HIT! Nemanja Baljak (34) dane provodio zaključan u ski-rizortu u Norveškoj! Srbin 40 dana potpuno sam u zavejanom hotelu

Nemanja je od 8. januara bio zatvoren u luksuznom hotelu u kom je radio, jer nije imao kud * Koristio je teretanu i sam spremao hranu * Najteže mu padale sablasne noći u praznom rizortu

Srbin Nemanja Baljak (34) proveo je potpuno sam više od 40 dana zaključan u zavejanom luksuznom hotelu u Norveškoj!

Koristio je teretanu i saunu, hranu koje je bilo u izobilju spremao je u velikoj kuhinji, a najteže su mu padale noći u sablasno praznom hotelu.
- Norveška je donela odluku da se 4. januarazbog širenja koronavirusa zatvore svi hoteli, pa i njegov. Reč je luksuznom hotelskom kompleksu "Pelestova Hotel Hafjell" 200 kilometara severno od Osla. Propao bi mi posao u hotelu da sam otišao, pa mi je uprava hotela dozvolila da ostanem u objektu sve dok mi ne istekne ugovor - priča Nemanja.

Zabrana rada

Kako kaže, u hotelu je počeo da radi u julu prošle godine.
- U pitanju je poznati luksuzni hotel sa četrdesetak soba i kapacitetom od oko 100 gostiju, koji ima najbolju stazu za nordijsko skijanje u Norveškoj i svi najbogatiji ljudi iz ove zemlje uživaju ovde. Uz to naš rizort ima i najbolji restoran sa vinskom kartom sa više od 400 vina, tako da smo uprkos koronavirusu radili punim kapacitetom sve do početka januara. Tada je situacija sa pandemijom počela da se komplikuje, značajno je skočio broj zaraženih i doneta je odluka da se 4. januara zabrane točenje alkohola i grupne posete hotelima. Zbog toga je naš hotel privremeno zatvoren, gosti koji su imali aranžmane su ostali još tri-četiri dana i potom su svi napustili rizort, kao i radnici. Meni se nije isplatilo da napuštam hotel i Norvešku jer bih morao da budem u karantinu. Otežavajuće je što još nemam dokument za boravak i možda me ne bi ni pustili da se vratim. Zato sam odlučio da ostanem sam u hotelu i čekam ponovno otvaranje. Menadžment hotela mi je to dozvolio jer su bili izuzetno zadovoljni mojim radom i činjenicom da sam novim konceptom povećao prodaju vina 140 odsto. Tako počinje moja avantura - kaže Nemanja.

Puno hrane u kuhinji

Jedini koji su ga obilazili dok je boravio u hotelu bili su ljudi iz menadžmenta hotela, koji su dolazili povremeno, pa je mogao da izađe na skijanje, a noću je morao da bude zaključan u rizortu što mu je bio i najstrašniji deo ove nesvakidašnje i uzbudljive pustolovine.
- Prilično je neuobičajeno kada ste sami u tolikom kompleksu, koji ima više od 1.000 kvadrata. Na sreću imao sam internet, pa sam mogao da komuniciram s ljudima i da s najboljim prijateljem igram šah onlajn, a u hotelu je odlična teretana u kojoj sam trenirao. Mnogi su se brinuli kako ću i šta da jedem, ali je u hotelu bilo pregršt hrane, jedino sam u restoranskoj kuhinji morao sam da je spremam što mi nije problem jer to volim da radim. Hotel su posećivali direktor i ljudi iz menadžmenta, tako da sam tokom dana, kada je otključano, mogao da izađem i da skijam. Jedino je nezgodno što sam noću morao da budem zaključan, a to zna da bude pomalo strašno u ovako velikom hotelu sa 40 soba. Iskreno, nekada sam znao da se uplašim dok šetam noću po mraku od sobe do kuhinje ili teretane i nazad - iskren je bio ovaj mladić, a na naše pitanje do kada je bio spreman da ostane sam u hotelu, bez dvoumljenja je odgovorio:
- Sigurno bih ostao do aprila do kada mi važi i ugovor, pa makar i sam. U svakom slučaju mi je drago što se u petak sve vratilo u normalu i što je hotel ponovo pun - kroz osmeh nam je rekao Nemanja.

Od izbegličkog konvoja, preko kruzera, do vrhunskog somelijera

Nemanja nam je otkrio i da je imao nimalo laku životnu priču, koja ga je dovela do ovoga gde je sada.
- Rođen sam 1987. u Šibeniku, ali zbog rata sa majkom napuštam Hrvatsku, dok je otac morao da ostane na ratištu kao rezervni oficir. Osnovnu školu sam završio u Novim Banovcima, srednju u Beogradu, i pošto smo bili siromašni, nisam otišao na studije, nego sam počeo da radim. Promenio sam nekoliko poslova i potom sam se obreo na kruzerima gde sam bio pomoćnik konobara, pa konobar. Na poslednjem kruzeru na kome sam bio tri i po godine dobio sam šansu da postanem somelijer i probam najbolja svetska vina. Ovo mi je odmah pošlo za rukom, jer moja porodica ima tradiciju u proizvodnji i prodaji vina. Tako sam postao dobar u ovom poslu i planiram da karijeru nastavim u Americi, a potom da starost provedem negde na Mediteranu uz čašu vina - iskren je Baljak.