DONOSI ZARADU OD 10.000 EVRA PO HEKTARU, SUŠA MU NE MOŽE NIŠTA Ovo povrće je veoma isplativo gajiti u Srbiji

Bio narandžaste, bele ili ljubičaste boje, batat je postao nezaobilazan deo pijaca i supermarketa. Zovemo ga još i slatki krompir, iako sa krompirom nema nikakve veze.

Batat niti pripada krompirima, niti su u rodu, zajednički im je samo krtolast koren i to što se manje-više pripremaju na isti način, s tim što batat ima široku upotrebu i u slatkim dezertima, koja kod krompira manjka. Sve ostalo, a tu spadaju nutritivni sastav i lekovitost, ide u prilog batatu, piše poslovni portal eKapija.

Batat potiče iz Južne Amerike, gde se uzgaja skoro 5.000 godina, ali je rasprostranjen na svim kontinentima, a od pre nekoliko godina ova višegodišnja tropska biljka stidljivo se proizvodi i kod nas.

Oni koju se drznuli da se upuste u avanturu gajenja nečega što nije opšte poznato u Srbiji tvrde da se od ove krtole može zaraditi i do 10.000 evra po hektaru, a to što je sve traženiji, a još nedovoljno rasprostranjen na tržištu, još je jedna stvar koja mu na našem podneblju ide u prilog.

Beli batat daje najveći prinos, ljubičasti je na glasu kao najzdraviji, a u Srbiji je najpopularniji narandžasti batat.

Nutritivna bomba

Batat je prava nutritivna bomba: 200 grama tog nepravilnog korena sadrži istu količinu beta-karotena koliko i pet kilograma brokolija, a samo 140 grama batata namiri preporučenu dnevnu potrebu za vitaminom E.

Ukus mu je slatkast, kremast, malo podseća na pečenu bundevu, a prepun je vitamina i minerala, pa ga roditelji biraju kao prvu hranu za bebe. Restorani su počeli u jelovnicima da umesto klasičnog pomfrita služe onaj od batata, jer lepo izgleda, a i zdraviji je.

Foto: Pixabay

Paprena cena

Za razliku od krompira koji trenutno košta oko 50 dinara, ali mu cena pada tokom godine i mnogo niže, cena slatkog krompira se ne menja mnogo već godinama, pa je za kilogram potrebno izdvojiti oko 250, 300 dinara.

Uprkos paprenoj ceni, batat ima svoje redovne kupce, pa veći marketi ne dozvoljavaju da gajbica sa njim bude prazna.

Batat se sadi tokom juna, a najveća boljka poljoprivrednika, suša, njemu ide u prilog. Ovaj krompir može da izdrži temperature iznad 50 stepeni celzijusovih, ali mu zato minus uopšte ne prija. Otporan je na štetočine, pa se sredstva za zaštitu praktično ne koriste, što je još jedan od razloga njegove popularnosti na tržištu.

Batat se vadi kada koren dostigne više od 150 grama, što se može očekivati 100 do 130 dana nakon sadnje. Vadi se od avgusta do oktobra i važno je završiti taj posao pre mraza. Znak tehnološke zrelosti korena je beli sok koji curi iz biljke.

Jedna biljka daje do tri kilograma korena i u komercijalnoj proizvodnji prinos može biti od 20 do 50 tona po hektaru. Berba listova batata, koji su takođe jestivi, moguća je i nekoliko puta godišnje.

Za one koji hoće da odu korak dalje od same proizvodnje, mogu da se otisnu u preradu i da prave brašno od batata, pire, čips, kašice.