POTRESNA ISPOVEST SINA ČIJA JE MAJKA PREŽIVELA JASENOVAC: Ostala je nesposobna, bio sam joj sve u životu samo ne sin!

Poštovani,

Reditelj Predrag Antonijević je dobio sve nagrade svetske kinematografije pošto je osvojio sva srca nas potomaka dece iz logora Jasenovac.

Ovih dana u moj dom ulazi njegova slika koju ću postaviti pored Ikone. Ne smemo nikako da zaboravimo sve učesnike u stvaranju filma „Dara iz Jasenovca“, a naročito finansijere države majke Srbije.

Ceo život sam se pitao kako je izgledalo obdanište moje mame u kome je provela 4 godine

Ona, jadnica, kaže: "Tamo su smestili mene i mamu, a vaspitači su nam bili ustaški rojnici, koji su nam radili sledeće stvari: 
Doručak: 10 zrna kukuruza, lončić vode. Pored ograde mame pale same vatru da taj isti kukuruz prokuvaju. Posle nekoliko minuta ustaše ruše lonče nogom, a majke iz pepela vade živ kukuruz i tako nas hrane. "Privilegije" su imale devojčice koje nisu bile ošišane i tako su odvođene da dobiju čokoladu i nikada se više nisu vraćale, verovatno su završavale u pećima. Moja sreća je bila što me je mama jednom nedeljno šišala sa mašinicom na ćelavo, pa sam prolazila kao muško. Jednom prilikom, 1943. godine, moja mama je čuvala ustašku stoku gde je došlo pet partizana prerušeno u švapsko odelo i odveli je u nepoznatom pravcu, odnosno kod njenog brata Stojana Grujičića-Jaruge, koji je i sam organizovao tu akciju. Ja sam ostala u logoru sa tetkom. Postupak isti, šišali su me do glave i tako sam dočekala oslobođenje 1945-e.“

Zbog velikog broja krasta na glavi, zbog nehigijene, a najviše zbog mašinice za šišanje, koja je išla sa glave na glavu, ostala je nesposobna za privređivanje, školovanje, odgajanje deteta. 

Život posle 

Rođen sam 1962., a od 1976. godine pa sve do mamine smrti sam joj bio sve u životu, samo ne sin. U prevodu, ceo svoj život sam se brinuo o majci.

Svi se pitaju zbog čega je ovaj film napravljen i koja je svrha? Moja malenkost će vam odgovoriti - kako ovde postoje potomci ustaškog obdaništa, tako i u Hrvatskoj postoje potomci ustaških rojnika. Trebalo bi da jedni drugima pružimo ruku pomirenja na svim svetskim medijima i pošaljemo poruku da bi na to trebalo da stavimo tačku i da živimo u ljubavi i slozi.