SADRŽI VIRUS KOJI UZROKUJE PREHLADU KOD ŠIMPANZI! Sve o četvrtoj vakcini koja uskoro stiže u Srbiju! Evo ŠTA RADI NAŠEM ORGANIZMU i po čemu se razlikuje od ostalih!

Predsedik Vučić objavio je jutros da će u našu zemlju uskoro stići 800.000 doza AstraZeneka vakcine, a evo šta sve treba da znamo o njoj

Vakcina koja je razvijena u saradnji Univerziteta Oksford i kompanije AstraZeneka dobila je "zeleno svetlo" za primenu u Velikoj Britaniji još 30. decembra prošle godine čime će imunizacija u toj zemlji dobiti na intenzitetu.

Vlada Velike Britanije je naručila 100 miliona doza ove vakcine koju proizvodi kompanija AstraZeneka, što će biti dovoljno da se vakciniše 50 miliona ljudi, prenosi BBC. Odobrenje koje je izdala zdravstvena regulatorna agencija praktično znači da je vakcina i bezbedna i efikasna.

Štaviše, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas potpisivanje trilateralnog sporazuma sa Poljskom i kompanijom AstraZeneka, te da će prema tome u Srbiju stići 800.000 doza ove vakcine. Time će ovo zvanično biti 4. vakcina kojom građani Srbije mogu da se imunizuju.

Foto: REUTERS/Stefan Wermuth

Ova vakcina je dizajnirana u prvim mesecima 2020. godine, a prvi dobrovoljci su testirani još u aprilu i od tada je obavljano opsežno kliničko testiranje u kojem je učestvovalo više hiljada ljudi.

Evo šta sve treba da znamo o dugoočekivanoj oksfordskoj vakcini:

Koliko nas štiti oksfordska vakcina?

Efikasnost Oksfordske vakcine koju je proizvela AstraZeneka može biti i do 80 odsto, u slučajevima kada je razmak između dobijanja dve potrebne doze veći i do tri meseca, što preporučuju britanski stručnjaci.

Vakcina Okforda i AstraZeneke može biti 80 odsto efikasna kada je između dve doze period od tri meseca, saopštio je visoki zvaničnik uključen u odobravanje vakcine u Britaniji i dodao da do sada nema dovoljno dokaza o efikasnosti vakcine nakon primljene polovine doze, prenosi Rojters.

- Efikasnost je bila visoka, i do 80 odsto kada je postojao tromesečni interval između prve i druge doze, što je razlog za takvu našu preporuku - rekao je Munir Pirmohamed, predsedavajući Radne grupe pri britanskoj Agenciji za lekove i medicinske proizvode(MHRA).

Foto: REUTERS/Paul Childs

- Takođe smo razmotrili režim primanja polovine doza, o kome se dosta pisalo, ali smatrali smo da rezultati nisu potkrepljeni kompletnom analizom - rekao je on na konferenciji za novinare na kojoj je britanska regulatorna agencija MHRA saopštila svoju odluku o odobrenju vakcine.

Da li je vakcina bezbedna?

Analiza bezbednosti potiče iz baze podataka 24.000 dobrovoljaca koji su učestvovali u kliničkim ispitivanjima u Velikoj Britaniji, Brazilu i Južnoafričkoj Republici od aprila. Do sada nisu utvrđeni ozbiljnije nus-pojave povezane sa vakcinom, ističu naučnici. Još uvek nisu objavljeni detalji o blagim neželjenim efektima, poput bola u ruci ili umora.

Da li će sve podjednako štititi?

Starije osobe su najviše izložene riziku od kovida, pa su naučnici prvenstveno želeli da vide dobar odgovor organizma kod starijih dobrovoljaca. Veliki je izazov da vakcina bude efikasna kod starijih ljudi budući da imuni sistem s godinama slabi, ali podaci Oksforda ukazuju na to da postoji "sličan odgovor" kod starijih, baš kao i kod mlađih.

Šta vakcina radi našem organizmu?

U srži vakcine Oksford/AstraZeneca je virus koji uzrokuje prehladu kod šimpanzi. Virus šimpanze je modifikovan tako da se ne može razmnožavati i uzrokovati bolest. Ipak, u njega je ubačen protein korona virusa u obliku šiljka koji SARS-CoV-2 koristi da bi prodro u naše ćelije.

Foto: REUTERS/Dado Ruvic

Kada se vakcina ubrizga, virus šimpanze isporučuje gen za korona virus ljudskim ćelijama koje počinju da izbacuju klas proteina. Otkriva ih imuni sistem koji proizvodi antitela i druge odgovore koji mogu napasti pravi korona virus ukoliko se osoba zarazi u budućnosti.

Zašto virus od šimpanze?

U srži vakcine Oksford/AstraZeneka je virus koji uzrokuje prehladu kod šimpanzi. Virus šimpanze je modifikovan tako da se ne može razmnožavati i uzrokovati bolest. Ipak, u njega je ubačen protein koronavirusa u obliku šiljka koji SARS-CoV-2 koristi da bi prodro u naše ćelije.

Vakcina sadrži genetski modifikovan virus koji je korišćen da se imunizuju šimpanze. Izmenjen je kako bi se sprečimo da nastavi da zaražava ljude, ali i dalje sadrži deo sheme korona virusa - šiljasti protein.

Kada se to ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein korona virusa, koji imuni sistem prepoznaje kao pretnju i pokušava da ga uništi. Posle toga, kada imuni sistem dođe u dodir sa pravim korona virusom, već zna kako da se ponaša i da deluje.

Oksford se odlučio za ovaj virus jer ima potencijal da generiše snažan imunološki odgovor i, s obzirom na to da ne može da se širi među ljudima, trebalo bi da bude siguran.

Po čemu se oksfordska razlikuje od ostalih vakcina? Oksfordska vakcina nazvana ChAdOx1 nCoV-19 zasnovana je na tradicioalnoj vektorskoj tehnologiji u odnosu na Fajzerovu i Moderninu vakcinu koje su mRNK vakcine. Regulatorna tela nikada pre u istoriji nisu odobrila mRNK vakcinu (sve do sada). Pristup Oksforda korišćen je u vakcinama koje se decenijama - od vakcine protiv tuberkuloze do ebole.

Kako se čuva?

Oksfordska vakcina se čuva u standardnim frižiderima što znatno olakšava distribuciju.

Foto: Russell Cheyne/PA via AP

Šta još uvek ne znamo?

Jedno veliko pitanje koje se tiče vakcina protiv korona virusa jeste da li one mogu sprečiti asimptomatske infekcije, kao i bolesti izazvane virusom. Smanjenje asimptomatskih infekcija, kada ljudi mogu da šire virus ne znajući da ga imaju, moglo bi imati veliki uticaj na usporavanje širenja bolesti. Podaci Oksforda pronašli su dokaze smanjene asimptomatske infekcije kod onih koji su primili polovinu doze nakon čega je usledila puna doza kasnije.

Niko ne zna ni koliko dugo oksfordska vakcina ili bilo koja druga pružaju zaštitu. Za neke se tvrdi da će biti efikasne godinama, ali odgovor na ovo pitanje daće nam samo vreme, piše Telegraf.