KOLIKO DECA U SRBIJI UČE O JASENOVCU? Ovo hitno mora da se menja!

Aleksandar Vulin: Srpski izdavači da pišu udžbenike

Foto: MUP Srbije

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin založio se u Skupštini Srbije da srpski izdavači obavezno pišu udžbenike iz istorije, dok se za udžbenike drugih predmeta mogu boriti na tržištu. Vulin je naveo da udžbenik istorije "mora da napiše država Srbija", jer će se u njemu naći bar stranica o Jasenovcu i da "ne treba da dozvolimo da nam strani izdavači objašnjavaju šta je Srebrenica, a šta je Jasenovac, jer će se naći neka drugosrbijanska bitanga koja će reći da je priča 'Dara iz Jasenovca' ratno huškanje".
On je poslanicima rekao da "ne dozvole zaborav Jasenovca i Jadovna", govorio o "klanjima i mučenjima" i na kraju povišenim tonom pričao o žrtvama.
- Ne mogu da razumem da bele marame majki Srebrenice zaslužuju poštovanje, a da crne marame srpskih majki ne zaslužuju, ne mogu da razumem da nijedan evropski zvaničnik nikad nije posetio srpske grobove - rekao je Vulin, uz gromoglasan višeminutni aplauz poslanika.
 

ZLATKO GRUŠANOVIĆ: Obučavamo nastavnike
 

Direktor zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zlatko Grušanović rekao je za Informer da se već tri godine obučavaju nastavnici i da postoji obavezni nivo znanja koje svako dete po završetku osnovne škole mora da ima o Jasenovcu, a na profesoru je da proceni da li mu za to treba jedan ili pet časova.
- Ljudi moraju da shvate da nije bitno koliko nešto ima strana i koliko se časova uči, već koje će znanje na kraju imati učenici. Mi smo jasno definisali koje znanje će o nečemu morati da ima svako dete nakon završene škole. Mi to zovemo "ishod" i već tri godine obučavamo nastavnike da se oslobode i da shodno odeljenju sami odlučuju koliko im je časova potrebno za neku lekciju. Tako je i za zločine u NDH i Jasenovac - istakao je Grušanović.
 

NEZAINTERESOVANI! Ministre Ružiću, nek vas je sramota

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Skandalozno mali broj časova i prostor u udžbenicima izdvojen o zločinima u NDH i o Jasenovcu je nešto što nas nije toliko iznenadilo jer to traje decenijama, ali stav sadašnjeg Ministarstva prosvete o ovoj temi svakako jeste. Juče smo u nekoliko navrata kontaktirali ovo Ministarstvo, pokušavali da dobijemo i ministra Branka Ružića, jer smo smatrali da je ovo izuzetno bitna tema za njih i da će nam reći šta će preduzeti. Međutim, iz ove vladine institucije su nam odgovorili da ovo nije tema za njih nego (iz nekog samo njima znanog razloga) za Zavod za udžbenike (!?!), dok nam ministar nije odgovorio ni reč.

MIODRAG LINTA, Savez Srba iz regiona: Učenici više uče o Bugarima

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta istakao je za naš list da je sramota koliko malo naša deca uče o Jasenovcu i da je neophodno da se što pre sprovede reforma i da ova lekcija u udžbenicima bude na minimum deset strana i da se uči najmanje pet časova.
- Žalosna je činjenica da učenici u školama gotovo ništa ne uče o genocidu nad Srbima u NDH i o najvećem stratištu i "fabrici smrti" Jasenovcu. Mnogo više vremena i mesta posvećuje se lekcijama o Bugarskoj, Crnoj Gori ili Perl Harburu. Ovo je pre svega posledica tog nekog lažnog pomirenja na kome se radilo u doba komunizma od 1945. pa naovamo. Međutim, zabrinjavajuće je što je doba komunizma odavno prošlo, a mi kao narod još nismo spremni za priznavanje tog genocida. Nadam se da će film "Dara iz Jasenovca" biti prekretnica. Moramo da sistemski promenimo nekoliko važnih stvari, a prva je da se osnuje memorijalni centar srpskih žrtava u NDH po uzoru na to kako je to uradio Izrael. Istovremeno, iz korena moramo da promenimo nastavne planove i programe, da u knjigama o zločinima u NDH, koji obuhvataju i Jasenovac i sva ostala stratišta, bude mnogo više strana i časova, a da đaci sedmog i osmog razreda sa svojim profesorima obavezno posećuju memorijalni centar - naglasio je Linta.

Šta će đaci morati da znaju

* Da objasne značenje pojmova genocid i Holokaust
* Da istraže memorijalne spomenike u lokalnoj sredini i učestvuje u organizovanju i sprovođenju zajedničkih školskih aktivnosti vezanih za razvoj kulture sećanja
* Da obrazlože smisao negovanja sećanja na važne događaje i ličnosti iz istorije savremenog doba;
* Da pokažu odgovoran odnos prema kulturno-istorijskom nasleđu sopstvenog i drugih naroda;
* Da identifikuju osnovne karakteristike totalitarnih ideologija i navode njihove posledice u istorijskom i savremenom kontekstu;
* Da prepoznaju, na primerima iz savremene istorije, važnost poštovanja ljudskih prava;

* Da identifikuju uzroke, elemente i posledice istorijskih sukoba i ratova i diskutuju o mogućim načinima prevencije konflikata;
* Da uoče odraz istorijskih događaja i pojava u književnim i umetničkim delima...