Doktor Petrović otkriva: Evo koliko traje IMUNITET NAKON VAKCINACIJE, A KOLIKO NAKON PRELEŽANOG VIRUSA I OD ČEGA TO ZAVISI

Profesor doktor Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu kaže da je tokom ovog trećeg talasa 95 odsto obolelih su sa blagom kliničkom slikom ili su samo asimptomatski, dok je pet odsto obolelih imao težu kliničku sliku i neki od njih su završili na ventilaciji.

Dodaje da smo daleko od neke povoljne situacije, ali da bi, kako kaže oko Sretenja mogli da uđemo u povoljniju situaciju. 

"Još uvek smo daleko od neke povoljne situacije, međutim, sigurno je da smo već sada na silaznom kraku ovog trećeg epidemijskog talasa i očekujemo da, ukoliko se ovaj trend nastavi da bi oko Sretenja mogli da uđemo u neku povoljniju situaciju, a već u martu da možemo da kažemo da smo u povoljnoj situaciji", objašnjava Petrović.

Potrebno 70 odsto vakcinisanih

Govoreći o vakcinaciji navodi da su u Vojvodini od 24. decembra do sad vakcinisane 31.673 osobe.

Na pitanje - koliko još građana treba da primi vakcinu da budemo relativno mirni navodi: 

"Da bismo bilo apsolutno mirni potrebno je da imamo 95 odsto populacije imuno, da bismo bili relativno mirni, znači da nemamo epidemijske talase treba da imamo imunitet oko 70 odsto populacije. Naše procene ukazuju da je do početka trećeg talasa u Vojvodini taj procenat bio negde oko 16,5 na nivou cele zemlje taj procenat kolege iz Beograda su procenile na negde oko 20 odsto", objašnjava direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu.

Međutim, kako kaže, u ovom trećem talasu registrovano je pet do osam puta veći broj slučajeva u odnosu na ukupan broj obolelih pre toga, tako da se procenjuje da je taj prirodno stečeni imunitet daleko viši.

"I procenjujemo da će nam biti dovoljno 20 odsto vakcinisane populacije što čini negde oko milion i po vakcinisanih da bi mogli da dostignemo tih 70 odsto", objašnjava direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu.

Govoreći o imunitetu vakcinisanih navodi da se on razlikuje u odnosu na to da li je stečen prirodnim putem ili vakcinom.

Foto: G.U.

"Kad je imunitet kod vakcinisanih u pitanju ono što znamo, znamo samo za Fajzerovu vakcinu u ovom trenutku, on je izmeren da traje šest meseci. Očekuje se da traje duže. Kod kineske vakcine mi očekujemo da imunitet nakon druge doze traje duže od godinu dana", objašnjava Petrović.

Kao primer navodi rezultate testiranja nekoliko zdravstvenih radnika nedelju dana nakon primljene Fajzerove vakcine.

"U toku jučerašnjeg dana izvršili smo testiranje nekoliko zdravstvenih radnika koji su primili drugu dozu Fajzerove vakcine i to nedelju dana nakon vakcinacije i poredili sa nivoom antitela kod obolelih u decembru i mogu da potvrdim da je šest do sedam puta veći novo antitela kod vakcinisanih Fajzerovom vakcinom nego kod onih koji su preležali bolest. Literatura kaže da može da bude i 20 puta veći", navodi direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu.

Zavisi od težine slike

Govoreći o prirodno stečenom imunitetu navodi da njegovo trajanje zavisi od kliničke slike.

"Kada su u pitanju oni koji su prirodno stekli imunitet nakon bolesti nažalost dužina trajanja imuniteta je proporcionalna težini kliničke slike koji su oboleli imali. Tako da samo kod onih koji su imali težu kliničku sliku očekujemo da imunitet traje godinu dana i duže, a kod onih koji su asimptomatski procene su, bar prema stručnoj literaturi da taj imunitet traje do 60 dana. Tako da je preporuka da i oni koji su preležali virus mesec dana nakon preležane bolesti prime vakcinu", objašnjava Petrović.

Apeluje na građane da se vakcinišu jer je to, kako kaže jedini način da stanemo na put zarazi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.