CRNA SERIJA SAMOUBISTAVA, OKIDAČ JE U NAŠIM RUKAMA! Kako spasiti izgubljenu dušu, ubilačku depresiju ODAGNATI OD SEBE!

Zapljusnuti stravičnim zločinima, novinski stupci crne hronike gotovo svakodnevno se pune vestima o ubistvima i samoubistvima i postavljaju iznova pitanje, šta je to što čoveka podstakne da „digne ruku na sebe“?

Maturant Darko I. (18) iz sela Tvrdići kod Požege pronađen je obešen u porodičnom domaćinstvu, dva dana ranije M.J. (17) obesio se u šupi porodične kuće u Varvarinu. Žena A.D. (45) iz Beograda pokušala je da izvrši samoubistvo skočivši kroz prozor svog stana na trećem spratu, a samo nekoliko sati ranije, Nada. M (66) i njena ćerka Ana M. (35) nađene su mrtve u stanu u Beogradu, a prema prvim informacijama, reč je o ubistvu i samoubistvu. a muškarac D.A. (54) oboleo od koronavirusa, skočio je sa drugog sprata Infektivne klinike u Beogradu. Sumorna je statistika u Srbiji u poslednjih nekoliko dana.
 

U proseku četiri samoubistva na dan?!

Po broju samoubistava, Srbija u svetu zauzima 13. mesto. Godišnje na 100.000 stanovnika 18,8 osoba izvrši samoubistvo, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. U proseku, svakog dana u Srbiji četiri osobe sebi oduzmu život.

- Postoji jedna davno uočena činjenica, da se odnos između samoubistava i ubistava „klacka“ u nekom kulturološkom smislu. U kulturnijim, prosvećenijim, naprednijim sredinama mnogo je više

samoubistava, nego ubistava.

Objašnjenje je u tome da civilizovan, kulturan, obrazovan čovek ima mnogo kočnica, tako da se on suzdržava da atakuje na nekoga, ali zato pre atakuje na sebe. Dosta je teško biti stalno pristojan i stalno civilizovan, zato što svako ljudsko biće sadrži između ostalog i agresivne impulse.

Ti agresivni impulsi su kod primitivaca okrenuti prema spoljnjem svetu, kod civilizovanih i kulturnih ljudi, agresivni impulsi se pre okreću prema sebi. Zbog toga je svugde u svetu čak do pandemijskih razmera raširena depresija, koja nije ništa drugo do agresivnost okrenuta ka sebi- objašnjava specijalista kliničke psihologije dr Đorđe Popović.

Foto: V.N.

Psihički poremećaj, okidač za samoubistvo

U 50 odsto slučajeva, samoubistva počine ljudi koji imaju neki psihički poremećaj. Gubitak fizičkog i psihičkog zdravlja, alkoholizam, narkomanija, materijalno stanje, kao i usamljenički život jedan su od najvećih faktora rizika koji dovode do samoubistvenog akta.

Suicidu su sklonije osobe starije životne dobi, a u Srbiji je više od 70 odsto takvih preko 50 godina. Muškarci češće uspevaju da presude sebi, dok žene više pokušavaju samoubistva. Međutim, sumorne činjenice ukazuju na to da posle svakog pokušaja dolazi i drugi i treći...

Da biste sprečili nečije samoubistvo, kaže Popović, važno je da se brinemo o ljudima oko sebe. Kako dodaje, svi navedeni faktori osobe „lake na okidaču“, impulsivne i one koje više nije strah smrti, dovode do suicida.

- Rešenje je u tome da se ljudi ne ostavljaju sami, odnosno ne sme se dopustiti da se neko oseća
usamljen. Odmalena treba decu, ali kasnije i odrasle ljude, gurati u bilo kakve grupe da ne budu
usamljeni. Treba pronaći grupu, bez obzira na to o čemu se radi, koja osobu prihvata takvu kakva jeste sa svim njenim vrlinama i manama i tada je čovek spasen.

Foto: Shutterstock

Velika većina želi da živ, jedino čovek moć da spasi čoveka

Jedino čovek može spasiti čoveka, ističe Popović i dodaje - Velika većina samoubica želi da živi, a takvih je preko 60 odsto. Šalju neke poruke, apeluju, i neko ko je u blizini to može da primeti. Samo 5 odsto njih zaista ne želi da živi, takvi ne najavljuju okolini da će dići ruku na sebe i tu je jako teško intervenisati. Oni normalno žive, rade svoj posao, a samo odjednom čujete da su „našli komšiju na tavanu“-navodi naš sagovornik.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, milion ljudi godišnje sebi oduzme život, što znači da svakih 40 sekundi neka osoba u svetu izvrši samoubistvo, a procenjuje se da su pokušaji
samoubistava 20 puta češći.

Korona utiče na povećanje suicidnog ponašanje?

Kada je u pitanju korona, dva razloga mogu da dopinesu povećanju suicidnog ponašanja, kaže dr
Đorđe Popović.

- Veliki uticaj propagande kod nekih labilnijih ljudi stvorio je utisak da je virus smrtonosan u svim varijantama i da će ih, ako se inficiraju, voditi pravo u smrt, a drugi razlog je ekonomski, jer nas korona desetkuje u svakom smislu, ne samo zdravstveno, nego i ekonomski. Pod uticajem tog finansijskg faktora, čovek može brzo da potone-navodi on.