JASENOVAČKI ZATOČENIK, PSIHIJATAR NEDELJKO ZEC OPISAO VELIKO ZLO: Ustaša poludeo pošto je zaklao starca Vukašina!

Čuvenom koljaču Žilu Friganoviću klonule ruke od klanja Srba u logoru posle susreta sa starcem Vukašinom Mandrapom iz sela Klepci. U krvavom takmičenju ustaša Pero Brzica za dan je zaklao 1.350 logoraša

Najveći ustaški koljač iz Jasenovca Žile Friganović iz Šibenika poludeo je pošto je na komade iskasapio srpskog starca Vukašina Mandrapu, koji je s prkosom odbio da izgovori "živeo poglavnik Pavelić". Svaki put kada je odbio pozdrav, Friganović je Vukašinu sekao deo po deo tela. Krenuo je od ušiju, nosa sve dok mu iz grudi nije iščupao srce, zapisao je posle rata preživeli logoraš, psihijatar dr Nedeljko Nedo Zec.

Foto: Informer

Najjezivije svedočenje bio je upravo razgovor sa najkrvoločnijim ustašom Žiletom Friganovićem posle ubistva starca Vukašina. Njegovi zločini i njegov lik prikazani su i u filmu "Dara iz Jasenovca", reditelja Gage Antonijevića (pogledajte okvir).

Krv i pokolj

Sve je počelo u januaru 1943, kada je komandant logora Ivica Matković naredio psihijatru dr Nedeljku Zecu da pregleda Žileta Friganovića.

"Nalio je čašu rakije i odmah je popio. Sipao je još jednu, a meni doturio bocu i naredio da sebi napunim čašu. Usput mi je zapretio da naš razgovor nikome ne smem odati", zapisao je dr Zec i do detalja preneo ispovest i svoj razgovor sa koljačem Friganovićem:

Foto: Informer

"Više ne mogu da podnesem ove muke. Ne pomaže mi ni klanje, ni mučenje, ni krv, ni jauk, ni žene, ni rakija. Vrlo dobro znaš ko sam ja, doktore. Eto ja, Žile, najkrvaviji ustaša u Jasenovcu, koji je poklao desetine hiljada logoraša i najviše zadovoljstvo doživeo u tom klanju, eto, taj Žile je sada poslednji dronjak zbog tamo nekakvog starog, smrdljivog seljačine Vukašina iz Klepaca. Sećam se kada je 1942. na Gradinu poslato oko 4.000 ljudi na klanje. Tada smo se Pero Brzica, Zrinušić, Šipka i ja opkladili ko će te noći zaklati najviše logoraša. Već posle jednog sata bio sam daleko ispred svih po broju zaklanih. Nikad u životu nisam osetio takvo blaženstvo. Posle nekoliko sati zaklao sam 1.100 ljudi, dok su ostali jedva stigli da zakolju po 300-400", uz rakiju je svoje gnusne zločine odavao Žile doktoru, a onda i priznao kako mu je konce posmrsio jedan Srbin.

"Dok sam bio u najvećem zanosu, slučajno sam bacio pogled u stranu i tu ugledao jednog starijeg seljaka koji, sa neshvatljivim mirom, stoji i spokojno gleda kako ja koljem i kako mi se žrtve u najvećim mukama preturaju u jamu. Taj njegov pogled nekako me je presekao. Kao da sam se iz onog najvišeg zanosa odjednom skamenio. Otišao sam do tog seljaka i od njega saznao da je on neki Vukašin iz sela Klepaca, kome su u kući sve poubijali, a njega poslali u Jasenovac. On je sve to govorio s nekim nedokučivim mirom, koji je mene teže pogađao nego sva stravična kuknjava oko nas. U meni se odjednom razbuktala želja da mu mir i spokojstvo razbijem najsvirepijim mučenjima i da u njegovim mukama, bolu i koprcanju povratim zanos. Izdvojio sam ga i postavio na jedan panj. Naredio sam mu da vikne: "'Živio poglavnik Pavelić', u suprotnom ću ti iseći uvo". Vukašin je ćutao. Ponovo sam mu rekao da viče: "'Živio Pavelić', ili ću ti otkinuti i drugo uho". I to sam uradio. "Viči 'živio Pavelić' ili ću ti otkinuti nos". Nije rekao ni reč. A kad sam mu i po četvrti put naredio da uzvikne "živio Pavelić" i zapretio da ću mu nožem izvaditi srce iz grudi, on me je pogledao i, uperivši pogled koji seče, polako i razgovetno mi je rekao: "Samo ti, dete, radi svoj posao", ispričao je koljač dr Zecu.

