ODAVDE JE DOŠAO PATRIJARH! INFORMER U POSETI MANASTIRU KOVILJ! Porfirije je Božiji dar za Srbiju!

Kada je on došao za igumana Kovilja, ovde smo imali samo jednu kravu, a danas smo jedan od najvećih i najuređenijih manastira * Patrijarh Porfirije će tako voditi i SPC, siguran sam u to, kaže vladika Isihije

Vladika mohački Isihije, iguman manastira Kovilj, u kojem jenovoizabrani patrijarh Porfirije 1990. godine rukopoložen u čin jeromonaha, kaže da je novi poglavar SPC pravi Božiji dar za Srbiju i sve Srbe.

Prema njegovim rečima, kada je sadašnji patrijarh došao u Kovilj za igumana, imali su samo jednu kravu, a danas je ovaj manastir jedan od najvećih i najuređenijih u čitavom pravoslavnom svetu. Vladika Isihije je uveren da će Porfirije isto tako, na veliku korist čitavog vernog naroda, voditi i Srpsku pravoslavnu crkvu.

Oduvek improvizovao

Vladika Isihije se u razgovoru za naš list rado priseća dana koje je proveo u zajedničkom manastirskom životu sa novim patrijarhom. Kaže da su to bili skromni počeci, da je Porifrijevom zaslugom obnovljen manastir, a da su njegovim umećem od nule stvorili sve uslove za monaški život.

- Manastir je početkom devedesetih bio zapušten, u jako lošem stanju, bez stalnog rešenja komunalnih problema, bez gotovo ikakvih prihoda i bez monaštva i tek ga je trebalo osposobiti za crkveni život... Kada je 1990. godine vladika Irinej postao episkop bački, pozvao je svog mladog doktoranda Porfirija i još trojicu monaha da dođu u Kovilj jer je planirao da obnovi manastir. Njih četvorica su improvizovali kako su znali i umeli, obezbedili su sebi kelije i minimalni monaški život. Ubrzo su ostala trojica imali neodložna posla van manastira, pa je ostao samo Porfirije. Tada su nekako, Božijom promišlju, u manastir počeli da dolaze mladi ljudi iz Novog Sada i okoline, a ubrzo i iz Beograda. Jedan od njih sam bio i ja... - objašnjava vladika Isihije za Informer.

Foto: Informer

Naš sagovornik se seća kako su, prilikom obnove manastira, kao prilog dobili jednu kravu.
- Ti počeci su bili skromni, jako skromni... Dobili smo kao prilog jednu kravu. Kasnije i jednu kozu i nekoliko kokošaka, pa smo onda kupili i kobilu. Sve smo morali sami da radimo i učimo, mada niko posebno odranije nije znao da radi sa živinom i stokom, ali eto, i to smo naučili, zarađivali smo za manastir, imali svoju baštu, koju smo obrađivali... Zajedno smo sa Porfirijem uzrastali i mi. S vremenom, Bog je dao da se sve razvije u jedno dobro bratstvo, kome je Porfirije dao čitavo svoje srce i kojim je rukovodio na jedan izuzetan način - objašnjava on.

Foto: printscreen

Sportski tip

Kako nam otkriva vladika Isihije, patrijarh Porfirije je čovek velikih interesovanja.

- On poseduje ogromno obrazovanje, poznavao je teologiju Crkve, ali i duhovnu literaturu i asketsku literaturu naše Crkve, koja je obimna i koja uči monaškom načinu života. Uvek je uz sebe imao i neku dobru knjigu, beletristiku ili esejistiku, mnogo se interesuje za razne društvene probleme. Patrijarh je veoma zainteresovan i za pozorište i muziku, od klasične, pa do savremene. Voleo je i da peca. Fizički je dosta aktivan, voli da šeta. I ogroman deo njegove ličnosti je već angažovan na silnim poslovima koje je radio. Tako je i dan-danas profesor na dva predmeta na Teološkom fakultetu, na Novom zavetu i na Pastirskom bogoslovlju. Angažovan je i u upravi fakulteta, a u više mandata bio je u RRA, predsednik je i crkvenog dobrotvornog društva koje je postojalo i pre rata, a koje je obnovljeno u velikoj meri i njegovom zaslugom... - kaže Isihije, koji naglašava da je i posle sedam dana otkako je Porfirije izabran za patrijarha i dalje u šoku.
- Kada je izvučeno njegovo ime, bio je to šok. To je izuzetno mesto, jedan poziv koji traži posebne obaveze i posebnu spremu. Sve mi je to prolazilo kroz um, uz ogroman emotivni naboj, takođe. Porfirija je taj šok mnogo duže držao. On se još sabira... - završava vladika.

Foto: Informer