NACIONALNA BRUKA I SRAMOTA! POD HITNO MENJATI UDŽBENIKE I PROGRAME! Učenici uče sve osim o Srbiji i srpskim žrtvama!

Imamo najmanje časova maternjeg jezika i književnosti na svetu. Samo na jednom času od prvog do osmog razreda obrađuju se srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, i to kroz pesmu Krvava bajka. Podmetačine stranih autora o srpskoj istoriji

Učenici osnovnih škola u Srbiji imaju najmanji broj časova maternjeg jezika i književnosti na svetu i uče sve osim o Srbiji i srpskim žrtvama! Preko domaćih kapitalnih književnih dela samo se "pretrčava", a đacima su uskraćene i pesme i pripovetke u kojima treba da prepoznaju osećanje pripadnosti svom narodu, negovanje srpskog jezika, tradicije i kulture, ali i drugarstva, porodice i rada, kaže za Informer dr Olivera Krupež, profesorka srpskog jezika i književnosti u Osnovnoj školi "Milica Pavlović" u Čačku.

Poslednjih decenija, kako kaže, tokom menjanja nastavnog plana i programa u osnovnim školama đaci više ne uče o važnim temama iz Prvog i Drugog svetskog rata.

Izbačena dela

- Đaci žive u zabludi da su u Drugom svetskom ratu stradali isključivo Jevreji jer su knjige pretrpane jevrejskim žrtvama i dopunjene nemačkim autorima! Pa zar u tim ratovima nije bilo i Srba?! Takođe, učenici bi o ustaškim zločinima morali da znaju na osnovu, recimo, pesme "Jama" Ivana Gorana Kovačića, koja više nije u programu u osnovnoj školi. Od prvog do osmog razreda osnovne škole đaci obrađuju Drugi svetski rat samo kroz jedno delo, i to kroz pesmu Desanke Maksimović "Krvava bajka". Isti problem je i sa Prvim svetskim ratom, gde se deca upoznaju samo sa "Plavom grobnicom" Milutina Bojića. Dela Veljka Petrovića, svedoka strašnih ratnih zločina, ispala su iz lektire - zabrinuta je ova profesorka.

Ona kaže da je krvavo stečena sloboda Srba, bez pomoći onih čije su interese Srbi vekovima branili, zamagljena izostavljanjem nekih naslova koji su mogli da osvetle te istorijske periode današnjoj deci. Đacima su uskraćeni naslovi u kojima će učiti i o kulturi sećanja. Tako su, recimo, "Deobe" Dobrice Ćosića izbačene bez ikakve zamene iz programa za osmi razred. Nema ni Andrićeve "Priče o kmetu Simanu".

- Ukoliko u udžbenicima za peti i šesti razred tražite dela koja govore o porodici, saosećanju, prijateljstvu, uzalud ćete to raditi. Nema ni "Devojčice i krčaga" Lava Tolstoja, kao ni "Malih bajki" Stevana Raičkovića, ni "Pesama o majci" Branka Radičevića, ničega. Ostala je "Prva brazda" Milovana Glišića, jedina koja slavi rad i porodicu - ocenjuje nastavnica i dodaje da su pesme Dobrice Erića nestale iz programa za peti i sedmi razred; samo je jedna pesma opstala, i to u dopunskom izboru za šesti razred.

Manje i Svetog Save

- Nove reformiste dela o Svetom Savi preživela su samo ona u petom i sedmom razredu, u šestom je izborni, a u osmom ga uopšte nema - navodi profesorka.

Ona napominje da pod hitno u nastavni program moraju da se vrate ili unesu bar po dva dela u kojima se vidi da je srpski narod stradao u ratovima, da se oni nisu događali negde i nekome, nego nama.

- Anketirajte, molim vas, đake da li znaju šta je domovina. Rezultati će vam pokazati koliko se puta od prvog do osmog razreda pominje otadžbina, a da ne spominjem rad, porodicu, čast. Učenicima najviše nedostaju dela koja nude likove sa kojima oni mogu da saosećaju, da prepoznaju potrebu i želju da pomognu. Ovako, dolazimo do zaključka da je školski program sterilisan i pripremljen za ponižavanje cele srpske nacije i istorije i umanjivanje svega što je vredno - kaže ona i dodaje:

- Operativni plan po kojem sada sve škole rade školski je primer metodičkih grešaka, nesistematičnosti i nepovezanosti. Planovi koji se podmeću nastavnicima uz komplete udžbenika (i drangulije kao znak pažnje za enormne prihode od knjiga) takođe su u službi umanjivanja značaja svega što je nacionalno vredno.

Falsifikat srpske istorije

Olivera Krupež kaže da je u jednom odlomku u udžbeniku za sedmake "Legende o evropskim gradovima" Vladimira Hulpaha srpski vladar Đurađ Branković prikazan na najsramniji način, a Jerina kao surova i bezdušna prokletnica koja ga naziva budalom i ponižava pred vlastelom:

- U ovoj knjizi ima jedan odlomak koji predstavlja grub i zlonameran falsifikat srpske istorije koji je postao deo nastavnog programa. Propust je veći utoliko što učenicima nije omogućeno da saznaju istorijske podatke koji su u suprotnosti sa nekim stavovima u narodnim pesmama u kojima se pominje prokleta Jerina niti sa pravim podacima o Đurađu Brankoviću.