeta. On otvori vrata na šporetu ili peći, i džara vatru govoreći zdravicu:

"Koliko varnica, toliko srećica,
Koliko varnica toliko parica
oliko varnica toliko u toru ovaca,
Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca,
Koliko varnica, toliko gusaka i piladi,
a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj."

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Samosvesna građanka

pre 4 godine

Šta ako je glava porodice star i nemoćan da ustane i dočeka one koji donose badnjak i donose pečenicu a jedan od njegovih dvojice sinova zbog nečeg nema desnu nogu? Šta ako je u domaćinstvu glava porodice jedini uškarac pa nema ko da ode i odseče i u kuću unese badnjak? I šta ako je domaćinstvo od samo dva člana i oba člana su žene ili je jedan član muško a drugi je žensko? A šta ako je domaćinstvo jednočlano? Kako se ponašati u slučajevima koje sam navela?

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari