ALEKSA NIJE UMRO, ŽIVEĆE DOK JE EMINE, OSTAJTE OVDJE, VEČERI NA ŠKOLJU, NE VJERUJ! Šantić nas je zadužio za sva vremena...

Srpski pesnik Aleksa Šantić (1868-1924), autor antologijskih pesama "Ostajte ovde", "Emina", "Veče na školju", "Ne veruj", "Pretprazničko veče"…umro je 2. februara 1924. godine

Šantić je rođen u Mostaru, gde je proveo većinu života. Otac mu je umro u ranom detinjstvu, pa je žive u porodici strica Miha zvanog Adža. Imao je dva brata, Jeftana i Jakova, i sestru Persu, dok mu je druga sestra, Zorica, umrla još kao beba.

Pošto je živeo u trgovačkoj porodici, ukućani nisu imali dovoljno razumevanja za njegov talenat. Završio je trgovačku školu u Trstu i Ljubljani, a potom se 1883. godine vratio u Mostar.

U gradu je zatekao "neobično mrtvilo", koje je bilo posledica "ugušenog hercegovačkog ustanka protiv Austrije". U prvo vreme bio je prilično povučen, vodio je knjige u porodičnoj trgovini, te čitao listove i knjige do kojih je mogao doći u Mostaru.

Nekoliko godina kasnije započeo je svoj književni i društveni rad. Najveća dela stvarao je krajem 19. i početkom 20. veka.

Početkom 1887. godine postao je saradnik "Goluba", zatim časopisa "Bosanska vila", te "Nove Zete", "Javora", "Otadžbine".

Naredne godine osnovao je Srpsko pevačko društvo "Gusle", a potom je izabran za prvog potpredsednika mostarskog pododbora "Prosvjete". Pripadao je mostarskom krugu književnika okupljenom oko lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.

U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti hapsile su ga kao istaknutog srpskog nacionalistu.

Na početku svog pesničkog stvaralaštva bio je pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz, karakterističan po elegičnim i rodoljubivim motivima.

SKANDALOZNI "VELIKI PROJEKAT" USTAŠKOG REŽIMA I MEDIJA! Hrvati posle Tesle otimaju Andrića, Šantića i Ruđera Boškovića!

Svoju najveću pesničku zrelost Šantić je dostigao između 1905. i 1910. godine kada su i nastale njegove najlepše pesme. Šantićeva poezija je puna snažnih emocija, ljubavne tuge, ali i bola i prkosa za socijalno i nacionalno obespravljen narod kome je i sam pripadao. Njegova muza je na razmeđu ljubavi i rodoljublja, idealne drage i napaćenog naroda.

Rodoljubiva poezija je poezija rodne grude i domaćeg ognjišta ("Moja otadžbina"), a u nekim od svojih najpotresnijih pesama Šantić peva o patnji onih koji zauvek napuštaju domovinu i odlaze u tuđi svet ("Ostajte ovdje", "Hljeb").

Šantić naglašava patnju i mučeništvo kao najvažnije momente u istorijskoj sudbini srpskog naroda ("Mi znamo sudbu)".

Ljubavna poezija mostarskog pesnika razvila se pod jakim uticajem sevdalinke. Ambijent njegovih ljubavnih pesama je ambijent bašte, behara, hamama, šedrvana…, a devojke koje se pojavljaju u njegovim stihovima su skrivene lepote, okićene đerdanima.

OTKRIVENO NEPOZNATO TESLINO PISMO u kome čuveni naučnik jednom rečenicom JASNO TVRDI KOJE JE NACIONALNOSTI

Takva je pesma "Emina", a duh te pesme je toliko pogođen da je pesma ušla u narod i peva se kao sevdalinka.

Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 3. Februara 1914.

Umro je od tuberkuloze u Mostaru 2. Februara 1924. godine.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.