Srpski prkos

Kroz taj jeziv razgovor priznao je da su ga Vukašinove reči potpuno izbezumile, da mu je iskopao oči, odsekao uši i nos, preklao grlo od uha do uha i na kraju mu izvadio srce iz grudi.

Foto: Informer

"Ali, tada je i u meni nešto prepuklo i te noći nisam više mogao da koljem. Pero Brzica je pobedio, jer je zaklao 1.350 logoraša, i ja sam mu bez reči platio opkladu. Muka me je terala i kasnije. Kad god sam u mučenju i klanju pokušao ponovo da doživim zanos i zadovoljstvo, uvek me iznenada prostreli Vukašinov pogled i tada malaksam, bacim nož i ne mogu više da koljem. Počeo sam mnogo da pijem, ali mi to pomaže samo na trenutak. U piću, naročito predveče, često me iznenada trgne glas: 'Samo ti, dete, radi svoj posao'", priznao je ustaša doktoru.

Zec je zapisao da je Friganović tada odjednom krenuo da se grči, histeriše, ispušta čudne jauke nalik rikanju. Pao je na kolena, pa mu je rekao:

"Doktore, ko Boga te molim, pomozi mi! Ja znam da sam kukavica i ne mogu sam sebi ove muke prekratiti jednim hicem iz revolvera. Ništa mi više ne pomaže. Ni klanje, ni mučenje, ni najsvirepija zlostavljanja logoraša više mi ne pomažu. Ne pomaže mi više ni ispovedanje. Ne pomaže ni razvrat sa ženama, ni piće, ni orgijanje. Ništa mi više ne pomaže...".
Nekoliko dana posle razgovora sa lekarom, Friganović se ubio.

SRPSKI LOGORAŠ VUKAŠIN MANDRAPA! Starac koji je postao srpski svetac

Vukašin Mandrapa poticao je iz ugledne sarajevske porodice, koja se tu doselila početkom 20. veka iz Hercegovine, iz sela Klepci. Bavili su se trgovinom i stekli veliki imetak na Baščaršiji i Dobrinji. Porodica Mandrapa bila je dobrotvor i čuvar imanja i same pravoslavne Crkve Svetih arhangela Mihaila i Gavrila, poznatije kao Stara crkva u Sarajevu.

Vukašin Mandrapa uhapšen je u leto 1941, da bi 6. maja 1942. zajedno sa 3.000 ostalih Srba i Jevreja u čuvenom "Đurdevdanskom vozu" bio transportovan železničkim vagonima za koncentracioni logor Jasenovac, odakle se nije vratio. U logoru, Vukašin je kao i svi bio mučen, da bi 29. maja 1943. godine, posle iživljavanja, bio ubijen.

Sveti arhijerejski sabor SPC kanonizovao je ovog novomučenika 1998. i Crkva ga slavi 29. maja.
I njegov lik prikazan je u filmu "Dara iz Jasenovca", ali znatno ublaženije nego što se to zaista desilo. U filmu je prikazan starac koji umire dostojanstveno, na nogama. Na pretnju smrću, ne želeći da uzvikne "živeo Ante Pavelić", starac ustaškom vojniku odgovara: "Samo ti, sine, radi svoj posao". Tada dobija udarac čekićem u glavu i mrtav pada u jamu.