FAKTI.ORG: Mnogo je razloga zbog kojih SPC treba da zazire od mogućeg izbora episkopa Ignatija za patrijarha

Već 18. februara dogodiće se najvažniji za Srpsku pravoslavnu crkvu događaj – izbor novog Patrijarha. U crkvenim krugovima nema saglasnosti u vezi sa mogućim kandidatima, a format izbora uključuje i element slučajnosti: prvo, Sveti Arhijerejski Sabor određuje tri kandidata, a zatim se sudbina patrijaršijskog prestola odlučuje žrebom. Jedan od kandidata za patrijarha je episkop braničevski Ignatije. Međutim, među pravoslavnim sveštenstvom i vernicima odnos prema episkopu Ignatiju je dvosmislen i oprezan, piše portal fakti.org

 

Poznato je da svaka sfera crkvene delatnosti u kojoj je aktivan episkop Ignatije postaje - polje upitnih reformi i eksperimenata.

U svojoj eparhiji episkop Ignatije sam vodi Božansku Liturgiju koju je samostalno promenio, a isto zahteva i od eparhijskog sveštenstva.

Bogosluženje je ozbiljno smanjeno. Na primer, ne pevaju Blaženstva. Takođe su izostavljene molitve koje su čitali klirici. Liturgija se uvek služi sa otvorenim vratima. Vernike ne pričešćuje sveštenik, već đakon, i on to čini istim rečima kojima se obred vrši u katoličkoj crkvi.

Nije čudno što se pričešće vrši istim rečima kao kod katolika, jer je episkop Ignatije poznat kao filokatolik.

Na sastancima pravoslavno-katoličke komisije za dijalog, gde je dugo godina predstavljao Srpsku crkvu, uvek je podržavao katoličko gledište.

Da li je Srpskoj crkvi potreban takav Patrijarh?

Iz svih molitvi ukloniće se izraz „duša“. Duša se u Velikoj jekteniji ne pominje. Zašto episkop Ignatije to čini i tako govori sveštenicima?

Zašto zanemaruje teološko značenje koje čuva Sveta Pravoslavna Crkva u činu Božanske Liturgije?

Episkop Ignatije uči o smrtnosti duše i negira poštovanje svetitelja Božjih i svetih moštiju.

Svi se sećamo teoloških udžbenika koji su počeli da izlaze u Srbiji početkom veka. Ovaj eksperiment, koji bio je poveren episkopu Ignatiju, njegov je prvi pokušaj da svoju reformatorsku aktivnost dovede na nivo celee Crkve.

Udžbenik episkopa Ignatija o Božjem Zakonu izazvao je oštre kritike pravoslavne javnosti - ne uči veru i pobožnost, jer je lišen podataka o pokajanju i duhovnom životu hrišćanina, ne pominje Bogorodicu, svetitelje, poštovanje moštiju.

O Sakramentima nema i reči, osim Krštenja, Sveštenstva i Evharistiji, ali čak se ni oni ne nazivaju Sakramentima.

Već se može konstatovati da je eksperiment episkopa doneo negativne rezultate: vera i interes učenika za crkvu su se ohladili, a unutar pravoslavne zajednice su počeli skandali.

«Slavu» je takođe steklo predavanje koje episkop Ignatije održao 23. oktobra 2007. godine na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Predavanje je analizirao episkop raško-prizrenske eparhije Artemije. Teološko učenje episkopa Ignatija šokira nepravoslavljem. Evo nekoliko primera iz tog predavanja:

- Nije smrt ušla u svet kao posledica pada u greh, nego je svet smrtan zato što je stvoren

- Po Crkvu je štetno i pogubno kada se obraća pažnja na greh, na etiku, na krst, na izbavljenje od đavola i iskupljenje od greha, sa ciljem da nam Bog oprosti grehe. Ako se ne promenimo, ostaćemo šačica ljudi poput sekti na Zapadu

- Hristos ne spasava ljude od greha, nego celu tvorevinu spasava od smrti. Poštovanje zapovesti Božjih ne može rešiti problem smrti, ono nas može samo još više zaglibiti i stvoriti vrzino kolo oko nas. Vernici nalaze sigurnost u besmrtnosti duše. Takvima Bog nije potreban.

          Istraživači bogoslovskog rada episkopa Ignatija posebno se fokusiraju na činjenicu da je njegova teologija razvoj teologije mitropolita Pergamskog Jovana (Zizjulasa) i od njega pozajmljuje glavnee teme i ideje.

Sam Zizjulas je o episkopu Ignatiju govorio kao o jednom od najdražih učenika: „Ja sam lično blagodaran Gospodu što sam Vladiku Ignatija upoznao dok je još bio laik, što sam prisustvovao na njegovommonašenju, učestvovao na njegovim rukopoloženjima za jerođakona, jeromonaha i episkopa“.

Čitaoca radova episkopa Ignatija ponekad dovode u zabludu njegov specifičan teološki jezik, koji je zasnovan na upotrebi poznatih izraza sa neočekivanim značenjima.

Episkop Ignatije razmatra jedinstvo stvaranja sa Bogom na panteistički način – po njegovom mišljenju, to je krajnje dobro koje hrišćanska crkva traži i predstavlja. Ovo buduće jedinstvo je metafizičko i nema nikakve veze sa religijom.

Jedini oblik u kojem episkop Ignatije govori o grehu je prvobitni greh, odnosno kolektivno bezlično, a cela stvar spasenja se prenosi u područje odnosa Boga i bezlične prirode. Episkopa Ignatija ne zanima lični greh, za borbu protiv kojeg je potrebno izvršiti molitveni i asketski podvig.

U pitanjima bogopoznanja, episkop Ignatije nikada ne pominje molitvu kao izvor duhovnog iskustva hrišćanina.

Episkop Ignatije ne voli da citira Svete Oce, na njih se vrlo malo poziva, uvek pristrasno i nerado. U episkopskoj teologiji Ignatija nema vitalnosti i snage, jer je suv, beživotan, sličan administrativnom dokumentu.

Značajni su i događaji 2019. godine, kada je Sinod Srpske Pravoslavne Crkve izopštio dvojicu nastavnika Bogoslovskog fakulteta u Beogradu zbog njihovih liberalnih ideja.

Episkop Ignatije, kao dekan fakulteta, prevario je Sinod, potajno od koga je ukinuo naredbu za otpuštanje, i poslao te nastavnike na dvogodišnji odmor.

Za ovaj čin, episkop Ignatije bio je smenjen sa mesta dekana, ali je uspeo da ubedi rektora BU da ne prizna svog naslednika kojeg je imenovao Sinod.

Kao rezultat toga, diplomci 2020. godine ostali su bez diploma i postali su taoci situacije. Ako mu odluka Sinoda nije bitna, može li on biti Patrijarh SPC?